Нилоти — разлика између измена
м Бот Додаје: hr:Niloti |
|||
Ред 62: | Ред 62: | ||
*[http://orvillejenkins.com/profiles/nilotree.html Nilotic People Group Tree] |
*[http://orvillejenkins.com/profiles/nilotree.html Nilotic People Group Tree] |
||
[[Категорија:Африка]] |
[[Категорија:Африка]] |
||
[[ar:نيلي (عرق)]] |
[[ar:نيلي (عرق)]] |
||
Ред 74: | Ред 73: | ||
[[he:נילוטים]] |
[[he:נילוטים]] |
||
[[hi:निलोत जनजाती]] |
[[hi:निलोत जनजाती]] |
||
[[hr:Niloti]] |
|||
[[it:Nilotici]] |
[[it:Nilotici]] |
||
[[la:Nilotes]] |
[[la:Nilotes]] |
Верзија на датум 24. август 2009. у 23:17
Нилоти (енг. Nilotes, Nilotic peoples) Заједнички назив за црначке народе, и племенима, који се првенствено баве сточарством, настањени по источно-афричким државама Кенија, Уганда, Судан и Танзанија. Нилоти средином 20. века броје око 7,000,000 људи. Они се од својих суседа разликују по својим физичким карактеристикама (могу да нарасту и до 2,10 м, те својом особитом културом која се одликује великом љубави према стоци. Уз сточарство Нилоти имају и мотичку пољопривреду, те је заступљено и нешто лова, риболова и сакупљања. Номадско сточарство првенствено је изражено међу Нуерима и Динкама. Током кишне сезоне ове две групе Нилота живе у сталним насељима изграђеним на води, где се баве култивисањем земљишта и чувањем стоке у близини села. За време сушног периода живе у сточарским камповима, у близини питких извора воде где постоје могућности испаше стоке, а успут се баве и риболовом. Главне групе Нилота су: Ачоли, Динка, Луо, Масаи, Нанди, Нуер и Шилук.
Класификација
Нилоти говоре 52 језика и нарочито су распрострањени у Судану и Уганди. Три главне групе су источни, западни и јужни.
'A) Источни Нилоти'
- Бари
- Донготоно
- Доњоро, говоре њангатом
- Каква
- Карамоџонг
- Ланго, у Судану, говоре ланго језик
- Локоја
- Лопид, говоре лопит језик
- Лотуко, govore otuho.
- Масаи
- Мондари, говоре мандари. Племена: Мондари Боронга, Сере, Бори.
- Онгамо, говоре језик нгаса.
- Самбуру
- Тесо
- Топота
- Туркана
'B) Западни Нилоти'
- Алур
- Ануак
- Атвор, говоре реел. племена: Апак (себе зову Атуот), Луак, Јилек, Роркец, Акот, Куек.
- Беланда Бор
- Бурун
- Дхр Тури, говоре тури
- Динка
- Јопадхола или Будама, говоре адхола
- Јумјум
- Кумам
- Ланго, у Уганди
- Локоро, говоре пари
- Луо
- Мабаан
- Нуер
- Шилук
'C) Јужни Нилоти'
- Араманик, Танзанија, 3,000 (2002). звани и "Ндоробо", "Доробо".
- Датуга (Татога), Танзанија, 87,798 (2000 WCD). обухватају и Барабаиг, итд.
- Ендо, Кенија, 80,000 (1997 SIL).
- Калењин, Кенија, 2,458,123 (попис 1989). племена: 471,459 Кипсигис, 261,969 Нанди, 110,908 Кеијо, 130,249 Туген(1980 Heine and Möhlig).
- Кисанкаса, Танзанија, 4,670 (1987) звани и "Ндоробо", "Доробо".
- Медиак, Танзанија, звани и "Ндоробо", "Доробо".
- Мосиро, Танзанија
- Окиек, Кеније и Танзанија, 36,869 (2000). Nazivani i "Ndorobo"
- Омотици, Кенија, 200 ili više (2000). Nazivani i "Ndorobo"
- Покут, Кенија, 264,000 (1994 I. Larsen BTL).
- Сабаот, Кенија, 143,000 (1994 I. Larsen BTL).
- Себеј, говоре језик капсабини. Uganda, 120,000 (1994 UBS).
- Талај, Кенија, 38,091 (2000 WCD).
- Туген, Кенија, 144,000 (1987 BTL).