Длака — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:Gray945.png|200п|мини|Попречни |
[[Слика:Gray945.png|200п|мини|Попречни пресек длаке]] |
||
[[Слика:Androgenic hair.JPG|мини|Длаке по |
[[Слика:Androgenic hair.JPG|мини|Длаке по телу мушкарца и жене]] |
||
'''Длаке''' су рожнате влакнасте израслине по |
'''Длаке''' су рожнате влакнасте израслине по телу многих врста [[сисари|сисара]]. |
||
Оне излазе из [[епидерма|епидерме]], иако израстају из [[фоликула]] које су смјештене дубље, у [[дерма|дерми]]. Иако много других [[организам]]а, поготово [[инсекти|инсеката]], имају влакнасте израслине, оне се не сматрају длакама. Такве „длаке“ ([[трихоми]]) постоје и код [[биљке|биљака]]. Израслине те врсте код [[зглавкари|зглавкара]], као што су [[инсекти]] и [[пауци]], називају се [[чекиње]]. Све длаке на тијелу [[сисари|сисара]] чине [[крзно]] (једино постоји та разлика у српском језику да се длаке [[људи]] не називају крзном, јер је то израз резервисан за животиње, док се за људске длаке користи термин коса или, једноставно, длаке). Постоје и неке врсте [[мачка|мачака]], [[пас]]а и [[миш]]ева који имају мало или уопште немају крзно. Код неких врста, крзно постоји само у неким раздобљима живота. |
Оне излазе из [[епидерма|епидерме]], иако израстају из [[фоликула]] које су смјештене дубље, у [[дерма|дерми]]. Иако много других [[организам]]а, поготово [[инсекти|инсеката]], имају влакнасте израслине, оне се не сматрају длакама. Такве „длаке“ ([[трихоми]]) постоје и код [[биљке|биљака]]. Израслине те врсте код [[зглавкари|зглавкара]], као што су [[инсекти]] и [[пауци]], називају се [[чекиње]]. Све длаке на тијелу [[сисари|сисара]] чине [[крзно]] (једино постоји та разлика у српском језику да се длаке [[људи]] не називају крзном, јер је то израз резервисан за животиње, док се за људске длаке користи термин коса или, једноставно, длаке). Постоје и неке врсте [[мачка|мачака]], [[пас]]а и [[миш]]ева који имају мало или уопште немају крзно. Код неких врста, крзно постоји само у неким раздобљима живота. |
||
Верзија на датум 1. децембар 2009. у 22:49
Длаке су рожнате влакнасте израслине по телу многих врста сисара.
Оне излазе из епидерме, иако израстају из фоликула које су смјештене дубље, у дерми. Иако много других организама, поготово инсеката, имају влакнасте израслине, оне се не сматрају длакама. Такве „длаке“ (трихоми) постоје и код биљака. Израслине те врсте код зглавкара, као што су инсекти и пауци, називају се чекиње. Све длаке на тијелу сисара чине крзно (једино постоји та разлика у српском језику да се длаке људи не називају крзном, јер је то израз резервисан за животиње, док се за људске длаке користи термин коса или, једноставно, длаке). Постоје и неке врсте мачака, паса и мишева који имају мало или уопште немају крзно. Код неких врста, крзно постоји само у неким раздобљима живота.
Основни градивни материјал длаке је кератин. Кератини су бјеланчевине, дугих ланаца (полимери) аминокиселина.
Коса
Коса је израз који се користи за све длаке које расту на глави човјека.
Људска коса може порасти много дуже него код већине сисара а длаке су распоређене гушће него на остатку тијела. Просјечно људско тјеме има око 100.000 фоликула. Током живота из једне фоликуле може израсти 20 различитих власи.
Раст и развој длака на тијелу
На различитим дијеловима људског тијела расту различите врсте длака. Од дјетињства према старости, длаке могу да покривају цијело тијело, осим дијелова као што су усне, дланови, пупак, табани и неки вањски дијелови гениталија, без обзира на пол и расу. Густина длака је различита у зависности од појединца.
Растући ниво мушких хормона (андрогена) у пубертету узрокује трансформацију малих длачица у стидне длаке на појединим дијеловима тијела.