Звоник — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
Звоник (или ''звонара'')ref>Илустровани речник израза у народној архитектури, Слободан Ненадовић, Просвета 2002, ISBN 86-07-01362-9, стр. 347</ref> је самостална [[грађевина]] или део грађевине (нпр. [[Црква (грађевина)|цркве]]) на коме се налази [[звоно]]. Ако је уз грађевину, може имати засебан [[улаз]], или се у њега улази из ње.
Звоник (или ''звонара'')<ref>Илустровани речник израза у народној архитектури, Слободан Ненадовић, Просвета 2002, ISBN 86-07-01362-9, стр. 347</ref> је самостална [[грађевина]] или део грађевине (нпр. [[Црква (грађевина)|цркве]]) на коме се налази [[звоно]]. Ако је уз грађевину, може имати засебан [[улаз]], или се у њега улази из ње.


Звоник мора бити висок, да би се [[звук]] звона што даље чуо; стога су звоници често најупечатљивија [[обележје|обележја]] (енг. landmark) старих [[град]]ова. На звонику се често налази и [[сат]]. У зависности од [[поднебље|поднебља]], звоници су се правили од различитих материјала: [[камен]]а, [[опека|опеке]] или [[дрво|дрвета]], а у новије време и од [[армирани бетон|армираног бетона]] или [[челик]]а.
Звоник мора бити висок, да би се [[звук]] звона што даље чуо; стога су звоници често најупечатљивија [[обележје|обележја]] (енг. landmark) старих [[град]]ова. На звонику се често налази и [[сат]]. У зависности од [[поднебље|поднебља]], звоници су се правили од различитих материјала: [[камен]]а, [[опека|опеке]] или [[дрво|дрвета]], а у новије време и од [[армирани бетон|армираног бетона]] или [[челик]]а.

Верзија на датум 19. новембар 2009. у 11:32

Звоник (или звонара)[1] је самостална грађевина или део грађевине (нпр. цркве) на коме се налази звоно. Ако је уз грађевину, може имати засебан улаз, или се у њега улази из ње.

Звоник мора бити висок, да би се звук звона што даље чуо; стога су звоници често најупечатљивија обележја (енг. landmark) старих градова. На звонику се често налази и сат. У зависности од поднебља, звоници су се правили од различитих материјала: камена, опеке или дрвета, а у новије време и од армираног бетона или челика.

На подручју Шумадије, али и другде, се уз цркве брвнаре јављају звоници од дрвета, једноставне решеткасте конструкције, са кровним покривачем најчешће од шиндре (као и саме цркве).

У јужнословенском приморју су звоници код мањих цркава најчешће на прочељу, а код великих се граде као засебне грађевине. Наравно, и од овог „правила“ постоје бројни изузеци.


Слике

Референце

  1. ^ Илустровани речник израза у народној архитектури, Слободан Ненадовић, Просвета 2002, ISBN 86-07-01362-9, стр. 347