Павле Раденовић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Река Прача - Changed link(s) to Прача (река)
Ред 1: Ред 1:
'''Павле Раденовић''' (?-[[1415]]) је био [[Срби|српски]] [[кнез]] из редова [[Павловићи|Павловића]] који је био један од најмоћнијих [[великаш]]а у [[Краљевина Босна|краљевини Босни]] на прелазу из [[14. век|XIV]] у [[15. век|XV век]]. Био је син [[Раден Јабланић|Радена Јабланића]] који је имао поседе у [[Исток|источној]] [[Босна (област)|Босни]] око [[Река Криваја|Криваје]] и [[Река Прача|Праче]]. Као један од проверених људи у краљевству, заједно са [[Влатко Вуковић|Влатком Вуковићем]] (?-[[1392]]) [[1391|1391. године]] заузима [[Конавле]], које су до тада држали [[Санковићи]]. После смрти [[Твртко I|Твртка I]]([[бан]] [[1353]]-[[1377]], [[краљ]] [[1377]]-[[1391]]) активно је учествовао у смењивању и постављању краљева Босне и за његове власти су Павловићи постали најмоћнија великашка породица уз [[Косаче]] и [[Вукчићи|Вукчиће]]. Убијен је у завери краља [[Остоја Котроманић|Остоје]] (прва влада [[1398]]-[[1404]], друга влада [[1409]]-[[1418]]), војводе [[Сандаљ Хранић|Сандаља]]([[1392]]-[[1435]]) и [[Златоносовићи|Златоносовића]] током [[лов]]а на Пареној пољани крај [[Бобовац|Бобовца]], после чега га је наследио настарији син [[Петар I Павловић|Петар I]]([[1415]]-[[1420]]).
'''Павле Раденовић''' (?-[[1415]]) је био [[Срби|српски]] [[кнез]] из редова [[Павловићи|Павловића]] који је био један од најмоћнијих [[великаш]]а у [[Краљевина Босна|краљевини Босни]] на прелазу из [[14. век|XIV]] у [[15. век|XV век]]. Био је син [[Раден Јабланић|Радена Јабланића]] који је имао поседе у [[Исток|источној]] [[Босна (област)|Босни]] око [[Река Криваја|Криваје]] и [[Прача (река)|Праче]]. Као један од проверених људи у краљевству, заједно са [[Влатко Вуковић|Влатком Вуковићем]] (?-[[1392]]) [[1391|1391. године]] заузима [[Конавле]], које су до тада држали [[Санковићи]]. После смрти [[Твртко I|Твртка I]]([[бан]] [[1353]]-[[1377]], [[краљ]] [[1377]]-[[1391]]) активно је учествовао у смењивању и постављању краљева Босне и за његове власти су Павловићи постали најмоћнија великашка породица уз [[Косаче]] и [[Вукчићи|Вукчиће]]. Убијен је у завери краља [[Остоја Котроманић|Остоје]] (прва влада [[1398]]-[[1404]], друга влада [[1409]]-[[1418]]), војводе [[Сандаљ Хранић|Сандаља]]([[1392]]-[[1435]]) и [[Златоносовићи|Златоносовића]] током [[лов]]а на Пареној пољани крај [[Бобовац|Бобовца]], после чега га је наследио настарији син [[Петар I Павловић|Петар I]]([[1415]]-[[1420]]).


== Породица ==
== Породица ==
Ред 19: Ред 19:
== Његов посед ==
== Његов посед ==


Поред породичне баштине у [[Исток|источној]] [[Босна (област)|Босни]] око [[Река Прача|Праче]], између [[Река Криваја|Криваје]], [[Река Дрина|Дрине]] и [[Река Лим|Лима]], он је [[1391|1391. године]] преузео део [[Конавла]], док су остатак преузели Влатко Вуковић и [[Косаче]] са којима је на [[Конављанске Леденице|Леденицама]] имао заједничку царину ка [[Дубровачка република|Дубровачкој републици]].
Поред породичне баштине у [[Исток|источној]] [[Босна (област)|Босни]] око [[Прача (река)|Праче]], између [[Река Криваја|Криваје]], [[Река Дрина|Дрине]] и [[Река Лим|Лима]], он је [[1391|1391. године]] преузео део [[Конавла]], док су остатак преузели Влатко Вуковић и [[Косаче]] са којима је на [[Конављанске Леденице|Леденицама]] имао заједничку царину ка [[Дубровачка република|Дубровачкој републици]].


Значајнији градови у [[север]]ном делу његових земаља били су:
Значајнији градови у [[север]]ном делу његових земаља били су:

Верзија на датум 1. септембар 2009. у 05:00

Павле Раденовић (?-1415) је био српски кнез из редова Павловића који је био један од најмоћнијих великаша у краљевини Босни на прелазу из XIV у XV век. Био је син Радена Јабланића који је имао поседе у источној Босни око Криваје и Праче. Као један од проверених људи у краљевству, заједно са Влатком Вуковићем (?-1392) 1391. године заузима Конавле, које су до тада држали Санковићи. После смрти Твртка I(бан 1353-1377, краљ 1377-1391) активно је учествовао у смењивању и постављању краљева Босне и за његове власти су Павловићи постали најмоћнија великашка породица уз Косаче и Вукчиће. Убијен је у завери краља Остоје (прва влада 1398-1404, друга влада 1409-1418), војводе Сандаља(1392-1435) и Златоносовића током лова на Пареној пољани крај Бобовца, после чега га је наследио настарији син Петар I(1415-1420).

Породица

Павле Раденовић је био син властелина Радена Јабланића и оснивач великашке породице Павловића. Имао је два сина који су га наследили после његове смрти:

Политички ангажман

Преузимањем дела Конавла 1391.године кнез Павле је постао сусед Дубровачке републике према којој је држао неколико царина. Њеним трговцима је 1397.године издао повељу о слободној трговини и заштити у његовим земљама, за шта је награђен титулом грађанина Дубровника. У спољној политици је, као и остали великаши краљевине Босне, подржавао Владислава Напуљског у сукобу са Жигмундом Луксембургшким (1387-1437) око титуле краља Мађарске, која се у то доба водила.

У унутрашњој политици је активно учествовао у јачању положаја племства у краљевини, а потом и у некој врсти de facto великашког намесништва краљице Јелене(Грубе) (1395-1398) које су као њени саветници поред њега, између осталих, чинили и Хрвоје Вукчић(?-1416) и Сандаљ Хранић. Учествовао је у избору Остоје за краља 1398.године, да би га са осталим великашима збацио са власти 1404. године поставивши Твртка II (прва влада 1404-1409, друга влада 1420-1443) за новог краља. После пораза Владислава Напуљског 1408. године, са осталим великашима је збацио Твртка II који је подржавао Владислава и вратио на престо Жигмундовог претендента Остоју.

Убиство на Пареној пољани

Током августа 1415. године на Краљевој Сутјесци код Бобовца одржавао се сабор краља и властеле краљевине Босне. Приликом посебно организованог лова на Пареној пољани, Златоносовићи су на знак који је мачем дао сам Сандаљ Хранић напали Павла и тешко га ранили, а његовог сина Петра и посланика Браила Тежаловића су заробили. Заверу су организовали сам краљ Остоја и војвода Сандаљ због политичких сукоба са Павлом, оптуживши га за издају краљевства. Према првобитном плану, Павлов син Петар је требало да буде ослепљен, а поседи Павловића подељени између Сандаља и Златоносовића, који су се надали Олову, које се налазило уз њихове поседе, али се од тог плана одустало и Петру су остављени очеви поседи. Целом чину је присуствовао и посланик Дубровачке републике Никола Гучетић и Влатко Тумурлић. Сам Павле је убрзо умро од последица рана које је задобио, али је зато Петар пуштен да се врати на породични посед и настави управљање њиме. Као сведок овог напада Петар је за смрт свога оца директно окривио Сандаља, што је целокупни југоисточни део данашње Босне и Херцеговине гурнуло у рат између Павловића са једне и Сандаља односно Косача са друге стране. Највећа последица овог жестоког сукоба за који је деловало да се може окончати само потпуним уништењем једних или других било је директно укључивање Османлија у њега, прво на страни Павловића, а потом и на Сандаљевој страни, иако су они de facto радили искључиво за себе и постепено освајали делове краљевине Босне. Сам сукоб се временом смирио, тако да су обе породице практично нестале са османлијским освајањем Босне и Херцеговине.

Његов посед

Поред породичне баштине у источној Босни око Праче, између Криваје, Дрине и Лима, он је 1391. године преузео део Конавла, док су остатак преузели Влатко Вуковић и Косаче са којима је на Леденицама имао заједничку царину ка Дубровачкој републици.

Значајнији градови у северном делу његових земаља били су:

док су у јужном делу најзначајнији били:

са жупама: Врм, Требиње, Рудине и Фатница.

Види још


Павловићи
 ? - 1415