Нилоти — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 14: | Ред 14: | ||
* Локоја |
* Локоја |
||
* Лопид, говоре лопит језик |
* Лопид, говоре лопит језик |
||
* Лотуко, |
* Лотуко, говоре отухо |
||
*[[Масаи]] |
*[[Масаи]] |
||
* Мондари, говоре мандари. Племена: Мондари Боронга, Сере, Бори. |
* Мондари, говоре мандари. Племена: Мондари Боронга, Сере, Бори. |
||
* Онгамо, говоре језик нгаса |
* Онгамо, говоре језик нгаса |
||
* Самбуру |
* Самбуру |
||
* Тесо |
* Тесо |
||
Ред 49: | Ред 49: | ||
* Медиак, Танзанија, звани и "Ндоробо", "Доробо". |
* Медиак, Танзанија, звани и "Ндоробо", "Доробо". |
||
* Мосиро, Танзанија |
* Мосиро, Танзанија |
||
* Окиек, Кеније и Танзанија, 36,869 (2000). |
* Окиек, Кеније и Танзанија, 36,869 (2000). звани и "Ндоробо" |
||
* Омотици, Кенија, 200 ili više (2000). |
* Омотици, Кенија, 200 ili više (2000). звани и "Ндоробо" |
||
* Покут, Кенија, 264,000 (1994 I. Larsen BTL). |
* Покут, Кенија, 264,000 (1994 I. Larsen BTL). |
||
* Сабаот, Кенија, 143,000 (1994 I. Larsen BTL). |
* Сабаот, Кенија, 143,000 (1994 I. Larsen BTL). |
||
* Себеј, говоре језик капсабини. |
* Себеј, говоре језик капсабини. Уганда, 120,000 (1994 UBS). |
||
* Талај, Кенија, 38,091 (2000 WCD). |
* Талај, Кенија, 38,091 (2000 WCD). |
||
* Туген, Кенија, 144,000 (1987 BTL). |
* Туген, Кенија, 144,000 (1987 BTL). |
Верзија на датум 25. август 2009. у 00:29
Нилоти (енгл. Nilotes, Nilotic peoples) је заједнички назив за црначке народе и племена који се првенствено баве сточарством, настањени по источно-афричким државама Кенија, Уганда, Судан и Танзанија. Нилоти средином 20. века броје око 7,000,000 људи. Они се од својих суседа разликују по својим физичким карактеристикама (могу да нарасту и до 2,10 м, те својом особитом културом која се одликује великом љубави према стоци. Уз сточарство Нилоти имају и мотичку пољопривреду, те је заступљено и нешто лова, риболова и сакупљања. Номадско сточарство првенствено је изражено међу Нуерима и Динкама. Током кишне сезоне ове две групе Нилота живе у сталним насељима изграђеним на води, где се баве култивисањем земљишта и чувањем стоке у близини села. За време сушног периода живе у сточарским камповима, у близини питких извора воде где постоје могућности испаше стоке, а успут се баве и риболовом. Главне групе Нилота су: Ачоли, Динка, Луо, Масаи, Нанди, Нуер и Шилук.
Класификација
Нилоти говоре 52 језика и нарочито су распрострањени у Судану и Уганди. Три главне групе су источни, западни и јужни.
Источни Нилоти
- Бари
- Донготоно
- Доњоро, говоре њангатом
- Каква
- Карамоџонг
- Ланго, у Судану, говоре ланго језик
- Локоја
- Лопид, говоре лопит језик
- Лотуко, говоре отухо
- Масаи
- Мондари, говоре мандари. Племена: Мондари Боронга, Сере, Бори.
- Онгамо, говоре језик нгаса
- Самбуру
- Тесо
- Топота
- Туркана
Западни Нилоти
- Алур
- Ануак
- Атвор, говоре реел. племена: Апак (себе зову Атуот), Луак, Јилек, Роркец, Акот, Куек.
- Беланда Бор
- Бурун
- Дхр Тури, говоре тури
- Динка
- Јопадхола или Будама, говоре адхола
- Јумјум
- Кумам
- Ланго, у Уганди
- Локоро, говоре пари
- Луо
- Мабаан
- Нуер
- Шилук
Јужни Нилоти
- Араманик, Танзанија, 3,000 (2002). звани и "Ндоробо", "Доробо".
- Датуга (Татога), Танзанија, 87,798 (2000 WCD). обухватају и Барабаиг, итд.
- Ендо, Кенија, 80,000 (1997 SIL).
- Калењин, Кенија, 2,458,123 (попис 1989). племена: 471,459 Кипсигис, 261,969 Нанди, 110,908 Кеијо, 130,249 Туген(1980 Heine and Möhlig).
- Кисанкаса, Танзанија, 4,670 (1987) звани и "Ндоробо", "Доробо".
- Медиак, Танзанија, звани и "Ндоробо", "Доробо".
- Мосиро, Танзанија
- Окиек, Кеније и Танзанија, 36,869 (2000). звани и "Ндоробо"
- Омотици, Кенија, 200 ili više (2000). звани и "Ндоробо"
- Покут, Кенија, 264,000 (1994 I. Larsen BTL).
- Сабаот, Кенија, 143,000 (1994 I. Larsen BTL).
- Себеј, говоре језик капсабини. Уганда, 120,000 (1994 UBS).
- Талај, Кенија, 38,091 (2000 WCD).
- Туген, Кенија, 144,000 (1987 BTL).