Бранибор Дебељковић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклоњена категорија Приштинци; Додавање категорије Приштевци (уз помоћ HotCat)
Нема описа измене
Ред 16: Ред 16:


[[Категорија:Срби]]
[[Категорија:Срби]]
[[Категорија:Фотографија]]
[[Категорија:Српски фотографи]]
[[Категорија:Српски фотографи]]
[[Категорија:Рођени 1916.]]
[[Категорија:Рођени 1916.]]

Верзија на датум 27. јул 2009. у 22:02

Бранибор Дебељковић (Приштина, 15. април 1916. - Монтреал, Канада, 13. јули 2003.), фармацеут, фотограф-уметник, истраживач старе фотографије, педагог. Завршио гимназију у Београду и студије фармације у Загребу 1939. Фотографијом се бавиo од 1935, најпре аматерски, као члан Фото-секције Српског планинарског друштва и Фото клуба „Загреб“ (од 1936), потом је, са групом истомишљеника, у Београду покренуо Клуб фото-аматера Београд (1939). Један од оснивача часописа Фотографија који је уређивао од првог броја (август, 1948), до маја 1952.

Уметнички рад

Од најранијег деловања у фотографији снимао призоре из сеоског и градског живота, децу, омладину, и пределе – теме које су чиниле окосницу и његовог доцнијег рада у пикторијалном маниру. Током педесетих година више се посветио могућностима самог медија фотографије, у којима је истраживао природне форме, структуре, оптичке ефекте. Показао је способност универзалног ствараоца да са једнаким успехом посвећује пажњу разним темама и различитим модалитетима исказивања у медију фотографије, колико и у интермедијалним преплитањима. Уносио је дух експеримента са циклусима "Гутеограми" (1967), "Ја и моје не-Ја"(1984), "Макулаже" (1971-96).

Историографски и педагошки рад

Као историограф српске фотографије пионирски је истраживао српску фотографску баштину, и објавио дела „Стара српска фотографија“ (1977, друго издање 2005) и „Монографија о Првој изложби фотоаматера“ у Београду 1901 (1989), као и већи број студија, чланака и огледа о појавама у фотографији 19. века и савременог доба. Постхумно је објављена његова књига „Београд и Београђани крајем 19. века виђени оком Марка Стојановића“ (2008). Више од пет деценија деловао и као хроничар догађања у фотографији и плодан полемичар чије су идеје, отворени погледи и ватрене дискусије, често изазивали жива и плодотворна кретања на позорници савремене српске фотографије. Својим обимним, тематски разнородним и вишеслојним опусом – уметничким, истраживачким, историографским, педагошким – заузео је место једне од водећих личности у фотографији код Срба у другој половини 20. века.

Изложбе

Фотографска дела излагао је групно или самостално на изложбама у Југославији (више пута), Пољској (1961), Финској (1980), Немачкој (1961), Бугарској (1986) и Канади (1998).

Кориштена литература

  • Горан Малић, „Фотографија“, у: 40 година УЛУПУДС-а 1953-1993, Београд: УЛУПУДС, 1994, стр. 101-107.
  • Енциклопедија српског народа, Београд: Завод за издавање уџбеника, 2008, стр. 272.