Принцип разноврсности — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 3: Ред 3:


== Циљеви ==
== Циљеви ==
Варирање организованих [[облик]]а и метода васпитног рада спречава учмалост и [[монотонија|монотонију]] у раду, па самим тим и губитак интереса ученика за учешће у њему. Такође, спречава да дође до лоших облика [[понашање|понашања]], као што је [[апатија]]. Овај принцип је заснован на општим циљевима и задацима [[плурализам|плуралистичког]] васпитања.
Варирање организованих [[облик]]а и метода васпитног рада спречава учмалост и [[монотонија|монотонију]] у раду, па самим тим и губитак интереса ученика за учешће у њему. Такође, спречава да дође до лоших облика [[понашање|понашања]], као што је [[апатија]]. Овај принцип је заснован на општим циљевима и задацима [[плурализам|плуралистичког]] васпитања.<ref>Василев, С. & Ракић, Б. 1998. Школска педагогија. Култура: Београд.</ref>


== Литература ==
== Литература ==
{{рефлист}}
* Василев, С. & Ракић, Б. 1998. Школска педагогија. Култура: Београд.


[[Категорија:Педагошки принципи]]
[[Категорија:Педагошки принципи]]

Верзија на датум 30. јул 2009. у 15:16

Педагошки принципи
позитивне усмерености
повезивања теорије и праксе
јединства васпитних фактора
превентиве и перспективних линија
индивидуализације и социјализације
прилагођености узрасту
разноврсности
систематичности
опажајности
економичности
самоваспитања
паралелног дејства
колегијалности
ђачког управљања
племенитог такмичења

Принцип разноврсности, богатства и занимљивости је педагошки принцип који се реализује применом разноврсних метода, поступака, техника и средстава васпитно-образовног деловања на младе.

Циљеви

Варирање организованих облика и метода васпитног рада спречава учмалост и монотонију у раду, па самим тим и губитак интереса ученика за учешће у њему. Такође, спречава да дође до лоших облика понашања, као што је апатија. Овај принцип је заснован на општим циљевима и задацима плуралистичког васпитања.[1]

Литература

  1. ^ Василев, С. & Ракић, Б. 1998. Школска педагогија. Култура: Београд.