Двострука веза — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 10: | Ред 10: | ||
Угљеник(у основном, дакле непобуђеном стању) има [[електронску конфигурацију]]: |
Угљеник(у основном, дакле непобуђеном стању) има [[електронску конфигурацију]]: |
||
<math>1s^2 2s^2 2p^2</math> |
<math>1s^2 2s^2 2p^2</math> |
||
[[Електрони]] из 1ѕ [[орбитале]] не учествују у грађењу везе. Њен настанак се објашњава |
[[Електрони]] из 1ѕ [[орбитале]] не учествују у грађењу везе. Њен настанак се објашњава sp² [[хибиридизацијом]]. Наиме, један електрон из 2ѕ орбитале прелази у 2р орбиталу. Приликом настанка двоструке везе између угљеникових атома долази до својеврсног мешања, односно хибридизације три орбитале(једне ѕ и две р) док трећи електрон у преосталој 2р орбитали код оба угљеника не учествује у хибридизацији. |
||
Тако долази до настанка три |
Тако долази до настанка три sp² хибридне oрбитале. Пошто исте теже да се удаље једна од друге угао који узајамно образују је <math>120^\circ</math>. Затим долази до преклапања једне хибридне орбитале једног угљениковог атома и једне хибридне орбитале другог угљениковог атома, при чему се гради сигма(<math>\sigma</math>)веза. |
||
С друге стране, остало нам је још два електрона у 2р орбиталама угљеникових атома. Пошто су те орбитале нормалне на раван у којој се налазе [[хибридне орбитале]], јасно је да ће доћи до бочног поклапања и стварања <math>\рi</math> везе. |
С друге стране, остало нам је још два електрона у 2р орбиталама угљеникових атома. Пошто су те орбитале нормалне на раван у којој се налазе [[хибридне орбитале]], јасно је да ће доћи до бочног поклапања и стварања <math>\рi</math> везе. |
||
Дакле двострука веза о којој смо говрили састоји се од једне |
Дакле двострука веза о којој смо говрили састоји се од једне π и једне (<math>\sigma</math> везе. |
||
Отуда је двострука веза jaча од једноструке. |
Отуда је двострука веза jaча од једноструке. |
||
Верзија на датум 23. новембар 2009. у 22:23
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Недостају категорије или унутрашње везе, присутне су правописне и граматичке грешке, текст није разломљен на одељке и слично. |
Двострука веза код алкена
Функционална група код алкена јесте двострука веза између атома угљеника. Стога треба водити рачуна приликом давања назива по IUPAC-oвој номенклатури изомерима алкена да њихова функционална група буде обухваћена приликом одређивања најдужег низа, као и то да се нумерисање угљеникових атома у том низу врши тако да атом који учествује у грађењу те двостуке везе буде означен са најнижим могућим бројем(дакле то одређује смер у којем ћемо вршити нумерисање).
Начин грађења везе
Угљеник(у основном, дакле непобуђеном стању) има електронску конфигурацију: Електрони из 1ѕ орбитале не учествују у грађењу везе. Њен настанак се објашњава sp² хибиридизацијом. Наиме, један електрон из 2ѕ орбитале прелази у 2р орбиталу. Приликом настанка двоструке везе између угљеникових атома долази до својеврсног мешања, односно хибридизације три орбитале(једне ѕ и две р) док трећи електрон у преосталој 2р орбитали код оба угљеника не учествује у хибридизацији.
Тако долази до настанка три sp² хибридне oрбитале. Пошто исте теже да се удаље једна од друге угао који узајамно образују је . Затим долази до преклапања једне хибридне орбитале једног угљениковог атома и једне хибридне орбитале другог угљениковог атома, при чему се гради сигма()веза.
С друге стране, остало нам је још два електрона у 2р орбиталама угљеникових атома. Пошто су те орбитале нормалне на раван у којој се налазе хибридне орбитале, јасно је да ће доћи до бочног поклапања и стварања Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle \рi} везе.
Дакле двострука веза о којој смо говрили састоји се од једне π и једне ( везе. Отуда је двострука веза jaча од једноструке.
Утицај на реактивност алкена
Реактивност алкена се објашњава присутством двоструке везе, тачније у претходном делу поменуте Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle \рi} везе, јер је облак Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle \рi} електрона погодан за нападање од стране других реагенса, и пошто исти не припадају основном делу молекула са С атомима, па се Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle \рi} веза лако раскида приликом судара у реакцијама.
Спољашње везе
Литература
- Александра Стоиљковић- "Хемија за трећи разред гимназије природно-математичког смера, медицинске, ветеринарске и школе за негу лепоте"