Двострука веза — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Сређивање}}
{{Сређивање}}
{{спајање|хемијска веза}}
{{спајање|хемијска веза}}

== Двострука веза код алкена ==
== Двострука веза код алкена ==


Функционална група код алкена јесте двострука веза између атома [[угљеника]]. Стога треба водити рачуна приликом давања назива по [[IUPAC-oвој номенклатури]] [[изомерима]] алкена да њихова [[функционална група]] буде обухваћена приликом одређивања најдужег низа, као и то да се нумерисање угљеникових [[атома]] у том низу врши тако да атом који учествује у грађењу те двостуке везе буде означен са најнижим могућим бројем(дакле то одређује смер у којем ћемо вршити нумерисање).
[[Функционална група]] код [[алкен]]а јесте двострука веза између атома [[угљеника]]. Стога треба водити рачуна приликом давања назива по [[IUPAC-oвој номенклатури]] [[изомер]]има алкена да њихова [[функционална група]] буде обухваћена приликом одређивања најдужег низа, као и то да се нумерисање угљеникових [[атома]] у том низу врши тако да атом који учествује у грађењу те двостуке везе буде означен са најнижим могућим бројем(дакле то одређује смер у којем ћемо вршити нумерисање).


====Начин грађења везе====
=== Начин грађења везе ===


Угљеник(у основном, дакле непобуђеном стању) има [[електронску конфигурацију]]:
Угљеник(у основном, дакле непобуђеном стању) има [[електронску конфигурацију]]:
Ред 18: Ред 19:
Отуда је двострука веза од једноструке.
Отуда је двострука веза од једноструке.


====Утицај на реактивност алкена====
=== Утицај на реактивност алкена ===


Реактивност алкена се објашњава присутством двоструке везе, тачније у претходном делу поменуте <math> \рi </math> везе, јер је облак <math> \рi </math> електрона погодан за нападање од стране других реагенса, и пошто исти не припадају основном делу молекула са С атомима, па се <math> \рi </math> веза лако раскида приликом судара у реакцијама.
Реактивност алкена се објашњава присутством двоструке везе, тачније у претходном делу поменуте <math> \рi </math> везе, јер је облак <math> \рi </math> електрона погодан за нападање од стране других реагенса, и пошто исти не припадају основном делу молекула са С атомима, па се <math> \рi </math> веза лако раскида приликом судара у реакцијама.


====Спољашње везе====
== Спољашње везе ==
[http://hemija-ugljovodonika.blogspot.com/2007/11/hemijske-osobine-alkena.html]


[http://library.thinkquest.org/3659/orgchem/alkenes-alkynes.html]
* [http://hemija-ugljovodonika.blogspot.com/2007/11/hemijske-osobine-alkena.html]
* [http://library.thinkquest.org/3659/orgchem/alkenes-alkynes.html]


====Литература====
== Литература ==


Александра Стоиљковић- "Хемија за трећи разред гимназије природно-математичког смера, медицинске, ветеринарске и школе за негу лепоте"
* Александра Стоиљковић- "Хемија за трећи разред гимназије природно-математичког смера, медицинске, ветеринарске и школе за негу лепоте"

Верзија на датум 23. новембар 2009. у 22:17

Двострука веза код алкена

Функционална група код алкена јесте двострука веза између атома угљеника. Стога треба водити рачуна приликом давања назива по IUPAC-oвој номенклатури изомерима алкена да њихова функционална група буде обухваћена приликом одређивања најдужег низа, као и то да се нумерисање угљеникових атома у том низу врши тако да атом који учествује у грађењу те двостуке везе буде означен са најнижим могућим бројем(дакле то одређује смер у којем ћемо вршити нумерисање).

Начин грађења везе

Угљеник(у основном, дакле непобуђеном стању) има електронску конфигурацију: Електрони из 1ѕ орбитале не учествују у грађењу везе. Њен настанак се објашњава Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle ѕp^2} хибиридизацијом. Наиме, један електрон из Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle 2ѕ} орбитале прелази у Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle 2р} орбиталу. Приликом настанка двоструке везе између угљеникових атома долази до својеврсног мешања, односно хибридизације три орбитале(једне ѕ и две р) док трећи електрон у преосталој 2р орбитали код оба угљеника не учествује у хибридизацији.

Тако долази до настанка три Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle ѕp^2 } хибридне oрбитале. Пошто исте теже да се удаље једна од друге угао који узајамно образују је . Затим долази до преклапања једне хибридне орбитале једног угљениковог атома и једне хибридне орбитале другог угљениковог атома, при чему се гради сигма веза(.

С друге стране, остало нам је још два електрона у 2р орбиталама угљеникових атома. Пошто су те орбитале нормалне на раван у којој се налазе хибридне орбитале, јасно је да ће доћи до бочног поклапања и стварања Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle \рi } везе.

Дакле двострука веза о којој смо говрили састоји се од једне Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle \рi} и једне ( везе. Отуда је двострука веза од једноструке.

Утицај на реактивност алкена

Реактивност алкена се објашњава присутством двоструке везе, тачније у претходном делу поменуте Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle \рi } везе, јер је облак Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle \рi } електрона погодан за нападање од стране других реагенса, и пошто исти не припадају основном делу молекула са С атомима, па се Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle \рi } веза лако раскида приликом судара у реакцијама.

Спољашње везе

Литература

  • Александра Стоиљковић- "Хемија за трећи разред гимназије природно-математичког смера, медицинске, ветеринарске и школе за негу лепоте"