Magister militum

Magister militum ("вођа војника", дословно преведено) је био чин коришћен у позном Римском царству од времена Константина Великог. Magister militum означава најчешће високог војног официра. Magister militum је обично био у прилици да контролишу или да прилично утичу на одлуке цара, као што је то био случај са Стилихоном, Рицимером, Одоакром или неким другима.

Постојала је и "мања" верзија ове титуле-положаја. Када би се уз име magister militum додавао назив територије-провинције (на пример magister militum per Thracias) онда није био у питању главни војни командант у Царству, већ главни војни командант на тој територији.

Списак Magistri Militum

• Флавије Баутон
• 352-355: Клаудије Силван
• 389-394: Арбогаст
• 394-408: Стилихон
• 410s-421: Констанције III
• 433-454: Аеције
• 455: Авит
• 455-472: Рицимер
• 472-473: Гундобад
• 475-476: Орест

Magister militum per Gallias

• 425-433: Аеције
• 450s-464: Егидије

Magister militum per Illyricum

• 530-536: Мунд

Magistri militum per Oriens

• 460s-471: Аспар
• 483-488: Теодорик Велики
• c.503-505: Ареодобин