Нилоти — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: hr:Niloti
Ред 62: Ред 62:
*[http://orvillejenkins.com/profiles/nilotree.html Nilotic People Group Tree]
*[http://orvillejenkins.com/profiles/nilotree.html Nilotic People Group Tree]


[[Категорија:Африка]]
[[Категорија:Африка]]



[[ar:نيلي (عرق)]]
[[ar:نيلي (عرق)]]
Ред 74: Ред 73:
[[he:נילוטים]]
[[he:נילוטים]]
[[hi:निलोत जनजाती]]
[[hi:निलोत जनजाती]]
[[hr:Niloti]]
[[it:Nilotici]]
[[it:Nilotici]]
[[la:Nilotes]]
[[la:Nilotes]]

Верзија на датум 24. август 2009. у 23:17

Припрадници нилотског племена Масаи

Нилоти (енг. Nilotes, Nilotic peoples) Заједнички назив за црначке народе, и племенима, који се првенствено баве сточарством, настањени по источно-афричким државама Кенија, Уганда, Судан и Танзанија. Нилоти средином 20. века броје око 7,000,000 људи. Они се од својих суседа разликују по својим физичким карактеристикама (могу да нарасту и до 2,10 м, те својом особитом културом која се одликује великом љубави према стоци. Уз сточарство Нилоти имају и мотичку пољопривреду, те је заступљено и нешто лова, риболова и сакупљања. Номадско сточарство првенствено је изражено међу Нуерима и Динкама. Током кишне сезоне ове две групе Нилота живе у сталним насељима изграђеним на води, где се баве култивисањем земљишта и чувањем стоке у близини села. За време сушног периода живе у сточарским камповима, у близини питких извора воде где постоје могућности испаше стоке, а успут се баве и риболовом. Главне групе Нилота су: Ачоли, Динка, Луо, Масаи, Нанди, Нуер и Шилук.

Класификација

Нилоти говоре 52 језика и нарочито су распрострањени у Судану и Уганди. Три главне групе су источни, западни и јужни.

'A) Источни Нилоти'

  • Бари
  • Донготоно
  • Доњоро, говоре њангатом
  • Каква
  • Карамоџонг
  • Ланго, у Судану, говоре ланго језик
  • Локоја
  • Лопид, говоре лопит језик
  • Лотуко, govore otuho.
  • Масаи
  • Мондари, говоре мандари. Племена: Мондари Боронга, Сере, Бори.
  • Онгамо, говоре језик нгаса.
  • Самбуру
  • Тесо
  • Топота
  • Туркана

'B) Западни Нилоти'

  • Алур
  • Ануак
  • Атвор, говоре реел. племена: Апак (себе зову Атуот), Луак, Јилек, Роркец, Акот, Куек.
  • Беланда Бор
  • Бурун
  • Дхр Тури, говоре тури
  • Динка
  • Јопадхола или Будама, говоре адхола
  • Јумјум
  • Кумам
  • Ланго, у Уганди
  • Локоро, говоре пари
  • Луо
  • Мабаан
  • Нуер
  • Шилук

'C) Јужни Нилоти'

  • Араманик, Танзанија, 3,000 (2002). звани и "Ндоробо", "Доробо".
  • Датуга (Татога), Танзанија, 87,798 (2000 WCD). обухватају и Барабаиг, итд.
  • Ендо, Кенија, 80,000 (1997 SIL).
  • Калењин, Кенија, 2,458,123 (попис 1989). племена: 471,459 Кипсигис, 261,969 Нанди, 110,908 Кеијо, 130,249 Туген(1980 Heine and Möhlig).
  • Кисанкаса, Танзанија, 4,670 (1987) звани и "Ндоробо", "Доробо".
  • Медиак, Танзанија, звани и "Ндоробо", "Доробо".
  • Мосиро, Танзанија
  • Окиек, Кеније и Танзанија, 36,869 (2000). Nazivani i "Ndorobo"
  • Омотици, Кенија, 200 ili više (2000). Nazivani i "Ndorobo"
  • Покут, Кенија, 264,000 (1994 I. Larsen BTL).
  • Сабаот, Кенија, 143,000 (1994 I. Larsen BTL).
  • Себеј, говоре језик капсабини. Uganda, 120,000 (1994 UBS).
  • Талај, Кенија, 38,091 (2000 WCD).
  • Туген, Кенија, 144,000 (1987 BTL).

Спољне везе