Александар Радишчев — разлика између измена
м Бот Додаје: ka:ალექსანდრე რადიშჩევი |
Нема описа измене |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
|дан_рођења=31 |
|дан_рођења=31 |
||
|месец_рођења=август |
|месец_рођења=август |
||
|година_рођења=1749 |
|година_рођења=1749. |
||
|место_рођења=Москва |
|место_рођења=Москва |
||
|држава_рођења=Русија |
|држава_рођења=Русија |
||
|дан_смрти=24 |
|дан_смрти=24. |
||
|месец_смрти=септембар |
|месец_смрти=септембар |
||
|година_смрти=1802 |
|година_смрти=1802. |
||
|место_смрти=Санкт Петербург |
|место_смрти=Санкт Петербург |
||
|држава_смрти= |
|држава_смрти=Русија |
||
|женски_пол= |
|женски_пол= |
||
}} |
}} |
||
'''Александар Николајевич Радишчев''' ( |
'''Александар Николајевич Радишчев''' ({{Јез-рус|Александр Николаевич Радищев}}) ([[31. август]] [[1749]]—[[24. септембар]] [[1802]]) је био руски књижевник, песник и социјални критичар, који је био ухапшен и протеран у време руске царице [[Катарина Велика|Катарине Велике]]. Увео је радикализам у руску књижевност 1790, објављивањем дела "Путовања од Санкт Петербурга до Москве". Због описа социјално-економског стања Русије протеран је [[1797]]. у [[Сибир]]. |
||
Рођен је у породици добро образованих и богатих нижих племића. Због страног образовања замрзио је Русију, какву је видео око себе. Хвалио је [[Француска револуција|Француску револуцију]] и револуционара какав је био [[Џорџ Вашингтон]]. У свом најпознатијем делу критикује кметство и аутократска ограничења личних слобода. |
Рођен је у породици добро образованих и богатих нижих племића. Због страног образовања замрзио је Русију, какву је видео око себе. Хвалио је [[Француска револуција|Француску револуцију]] и револуционара какав је био [[Џорџ Вашингтон]]. У свом најпознатијем делу критикује кметство и аутократска ограничења личних слобода. |
||
| Ред 23: | Ред 24: | ||
[[Катарина Велика]] је прочитала његову књигу и забринула се да се његове реформе не би спроводиле. Био је ухапшен и осуђен на смрт. Касније му је казна преиначена на протеривање у Сибир. Цар [[Павле I од Русије]] га је касније ослободио. Касније је био позван у законодавну комисију, где се залагао за једнакост свих пред законом. Међутим није успео у својим намерама. Било је и претњи, па се [[1802]]. отровао. |
[[Катарина Велика]] је прочитала његову књигу и забринула се да се његове реформе не би спроводиле. Био је ухапшен и осуђен на смрт. Касније му је казна преиначена на протеривање у Сибир. Цар [[Павле I од Русије]] га је касније ослободио. Касније је био позван у законодавну комисију, где се залагао за једнакост свих пред законом. Међутим није успео у својим намерама. Било је и претњи, па се [[1802]]. отровао. |
||
==Спољашње везе== |
== Спољашње везе == |
||
* [http://az.lib.ru/r/radishew_a_n/] |
* [http://az.lib.ru/r/radishew_a_n/] |
||
Верзија на датум 31. август 2009. у 01:04
Александар Николајевич Радишчев | |
|---|---|
 Пре 1790, непознат сликар | |
| Датум рођења | 31. август 1749. |
| Место рођења | Москва, Русија |
| Датум смрти | 24. септембар 1802. (53 год.) |
| Место смрти | Санкт Петербург, Русија |
Александар Николајевич Радишчев (рус. Александр Николаевич Радищев) (31. август 1749—24. септембар 1802) је био руски књижевник, песник и социјални критичар, који је био ухапшен и протеран у време руске царице Катарине Велике. Увео је радикализам у руску књижевност 1790, објављивањем дела "Путовања од Санкт Петербурга до Москве". Због описа социјално-економског стања Русије протеран је 1797. у Сибир.
Рођен је у породици добро образованих и богатих нижих племића. Због страног образовања замрзио је Русију, какву је видео око себе. Хвалио је Француску револуцију и револуционара какав је био Џорџ Вашингтон. У свом најпознатијем делу критикује кметство и аутократска ограничења личних слобода.
Катарина Велика је прочитала његову књигу и забринула се да се његове реформе не би спроводиле. Био је ухапшен и осуђен на смрт. Касније му је казна преиначена на протеривање у Сибир. Цар Павле I од Русије га је касније ослободио. Касније је био позван у законодавну комисију, где се залагао за једнакост свих пред законом. Међутим није успео у својим намерама. Било је и претњи, па се 1802. отровао.