Октобарски манифест — разлика између измена
Нова страница: мини|Ведомости Градоначелништва Санкт Петербурга ([[18. октобар 1905)]] '''... |
мНема описа измене |
||
Ред 7: | Ред 7: | ||
== Историјски значај == |
== Историјски значај == |
||
Историјски значај Манифеста огледао се у томе што је |
Историјски значај Манифеста огледао се у томе што је укинуто једнолично право [[Император све Русије|императора]] да сам доноси [[закон]]е. [[Законодавна власт]] подијељена је између [[Император све Русије|императора]] и [[Државна дума Руске Империје|Државне думе]]. |
||
Ниједан закон није могао ступити на снагу без пристанка Државне думе. Император је задржао право да распушта Државну думу и да блокира њене одлуке користећи се правом вета. |
Ниједан закон није могао ступити на снагу без пристанка Државне думе. Император је задржао право да распушта Државну думу и да блокира њене одлуке користећи се правом вета. |
Верзија на датум 28. новембар 2009. у 01:06
Октобарски манифест (рус. Октябрьский манифест) или Манифест о побољшању државног поретка (рус. Высочайший Манифест Об усовершенствовании государственного порядка) је био законодавни акт императора Николаја II, обнародован 17. октобра 1905. године.
Приједлог манифеста је израдио Сергеј Вите по наређењу императора Николаја као одговор на Руску револуцију 1905. године.
Историјски значај
Историјски значај Манифеста огледао се у томе што је укинуто једнолично право императора да сам доноси законе. Законодавна власт подијељена је између императора и Државне думе.
Ниједан закон није могао ступити на снагу без пристанка Државне думе. Император је задржао право да распушта Државну думу и да блокира њене одлуке користећи се правом вета.
Манифест је давао велике грађанске слободе, лични имунитет, слободу вјере, слободу говора, слободу окупљања и слободу удруживања. Давао је право на учествовање у Државној думи и прописао тајно гласање, али само за мушки пол.