Сентешки срез

Грб Грб {{{caption2}}}
Држава	Мађарска
Регион	Регија велике јужне равнице
Жупанија	Чонград (жупанија)
Површина	813,84 km2
— број ст.	43.516 (2.007)
— густина ст.	53,47 ст./km2
Поштански број	6600
Позивни број	63
www.szentes.hu

Сентеш (котар) (мађ. Szentesi kistérség) је котар у мађарској жупанији Чонград.

Захвата површину од 813,84 km², има укупно 8 насеља и 43.516 становника. Седиште котара је град Сентеш (Szentes).

Историја

Средином 19. века, Сентеш је био административни и културни центар данашње жупаније Чонград. Племићи и виши слојеви тадашњег друштва су радо долазили у сегварски дворац и тамо проводили заједничко време.

Најстарији сачувани споменици овог котара су Арпадхалом (Árpádhalom), Черебекењ (Cserebökény) и Еперјеш (Eperjes). Овај део котара је био насељен још у доба насељавања Мађара, Арпада и најстарији трагови насељавања, остаци хришћанске цркве, се налазе у месту Белше-Ечер (Belső-Ecser).

У врхунцу моћи племићке породице Карољи (Károlyi család) у овим крајевима они су имали поседе, то јест њима су припадала два данашња насељена места Нађмагоч и Дерекеђхаз. Један део поседа је у другој половини 19. века од њих откупио чепељски барон Вајс Манфред (Weiss Manfréd). У једном периоду владавине породице Карољи направљен је и преседан, па су они 1836. године увели новину да сељак може да откупи земљу под одређеним условима од племића. Овај акт се звао ереквалтшаг (örökváltság), или у преводи трајна промена власништва.

Привреда

Између два светска рата на путу од Нађмагоча и Дерекеђхаза су посађени јорговани. Током година аја чано корење је постала добра сировина за израду намештаја, што је и искоришћено и то се извозило у иностранство.

Најбројније насељено место Фабијаншебешћен (Fábiánsebestyén) поседује и најквалитетнију земљу за пољопривредну обраду, и она се користи за производњу разног семења које се даље продаје. Родно земљиште је омогучило и баштованство у пластеницима, тако да се убира неколико жетви годишње. Ова грана баштованства је заживела током педесетих година двадесетог века.

Сегвар и околина се данас највише баве баштованством и производом поврћа. Дуго је у Сегвару постојала и фабрика кудеље, тако да је читав крај био препознатљив по киселкастом мирису кудеље. У самој фабрици су користили магарце за гажење и помоћ при сировој обради, због саме природе биљке која је опијала људе.

Насељена места

• Арпадхалом (Árpádhalom),
• Дерекеђхаз (Derekegyház),
• Еперјеш (Eperjes),
• Фабијаншебешћен (Fábiánsebestyén),
• Нађмагоч (Nagymágocs),
• Нађтеке (Nagytőke),
• Сегвар (Szegvár),
• Сентеш (Szentes).

Спољашње везе

• Упознавање са котаром
• Привреда у котару
• Страница Бач-Кишкуна
• Градски ехо, котарски независни лист