Октобарски манифест — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
 
мНема описа измене
Ред 7: Ред 7:
== Историјски значај ==
== Историјски значај ==


Историјски значај Манифеста огледао се у томе што је укинут једнолично право [[Император све Русије|императора]] да доноси [[закон]]е, него је [[Законодавна власт|законодавну власт]] подијелио између [[Император све Русије|императора]] и [[Државна дума Руске Империје|Државне думе]].
Историјски значај Манифеста огледао се у томе што је укинуто једнолично право [[Император све Русије|императора]] да сам доноси [[закон]]е. [[Законодавна власт]] подијељена је између [[Император све Русије|императора]] и [[Државна дума Руске Империје|Државне думе]].


Ниједан закон није могао ступити на снагу без пристанка Државне думе. Император је задржао право да распушта Државну думу и да блокира њене одлуке користећи се правом вета.
Ниједан закон није могао ступити на снагу без пристанка Државне думе. Император је задржао право да распушта Државну думу и да блокира њене одлуке користећи се правом вета.

Верзија на датум 28. новембар 2009. у 01:06

Датотека:October Manifesto 1.gif
Ведомости Градоначелништва Санкт Петербурга (18. октобар 1905)

Октобарски манифест (рус. Октябрьский манифест) или Манифест о побољшању државног поретка (рус. Высочайший Манифест Об усовершенствовании государственного порядка) је био законодавни акт императора Николаја II, обнародован 17. октобра 1905. године.

Приједлог манифеста је израдио Сергеј Вите по наређењу императора Николаја као одговор на Руску револуцију 1905. године.

Историјски значај

Историјски значај Манифеста огледао се у томе што је укинуто једнолично право императора да сам доноси законе. Законодавна власт подијељена је између императора и Државне думе.

Ниједан закон није могао ступити на снагу без пристанка Државне думе. Император је задржао право да распушта Државну думу и да блокира њене одлуке користећи се правом вета.

Манифест је давао велике грађанске слободе, лични имунитет, слободу вјере, слободу говора, слободу окупљања и слободу удруживања. Давао је право на учествовање у Државној думи и прописао тајно гласање, али само за мушки пол.

Види још