Борја

Борја је планина између Велике Усоре и Мале Усоре у северозападној Босни и Херцеговини. Велика Усора у горњем току Пенава, захвата Борје са југозапада, југа и истока, а Мала Усора (Усорица) са северозапада, севера и североистика. Борја је углавном изграђена од магматских стена (ултрамафити, габроперидотити).

Највиша је у северозападном делу, где је и њен највиши врх Руњевица 1.078 m. Већи врхови су и Павлов врх 988 m, Комин 1029 m, Куке 1016 m, Чалмаш 973 m, Тајан 1008 m, Катуништа 935 m и Гредељ 937 m.

Воде с Борја теку у Велику и Малу Усору. Пошто су падине према Малој Усори блаже, њене притоке су дуже од притока Велике Усоре. У Велику Усору с Борја теку Боровница и Кусачки поток, a највећа је Узвинска река дугачка 11 километара од спајања потока Равна и Борјашница, а у Малу Усору, Мала и Велика Остружница, Миљаковача, Гомјеница и друге мање притоке.

Планина Борја је богата шумом. На њој готово нема насеља, осим планинских села Борњаш и Китићи која се налазе на око 650 m надморске висине. То је у основи питома планина са неколико висоравни од којих је највећа Милаковац са кога се при лепом времену види и Посавина. Ради експлоатавије шума, за време Аустро Угарске изграђена је шумска пруга уског колосека Усора—Прибинић (41 km), с краком кроз долину Велике Усоре и Узвинске реке на саму планину. Шездесетих година су железничке пруге замењене цестама. Дрво с Борја се углавном прерађује у Теслићу.

Извори

• Текст Милана Јокановића Виша педагошка школа, Сарајево у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982.