Никола Пантић — разлика између измена
м Бот: Аутоматска замена текста (-www.ekoforum.org.yu +www.ekoforum.org) |
Нема описа измене |
||
| Ред 37: | Ред 37: | ||
[[Категорија:Геолози]] |
[[Категорија:Геолози]] |
||
[[Категорија:Академици САНУ]] |
[[Категорија:Академици САНУ]] |
||
[[Категорија:Смедеревци]] |
|||
Верзија на датум 29. јул 2009. у 11:03
Никола Пантић (18. децембар 1927. - 21. новембар 2002.) је био геолог - палеонтолог, редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, академик.
Рођен је 18. децембра 1927. у Смедереву. Дипломирао је 1951. на геолошко-палеонтолошкој групи Природно-математичког факултета у Београду. Тада је изабран за асистента. Докторирао је 1956. тезом „Биостратиграфија фосилних флора Србије“. За доцента је изабран 1956, ванредног професора 1962. (предмет Палеоботаника), редовног 1968. Био је редовни професор Рударско-геолошког факултета до 1. октобра 1993. када је пенсионисан.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 7. марта 1968. а за редовног 15. децембра 1983. у Одељењу природно-математичких наука. Од 1998. поделом на два дела овог одељења припадао је Одељењу за математику физику и гео-науке. Водио је Одбор за палеофлору и палеофауну и Одбор „Човек и животна средина“ у оквиру САНУ. Био је члан Државног савета за заштиту човекове околине и председник пројектног савета Министарства за заштиту човекове средине на проучавању заштите природе.
Изабран је за дописног члана Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу 23. јуна 1988.
Сарађивао је Геолошким институтом при Високој техничкој школи у Цириху где 1976-1980 учествовао у раду као гостујући професор. У том институту организовао је рад на палинолошком проучавању старости сјајних шкриљаца у Алпима чиме је допринео решавању једног значајног проблема алпијске геологије. У два наврата држао је докторантске курсеве на Пенсилванијском државном универзитету, са чијом екипом је учествовао у истраживању мочвара Флориде.
Био је председник Српског геолошког друштва, по други пут изабран 1991. Био је једно време секретар а затим и председник Савеза геолошких друштава Југославије.
Објавио је више од 300 научних радова и дела. Његов научни рад био је посвећен многим областима, највише палеоботаници, палеоекологији, микропалеонтологији. Неке од његових књига су „О јединству природног и духовног“ (1997) и „Записи из геолошке прошлости“ (2002).
Добитник је великог броја награда: Седмојулска награда Србије за област природно-математичких наука (1991), Повеља Савеза геолошких друштава Југославије за дугогодишњи рад у управи Савеза (1990), Повеља Савезног геолошког завода за резултате у изради Геолошке карте Југославије (1989), Медаља српског геолошког друштва (1991), Плакета Рударско-геолошког факултета (1991).
Приликом прославе 125. годишњице Високе техничке школе у Цириху у поглављу о Геолошком институту од свих гостујућих професора поменуто је једино име Николе Пантића („захваљујући његовом доприносу први пут је извршено детаљно датирање бесфосилних сјајних шкриљаца Алпа“)[1]
Умро је 21. новембра 2002. у Београду.
У октобру 2007. године у Природњачком музеју у Београду отворена је изложба посвећена осамдесетогодишњици рођења Николе Пантића под називом „Историчар природе“. Током априла 2007. године у Музеју у Смедереву је била постављена изложба под називом „Литургија, хармонија, спирала - Омаж академику Николи Пантићу“[2].
Литература
- „Годишњак“ CI за 1994. годину, Биографије и библиографије, Никола Пантић редовни члан, стр. 325-335; изд. САНУ, Београд 1995.
Референце
- ^ Eidgenössische Technische Hochschule Zürich 1955-1980; Festschrift zum 125 Jährigen Bestehen. - Zürich: Verlag Neue Zürcher Zeitung, 1980.
- ^ Чланак о изложби у Природњачком музеју у Београду на сајту www.ekoforum.org