О покојнику све најлепше — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м чишћење using AWB
Ред 16: Ред 16:
|имдб=0087823
|имдб=0087823
}}
}}
"'''О покојнику све најлепше'''" је домаћи филм направљен [[1984]]. године у режији [[Предраг Антонијевић|Предрага Антонијевића]]. Главне улоге тумаче [[Звонимир Лепетић]], [[Радмила Живковић]], [[Бора Тодоровић]], [[Богдан Диклић]], [[Петар Краљ]], [[Павле Вуисић]], [[Драгољуб Милосављевић]], [[Сања Веиновић]], [[Тихомир Арсић]] и [[Боро Стјепановић]].
'''О покојнику све најлепше''' је српски филм направљен [[1984]]. године у режији [[Предраг Антонијевић|Предрага Антонијевића]]. Главне улоге тумаче [[Звонимир Лепетић]], [[Радмила Живковић]], [[Бора Тодоровић]], [[Богдан Диклић]], [[Петар Краљ]], [[Павле Вуисић]], [[Драгољуб Милосављевић]], [[Сања Веиновић]], [[Тихомир Арсић]] и [[Боро Стјепановић]].


==Кратак садржај==
==Кратак садржај==

Верзија на датум 25. септембар 2009. у 15:59

О покојнику све најлепше
Изворни насловО покојнику све најлепше
Жанркомедија
РежијаПредраг Антонијевић
СценариоПредраг Антонијевић
Главне улогеЗвонимир Лепетић, Радмила Живковић, Бора Тодоровић,...
МузикаВојислав Костић
СниматељТомислав Пинтер
МонтажаБожа Станковић
Година1984.
Трајање95 минута
ЗемљаЈугославија
Језиксрпски
IMDb веза

О покојнику све најлепше“ је српски филм направљен 1984. године у режији Предрага Антонијевића. Главне улоге тумаче Звонимир Лепетић, Радмила Живковић, Бора Тодоровић, Богдан Диклић, Петар Краљ, Павле Вуисић, Драгољуб Милосављевић, Сања Веиновић, Тихомир Арсић и Боро Стјепановић.

Кратак садржај

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Горњи Јауковац, мало типично село негде у Србији, после рата. Председник Народног одбора шурује са сељацима који се на разне начине довијају да избегну обавезни откуп жита и друге државне дажбине. У срезу одлуче да га као “меншевика” смене, али се он сретно извуче.

Ловећи рибу ручним гранатама натрапа на авионску бомбу заосталу из рата. У покушају да изчачка експлозив, одлети заједно са њом у ваздух.

Држећи се неписаног правила, о покојнику све најлепше, школа у Јауковцу добија његово име. За разлику од покојника, нови преседник Радиша Брзак, улаже све напоре да село из учмалости и сиромаштва укључи у процес индустријализације земље. Наилази на жесток отпор, али примењујући стриктно Стаљинове “суптилне” методе и уз подршку више власти, успе да од сељака створи радничку класу и у селу успостави диркатуру пролетаријата.

Награде

Међународни фестивали: Венеција, Њу Делхи.

Спољашње везе