Богдан Гавриловић — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
У својим тридесетим годинама, пред крај деветнестог века, објављује два обимна универзитетска уџбеника, који имају и монографски карактер: књигу из аналитичке геометрије равни и пројективне геометрије ''"Аналитична геометрија тачке, праве, круга и коничних пресека"'' (I-II;1896), у обиму од 930 страница, и књигу из линеарне алгебре ''"Теорија детерминаната"'' (1899). Обе књиге се могу сматрати капиталним математичким делима у [[Србија|Србији]] оног времена. Академик [[Радивој Кашанин]] овако оцењује те књиге: ''Обе, а нарочито последња, чиниле би част свакој нацији, и многи народи, у то доба већи и срећнији од нас, нису тада таква дела имали''. |
У својим тридесетим годинама, пред крај деветнестог века, објављује два обимна универзитетска уџбеника, који имају и монографски карактер: књигу из аналитичке геометрије равни и пројективне геометрије ''"Аналитична геометрија тачке, праве, круга и коничних пресека"'' (I-II;1896), у обиму од 930 страница, и књигу из линеарне алгебре ''"Теорија детерминаната"'' (1899). Обе књиге се могу сматрати капиталним математичким делима у [[Србија|Србији]] оног времена. Академик [[Радивој Кашанин]] овако оцењује те књиге: ''Обе, а нарочито последња, чиниле би част свакој нацији, и многи народи, у то доба већи и срећнији од нас, нису тада таква дела имали''. |
||
Почетком 20. века скоро целу деценију био је врло активан на научном плану, када је објавио двадесетак квалитетних радова углавном у часопису ''Глас СА'' и гласилу ''Рад Југославенске академије знаности и умјетности'' из [[Загреб |
Почетком 20. века скоро целу деценију био је врло активан на научном плану, када је објавио двадесетак квалитетних радова углавном у часопису ''Глас СА'' и гласилу ''Рад Југославенске академије знаности и умјетности'' из [[Загреб]]а. Радови су из области [[Алгебра|алгебре]] (теорије бројева и линеарне алгебре), [[аналитичка геометрија|аналитичке геометрије]], теорије [[детерминанта|детерминаната]] и теорије [[функција]] комплексне променљиве. Тада је изабран и за члана Српске краљевске академије (1901. за дописног, а већ 1905. за редовног) и 1906. за члана [[ЈАЗУ]]. Касније, поред наведених дисциплина, занимала су га и питања из основа математике. |
||
Професор Гавриловић био је и одличан организатор научног рада на Београдском универзитету и у Академији. Битно је допринео прерастању Велике школе у Београдски универзитет, а касније као ректор (1910-13; 1921-24) подизању нивоа наставе и развоју универзитета. Такође је у три мандата (1931-1940?) био биран за председника Српске краљевске академије. Већ 1894. основао је ''Математичку библиотеку'' Математичког семинара Београдског универзитета, која је на жалост уништена крајем Другог светског рата. Заједно са [[Михаило Петровић|Михаилом Петровићем]] и [[Милутин Миланковић|Милутином Миланковићем]] заслужан је за увођење модерне математике у Србији почетком XX |
Професор Гавриловић био је и одличан организатор научног рада на Београдском универзитету и у Академији. Битно је допринео прерастању Велике школе у Београдски универзитет, а касније као ректор (1910-13; 1921-24) подизању нивоа наставе и развоју универзитета. Такође је у три мандата (1931-1940?) био биран за председника Српске краљевске академије. Већ 1894. основао је ''Математичку библиотеку'' Математичког семинара Београдског универзитета, која је на жалост уништена крајем Другог светског рата. Заједно са [[Михаило Петровић|Михаилом Петровићем]] и [[Милутин Миланковић|Милутином Миланковићем]] заслужан је за увођење модерне математике у Србији почетком -{XX}- века. |
||
Академик Гавриловић био је носилац многобројних високих научних и друштвених функција и добитник значајних признања. Поред већ поменутих, био је члан друштва ''Circolo matematico di Palermo'', ''Dr. hon. causa'' Универзитета у [[Атина|Атини]], председник ''Друштва Никола Тесла'', а од 1939, када је основан ''Институт Никола Тесла'', директор института. Такође је један од оснивача ''Математичког института'' у Београду (1946). |
Академик Гавриловић био је носилац многобројних високих научних и друштвених функција и добитник значајних признања. Поред већ поменутих, био је члан друштва ''-{Circolo matematico di Palermo}-'', ''-{Dr. hon. causa}-'' Универзитета у [[Атина|Атини]], председник ''Друштва Никола Тесла'', а од 1939, када је основан ''Институт Никола Тесла'', директор института. Такође је један од оснивача ''Математичког института'' у Београду (1946). |
||
Академик Гавриловић је био еминентан просветни и културни радник који је размишљао и имао став о многим важним питањима из живота свога народа, политике, историје и филозофије. Као човек универзалног духа, своју науку није посматрао изоловано, већ у светлу других наука и културних тековина. О томе сведоче његови говори, многобројни чланци и беседе у разним важним приликама из београдског друштвеног и научног живота. Као припадник најужег београдског интелектуалног круга, допринео је стварању једне посебне атмосфере, захваљујући којој Београд постаје један од центара научног рада. |
Академик Гавриловић је био еминентан просветни и културни радник који је размишљао и имао став о многим важним питањима из живота свога народа, политике, историје и филозофије. Као човек универзалног духа, своју науку није посматрао изоловано, већ у светлу других наука и културних тековина. О томе сведоче његови говори, многобројни чланци и беседе у разним важним приликама из београдског друштвеног и научног живота. Као припадник најужег београдског интелектуалног круга, допринео је стварању једне посебне атмосфере, захваљујући којој Београд постаје један од центара научног рада. |
||
Ред 23: | Ред 23: | ||
{{DEFAULTSORT:Гавриловић, Богдан}} |
{{DEFAULTSORT:Гавриловић, Богдан}} |
||
[[Категорија:Рођени 1864.]] |
[[Категорија:Рођени 1864.]] |
||
[[Категорија:Умрли 1947.]] |
[[Категорија:Умрли 1947.]] |
||
[[Категорија:Новосађани]] |
|||
[[Категорија:Академици САНУ]] |
[[Категорија:Академици САНУ]] |
||
Верзија на датум 9. децембар 2009. у 16:15
Претходни садржај ове странице вероватно крши ауторска права следећег извора: http://elib.matf.bg.ac.yu:8080/virlib/template.jsp?mypage=biografije/gavril_b/bioGavrilB.jsp Осим уколико се статус ауторских права не разјасни, страница ће бити избрисана у року од седам дана. Ако Ви имате ауторска права над овим материјалом или ако имате експлицитну дозволу аутора да користите текст под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Делити под истим условима 3.0 Unported, напишите то на страници за разговор. Не шаљите поново материјал који се овде налазио јер ће бити обрисан. Чланак ће бити враћен само уколико се утврди да Википедија има право да користи спорни материјал. Коришћење заштићеног материјала без дозволе аутора представља кршење закона и наших правила. Корисници који у више наврата буду слали заштићени материјал могу бити блокирани. Оригинални материјал је и даље доступан у историји ове странице. |
Богдан Гавриловић (Нови Сад, 1. јануар 1864. - Београд, 5. август 1947), математичар. У родном граду завршава гимназију као најбољи ђак, а затим као питомац српског добротвора саве Текелије одлази на студије математике, физике и астрономије на Филозофском факултету Универзитета у Будимпешти, где стиче диплому филозофије 1887. године. Исте године постављен је за суплента, а 1892. за професора Велике школе у Београду, ок које касније (1905) настаје Београдски Универзитет. У Београду остаје до смрти 1947, активан као редован професор математике на Техничком факултету до 1941. године.
У својим тридесетим годинама, пред крај деветнестог века, објављује два обимна универзитетска уџбеника, који имају и монографски карактер: књигу из аналитичке геометрије равни и пројективне геометрије "Аналитична геометрија тачке, праве, круга и коничних пресека" (I-II;1896), у обиму од 930 страница, и књигу из линеарне алгебре "Теорија детерминаната" (1899). Обе књиге се могу сматрати капиталним математичким делима у Србији оног времена. Академик Радивој Кашанин овако оцењује те књиге: Обе, а нарочито последња, чиниле би част свакој нацији, и многи народи, у то доба већи и срећнији од нас, нису тада таква дела имали.
Почетком 20. века скоро целу деценију био је врло активан на научном плану, када је објавио двадесетак квалитетних радова углавном у часопису Глас СА и гласилу Рад Југославенске академије знаности и умјетности из Загреба. Радови су из области алгебре (теорије бројева и линеарне алгебре), аналитичке геометрије, теорије детерминаната и теорије функција комплексне променљиве. Тада је изабран и за члана Српске краљевске академије (1901. за дописног, а већ 1905. за редовног) и 1906. за члана ЈАЗУ. Касније, поред наведених дисциплина, занимала су га и питања из основа математике.
Професор Гавриловић био је и одличан организатор научног рада на Београдском универзитету и у Академији. Битно је допринео прерастању Велике школе у Београдски универзитет, а касније као ректор (1910-13; 1921-24) подизању нивоа наставе и развоју универзитета. Такође је у три мандата (1931-1940?) био биран за председника Српске краљевске академије. Већ 1894. основао је Математичку библиотеку Математичког семинара Београдског универзитета, која је на жалост уништена крајем Другог светског рата. Заједно са Михаилом Петровићем и Милутином Миланковићем заслужан је за увођење модерне математике у Србији почетком XX века.
Академик Гавриловић био је носилац многобројних високих научних и друштвених функција и добитник значајних признања. Поред већ поменутих, био је члан друштва Circolo matematico di Palermo, Dr. hon. causa Универзитета у Атини, председник Друштва Никола Тесла, а од 1939, када је основан Институт Никола Тесла, директор института. Такође је један од оснивача Математичког института у Београду (1946).
Академик Гавриловић је био еминентан просветни и културни радник који је размишљао и имао став о многим важним питањима из живота свога народа, политике, историје и филозофије. Као човек универзалног духа, своју науку није посматрао изоловано, већ у светлу других наука и културних тековина. О томе сведоче његови говори, многобројни чланци и беседе у разним важним приликама из београдског друштвеног и научног живота. Као припадник најужег београдског интелектуалног круга, допринео је стварању једне посебне атмосфере, захваљујући којој Београд постаје један од центара научног рада.
Спољашње везе