Фрушкогорски манастири — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Разне поправке
Ред 1: Ред 1:
[[Слика:Vojvodina manastiri.png|мини|left|250п|Мапа манастира Српске православне цркве на Фрушкој гори]]
[[Слика:Vojvodina manastiri.png|мини|лево|250п|Мапа манастира Српске православне цркве на Фрушкој гори]]
[[Слика:2006 Vrdnik 010.jpg|мини|left|250п|Манастир [[Манастир Врдник|Раваница]] у Врднику]]
[[Слика:2006 Vrdnik 010.jpg|мини|лево|250п|Манастир [[Манастир Врдник|Раваница]] у Врднику]]
[[Слика:Manastir Grgeteg.jpg|мини|left|250п|Улазне вратнице у [[манастир Гргетег]]]]
[[Слика:Manastir Grgeteg.jpg|мини|лево|250п|Улазне вратнице у [[манастир Гргетег]]]]
[[Слика:Krušedol monastery.jpg|мини|десно|250п|Унутрашњост манастира [[Крушедол]]]]
[[Слика:Krušedol monastery.jpg|мини|десно|250п|Унутрашњост манастира [[Крушедол]]]]
[[Слика:Kuvezdin3.jpg|мини|десно|250п|Манастир [[Кувеждин]] са околином]]
[[Слика:Kuvezdin3.jpg|мини|десно|250п|Манастир [[Кувеждин]] са околином]]

Верзија на датум 5. август 2009. у 11:03

Мапа манастира Српске православне цркве на Фрушкој гори
Манастир Раваница у Врднику
Улазне вратнице у манастир Гргетег
Унутрашњост манастира Крушедол
Манастир Кувеждин са околином
Шишатовац, главни прилаз манастирској цркви

На простору 50 километара дужине и 10 километара ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.

Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.

Од запада ка истоку налазе се манастири:

Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.

Манастирски храмови саграђени током 18. века представљју занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.

Литература

Спољашње везе