Планктон — разлика између измена
м Бот Додаје: te:ప్లవకాలు |
|||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
== Животна околина == |
== Животна околина == |
||
Планктон је присутан у готово свим водама на Земљи. Међутим, у већини морских подручја је присутност хранљивих материја занемарљива, па отуда је и количина планктона у њима врло мала и стога се сматрају [[екологија|еколошким]] [[пустиња]]ма . Ако у стајаћим водама или рекама дође до претеране количине храњивих материја, може се догодити да то доведе до супротног резултата, наиме, да [[фосфати]], као ограничавајући фактор прехране планктона постане доминантан (као отпадни продукт вештачког ђубрива пољопривредних површина доспева оборинском водом у слатководне ресурсе на копну), и доведе до своје супротности и "загуши" природну циркулацију између планктона, воде и фосфата па отуда и сви живи организми у води (и планктон) изгубе неопходан [[кисеоник]] и угуше се. |
Планктон је присутан у готово свим водама на Земљи. Међутим, у већини морских подручја је присутност хранљивих материја занемарљива, па отуда је и количина планктона у њима врло мала и стога се сматрају [[екологија|еколошким]] [[пустиња]]ма . Ако у стајаћим водама или рекама дође до претеране количине храњивих материја, може се догодити да то доведе до супротног резултата, наиме, да [[фосфати]], као ограничавајући фактор прехране планктона постане доминантан (као отпадни продукт вештачког ђубрива пољопривредних површина доспева оборинском водом у слатководне ресурсе на копну), и доведе до своје супротности и "загуши" природну циркулацију између планктона, воде и фосфата па отуда и сви живи организми у води (и планктон) изгубе неопходан [[кисеоник]] и угуше се. nevole jlude[[Медија: |
||
---- |
|||
име_медија_фајла.mp3--[[Special:Contributions/93.86.99.2|93.86.99.2]] ([[Разговор са корисником:93.86.99.2|разговор]]) 18:43, 26. новембар 2009. (CET)--[[Special:Contributions/93.86.99.2|93.86.99.2]] ([[Разговор са корисником:93.86.99.2|разговор]]) 18:43, 26. новембар 2009. (CET)<nowiki><math>Додај неформатирани текст овде</math>[[Медија:[[Слика:име_медија_фајла.mp3]] |
|||
== [Наслов][[''наслов везе'''''подебљан текст''']] == |
|||
]]</nowiki>]] |
|||
== Величина == |
== Величина == |
||
Верзија на датум 26. новембар 2009. у 19:43
Планктон је назив за микроскопски ситне биљне и животињске организме који лебде у мору или у копненим водама - барама, рекама или језерима ношени струјом и кретањем водене масе. Планктон је највидљивији у стајаћим водама као што су баре или језера.
Животна околина
Планктон је присутан у готово свим водама на Земљи. Међутим, у већини морских подручја је присутност хранљивих материја занемарљива, па отуда је и количина планктона у њима врло мала и стога се сматрају еколошким пустињама . Ако у стајаћим водама или рекама дође до претеране количине храњивих материја, може се догодити да то доведе до супротног резултата, наиме, да фосфати, као ограничавајући фактор прехране планктона постане доминантан (као отпадни продукт вештачког ђубрива пољопривредних површина доспева оборинском водом у слатководне ресурсе на копну), и доведе до своје супротности и "загуши" природну циркулацију између планктона, воде и фосфата па отуда и сви живи организми у води (и планктон) изгубе неопходан кисеоник и угуше се. nevole jlude[[Медија:
име_медија_фајла.mp3--93.86.99.2 (разговор) 18:43, 26. новембар 2009. (CET)--93.86.99.2 (разговор) 18:43, 26. новембар 2009. (CET)<math>Додај неформатирани текст овде</math>[[Медија:[[Слика:име_медија_фајла.mp3]] == [Наслов][[''наслов везе'''''подебљан текст''']] == ]]]]
Величина
Планктон постоји у свим могућим облицима и величинама. Посебно ситни организми (4-40 µm) убрајају се у нанопланктон. Најмањи облици су бактерије, у једну кашикицу воде стало би их 2 милиона. Али и већи представници фитопланктона су мањи од пресека људске косе. И зоопланктон има сићушних, али и таквих који могу имати и до 9 метара, као, рецимо неке врсте медуза које не могу активно пливати, него само плутају са струјом, и убрајају се исто у планктоне.
Подела
Разликују се:
- бактеријски планктон
- фитопланктон (биљни планктон)
- зоопланктон (животињски планктон)
Зоопланктон
Према досадашњим сазнањима, највећи део животињске биомасе планктона чине ракови копеподе. Без планктона арктичких вода не би могли постојати велики китови усани, као нпр. плави китови или китови перајари, њихова прехрамбена подлога је управо зоопланктон којег „филтрирају" својим устима. Велика јата риба такође се хране масом планктона.
Фитопланктон
Једноћелијске силикатне алге чине највећи дио масе фитопланктона. Према новијим истраживањима, чини се да је апсолутно највећа количина угљен-диоксида везана у биљном планктону, а не, као што се раније сматрало, у тропским шумама.