Мост — разлика између измена
м Бот Додаје: fy:Brêge |
Нема описа измене |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Мост''' (ћуприја) је [[грађевина]] направљена ради премошћавања природних или вештачких препрека. Сврха моста је да омогући пролаз [[људи]]ма и возилима. |
'''Мост''' (ћуприја) је [[грађевина]] направљена ради премошћавања природних или вештачких препрека. Сврха моста је да омогући пролаз [[људи]]ма и возилима. |
||
Мост може бити направљен од различитих материјала. Први |
Мост може бити направљен од различитих материјала. Први су мостови били грађени од [[дрво|дрвета]]. Све до недавно грађени су и од [[Цигла|цигле]] и [[камен]]а. Од краја [[19. век]]а постајали су потребни мостови који ће носити већи терет, чему су удовољили мостови од ливеног [[Гвожђе|гвожђа]] а затим и од [[челик]]а. |
||
== |
==Историја== |
||
Први мостови су били прво примитивне клупе од [[Дрво |дрвета]]. Напредак у технологијама омогућио је градњу дрвених мостова, понекад на каменим стубовима или на обешеним клупама ([[Царство Инка]] |
Први мостови су били прво примитивне клупе од [[Дрво |дрвета]]. Напредак у технологијама омогућио је градњу дрвених мостова, понекад на каменим стубовима или на обешеним клупама ([[Царство Инка]]). |
||
У [[Римско царство|Старом римском царству]] познавали су сводове, и захваљујући сводовима могуће је било градити мостове од [[камен]]а. У близини великих [[град]]ова били су грађени [[аквадукт]]и и неки постоје до данашњих дана. После пада Римске империје грађевинари су надовезали на римске традиције градње. [[Романика |
У [[Римско царство|Старом римском царству]] познавали су сводове, и захваљујући сводовима могуће је било градити мостове од [[камен]]а. У близини великих [[град]]ова били су грађени [[аквадукт]]и и неки постоје до данашњих дана. После пада Римске империје грађевинари су надовезали на римске традиције градње. [[Романика|Романски мостови]] су управи излазили из начина и римских узора. Наступање [[Готика |готике]] и снажних царстава је унапредио градњу мостова и мостови су грађени са већим луковима. Са појавом [[Ренесанса |ренесансе]] је дошло до већих промена и стубови су постали лакши и мостови су постали шири. |
||
⚫ | Велике промене су настале у доба индустријализације. Развој жељежнице је захтевао ове конструкције и оне су морале да буду јефтиније и издржљивије. У прво време су се градили дрвени мостови и вијадукти од [[камен]]а и [[опека]]. После се све више користило [[Гвожђе |
||
⚫ | У [[19. век]] |
||
⚫ | Велике промене су настале у доба [[Индустријализација|индустријализације]]. Развој жељежнице је захтевао ове конструкције и оне су морале да буду јефтиније и издржљивије. У прво време су се градили дрвени мостови и вијадукти од [[камен]]а и [[опека]]. После се све више користило [[Гвожђе|ливено гвожђе]]. Први мост од гвожђа је био постављен [[1779.]] године преко реке Северн у [[Енглеска |Енглеској]]. После усавршавања челика мостови се граде од челика. Велика тражња за мостовима од челика је довела до префабрикације и до производње префабрикованих и стандардизованих делова и носећих [[Челик|челичних елемената]] који се и данас употребљавају у градњи. |
||
⚫ | У [[19. век|19.]] и у [[20. век]]у је изградња и развој челичних конструкција добио и дочао до фазе када се могу градити ланчани мостови и мостови од челичних каблова и друге савремене конструкције великих размера. У 20. веку за конструкцију мостова је био одлучујући [[бетон]] — [[армирани бетон]] и преднапрегнути бетон. |
||
==Врсте структуре мостова== |
|||
*'''Лучни мостови''' — један од најстаријих врста мостова који су између осталог градили [[Римско царство|Римљани]] за своје [[акведукт]]е и [[вијадукт]]е а од којих многи постоје и дан-данас. Пример савременог лучног моста је [[Харбор бриџ]] у [[Сиднеј]]у. |
|||
*'''Гредни мостови''' — мостови чије су [[Греда|греде]] положене на [[стуб]]ове или подуипираче. Ови мостови могу имати распон и до 300 [[m]]. Користе се често на [[аутопут]]евима. |
|||
*'''Решеткасти мостови''' — мостови које подупиру решетке у облику троугла. Граде се за премошћавање [[клисура]], [[река]] и других препрека. Користе се често за [[Железница|железницу]]. |
|||
*'''Висећи мостови''' — мостови састављени од гвоздених ланаца и челичних жица. Имају углавном два челична стуба, од којих сваки стоји на једном стубу носачу. Челични каблови, који се састоје од хиљада жица, су причвршћени за челичне стубове моста и за пут који се налази испод. Каблови су главни носач саобраћаја на мосту и пута, а код неких мостова су директно везани за потпорне стубове. Могу имати распон од 1.200 m или још већи и спадају у најбезбедније мостове на свету, кад су правилно конструисани. Неки познати висећи мостови су [[Сторебелт]] у [[Данска|Данској]], [[Бруклински мост]], [[Голден гејт]] и [[Пон де Норманди]]. |
|||
*'''Конзолни мостови''' — имају два масивна конзолна потпорна стуба са обе стране моста. Греде су причвршћене за сваки потпорни стуб као што је даска за скакање причвршћена за ивицу базена, а спајају се на средини моста чврстим граничником. Конзолна конструкција моста може бити пожељна над брзим рекама пошто се стубови постављају усред корита. Идеални су за тежак саобраћај као што је саобраћај теретних возила. |
|||
*'''Покретни мостови''' — могу се подизати или окретати како би бродовима омогућили пролаз (пример [[лондон]]ски [[Тауер бриџ]]). |
|||
==Неки чувени мостови== |
==Неки чувени мостови== |
||
[[Слика:The Bridge of St Ireney above the Sava river.jpg|мини|350 п|[[Мост св. Иринеја (Сремска Митровица)]] изнад Саве, најдужи пешачки мост у источном делу Европе]] |
[[Слика:The Bridge of St Ireney above the Sava river.jpg|мини|350 п|[[Мост св. Иринеја (Сремска Митровица)]] изнад Саве, најдужи пешачки мост у источном делу Европе]] |
||
Сваки мост има своју причу. Овде је списак мостова о којима су написане књиге, снимљени филмови, ушли у |
Сваки мост има своју причу. Овде је списак мостова о којима су написане књиге, снимљени филмови, ушли у „ударне“ дневне вести: |
||
*[[Мост Мехмед паше Соколовића|Мост на Дрини код Вишеграда]] |
*[[Мост Мехмед паше Соколовића|Мост на Дрини код Вишеграда]] |
||
*Мост у [[Бруклин]]у |
*Мост у [[Бруклин]]у |
||
*[[Павловића ћуприја]] на Дрини |
*[[Павловића ћуприја]] на [[Дрина|Дрини]] |
||
*[[Жежељев мост]] у Новом Саду |
*[[Жежељев мост]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] |
||
*[[Бранков мост]] у |
*[[Бранков мост]] у [[Београд]]у |
||
*[[Стари мост у Мостару]] |
*[[Стари мост у Мостару]] |
||
*[[Мост у Рачи]] на Сави |
*[[Мост у Рачи]] на [[Сава|Сави]] |
||
*[[Ланчани мост |
*[[Ланчани мост у Будимпешти]] |
||
*[[Тромостовје]] у Љубљани |
*[[Тромостовје]] у [[Љубљана|Љубљани]] |
||
*[[Голден гејт]] |
*[[Голден гејт]] |
||
*[[Мост на реци Квај]] |
*[[Мост на реци Квај]] |
||
*[[Мост Мијо]] |
*[[Мост Мијо]] |
||
*Мост између острва [[Хоншу]] и [[Хокаидо]] (најдужи [[висећи мост]] на свету) |
*Мост између острва [[Хоншу]] и [[Хокаидо]] (најдужи [[висећи мост]] на свету) |
||
*Титов мост између копна и острва [[Крк (острво)|Крк]] (најдужи бетонски лук на свету) |
*[[Крчки мост]] (раније Титов мост) између копна и острва [[Крк (острво)|Крк]] (најдужи бетонски лук на свету) |
||
==Спољашње везе== |
==Спољашње везе== |
Верзија на датум 17. новембар 2009. у 23:13
Мост (ћуприја) је грађевина направљена ради премошћавања природних или вештачких препрека. Сврха моста је да омогући пролаз људима и возилима.
Мост може бити направљен од различитих материјала. Први су мостови били грађени од дрвета. Све до недавно грађени су и од цигле и камена. Од краја 19. века постајали су потребни мостови који ће носити већи терет, чему су удовољили мостови од ливеног гвожђа а затим и од челика.
Историја
Први мостови су били прво примитивне клупе од дрвета. Напредак у технологијама омогућио је градњу дрвених мостова, понекад на каменим стубовима или на обешеним клупама (Царство Инка).
У Старом римском царству познавали су сводове, и захваљујући сводовима могуће је било градити мостове од камена. У близини великих градова били су грађени аквадукти и неки постоје до данашњих дана. После пада Римске империје грађевинари су надовезали на римске традиције градње. Романски мостови су управи излазили из начина и римских узора. Наступање готике и снажних царстава је унапредио градњу мостова и мостови су грађени са већим луковима. Са појавом ренесансе је дошло до већих промена и стубови су постали лакши и мостови су постали шири.
Велике промене су настале у доба индустријализације. Развој жељежнице је захтевао ове конструкције и оне су морале да буду јефтиније и издржљивије. У прво време су се градили дрвени мостови и вијадукти од камена и опека. После се све више користило ливено гвожђе. Први мост од гвожђа је био постављен 1779. године преко реке Северн у Енглеској. После усавршавања челика мостови се граде од челика. Велика тражња за мостовима од челика је довела до префабрикације и до производње префабрикованих и стандардизованих делова и носећих челичних елемената који се и данас употребљавају у градњи.
У 19. и у 20. веку је изградња и развој челичних конструкција добио и дочао до фазе када се могу градити ланчани мостови и мостови од челичних каблова и друге савремене конструкције великих размера. У 20. веку за конструкцију мостова је био одлучујући бетон — армирани бетон и преднапрегнути бетон.
Врсте структуре мостова
- Лучни мостови — један од најстаријих врста мостова који су између осталог градили Римљани за своје акведукте и вијадукте а од којих многи постоје и дан-данас. Пример савременог лучног моста је Харбор бриџ у Сиднеју.
- Гредни мостови — мостови чије су греде положене на стубове или подуипираче. Ови мостови могу имати распон и до 300 m. Користе се често на аутопутевима.
- Решеткасти мостови — мостови које подупиру решетке у облику троугла. Граде се за премошћавање клисура, река и других препрека. Користе се често за железницу.
- Висећи мостови — мостови састављени од гвоздених ланаца и челичних жица. Имају углавном два челична стуба, од којих сваки стоји на једном стубу носачу. Челични каблови, који се састоје од хиљада жица, су причвршћени за челичне стубове моста и за пут који се налази испод. Каблови су главни носач саобраћаја на мосту и пута, а код неких мостова су директно везани за потпорне стубове. Могу имати распон од 1.200 m или још већи и спадају у најбезбедније мостове на свету, кад су правилно конструисани. Неки познати висећи мостови су Сторебелт у Данској, Бруклински мост, Голден гејт и Пон де Норманди.
- Конзолни мостови — имају два масивна конзолна потпорна стуба са обе стране моста. Греде су причвршћене за сваки потпорни стуб као што је даска за скакање причвршћена за ивицу базена, а спајају се на средини моста чврстим граничником. Конзолна конструкција моста може бити пожељна над брзим рекама пошто се стубови постављају усред корита. Идеални су за тежак саобраћај као што је саобраћај теретних возила.
- Покретни мостови — могу се подизати или окретати како би бродовима омогућили пролаз (пример лондонски Тауер бриџ).
Неки чувени мостови
Сваки мост има своју причу. Овде је списак мостова о којима су написане књиге, снимљени филмови, ушли у „ударне“ дневне вести:
- Мост на Дрини код Вишеграда
- Мост у Бруклину
- Павловића ћуприја на Дрини
- Жежељев мост у Новом Саду
- Бранков мост у Београду
- Стари мост у Мостару
- Мост у Рачи на Сави
- Ланчани мост у Будимпешти
- Тромостовје у Љубљани
- Голден гејт
- Мост на реци Квај
- Мост Мијо
- Мост између острва Хоншу и Хокаидо (најдужи висећи мост на свету)
- Крчки мост (раније Титов мост) између копна и острва Крк (најдужи бетонски лук на свету)
Спољашње везе
- Фотографије мостова
- Structurae - International Database and Gallery of Structures.
- American Society of Civil Engineers History and Heritage of Civil Engineering - Bridges
- Bridge Building — Art and Science Comprehensive explanations about bridges.
- Bridge Basics A guide to bridge terminology and styles
- Shanghai lupu Chinese bridge site showing suspended deck arch construction and completion.
- BridgeBuilder - Great game where you design a bridge and see if a train will drive over it safely.
- Historic Bridges of Michigan and Elsewhere Photos, information, and maps of historic bridges in and around Michigan. Also has a links page with links to bridge databases in other regions of the U.S.A.
- RRbridge- Discussion group focused on railroad bridges, trestles, and viaducts. Hosted by Yahoo! Groups
- Bridge disasters
- A dictionary of bridge terms
- Digital Bridge Library at Lehigh University