Рона — разлика између измена
м Бот Брише: hif:Rhone |
м Бот Додаје: fy:Rône |
||
Ред 51: | Ред 51: | ||
[[fr:Rhône]] |
[[fr:Rhône]] |
||
[[frp:Rôno]] |
[[frp:Rôno]] |
||
[[fy:Rône]] |
|||
[[gl:Río Ródano]] |
[[gl:Río Ródano]] |
||
[[he:רון]] |
[[he:רון]] |
Верзија на датум 25. октобар 2009. у 23:31
Рона | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 812 km |
Пр. проток | 2.300 m3⁄s |
Пловност | до Лиона |
Водоток | |
Извор | Ронски глечер |
Ушће | Средоземно море |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Швајцарска, Француска |
Насеља | Сион, Женева, Лион, Валанс, Авињон, Арл |
Притоке | Ен, Ардеш, Дром, Дуранс, Гардон, Изер, Увез, Саон |
Река на Викимедијиној остави |
Рона (франц. Le Rhône, грч. Ῥοδανός, лат. Rhodanus) је западноевропска река дуга 812 километара. Извире из Ронског глечера близу превоја Сент Готхард у швајцарским Алпима, а улива се у Медитеран делтом у области Камарг у јужној Француској. У свом току река увире и извире из Женевског језера. Река Рона је највећа европска притока Средоземног мора. Просечни проток реке је 2.300 m³/s.
Велики градови на реци Рона су: Сион, Женева, Лион, Валанс, Авињон и Арл. Највећа притока реке Рона је река Саона, која се у њу улива у Лиону.
Била је позната као саобраћајница још у време старих Феничана, Грка и Римљана. Пловидба реком Роном је кроз историју била опасна због јаких матица и брзака. Године 1933. почела је регулација реке и изградња хидроцентрала. Пројекат је настављен после рата 1948. Данас ове хидроцентрале производе око 7% електичне енергије у Француској. Ту је и 5 нуклеарних централа које се хладе водом из реке Рона.