Богдан Гавриловић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 9. децембар 2009. у 23:18

Богдан Гавриловић (Нови Сад, 1. јануар 1864. - Београд, 5. август 1947), математичар. У Новом Саду завршио је гимназију као ђак генерације. Након гимназије одлази да студира на Универзитету у Будимпешти ка

стипендиста српског добротвора Саве Текелије. 1887. године добија титулу доктора наука из математике. Исте године почиње да ради као професор на Великој школи у Београду. У Београду остаје до смрти 1947, а активан је као редован професор математике на Техничком факултету до 1941. године.

Пред крај деветнестог века, објављује два обимна универзитетска уџбеника, који имају и монографски карактер:

"Аналитична геометрија тачке, праве, круга и коничних пресека" (I-II;1896) и
"Теорија детерминаната" (1899).

Обе књиге се сматрају капиталним математичким делима у Србији свог времена.

Оснивач је Математичке библиотеке 1894. године, која је уништена крајем Другог светског рата. Заједно са Михаилом Петровићем и Милутином Миланковићем сматра се заслужаним за увођење модерне математике у Србији почетком XX века.

Академик Гавриловић био је носилац многобројних високих научних и друштвених функција и добитник значајних признања. Био је члан:

друштва Circolo matematico di Palermo,
Dr. hon. causa Универзитета у Атини,
председник Друштва Никола Тесла,
директор Института Никола Тесла,
оснивач Математичког института у Београду (1946).

Спољашње везе

Matematički fakultet u Beogradu:Virtual Library
EJ , ELZ, MEP
[1]

Слободан Јовановић	Председник Српске академије наука и уметности 1931—1937	Александар Белић

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+'''Богдан Гавриловић''' ([[Нови Сад]], [[1. јануар]] [[1864]]. - [[Београд]], [[5. август]] [[1947]]), '''математичар'''.
-{{кршење лиценце|url=http://elib.matf.bg.ac.yu:8080/virlib/template.jsp?mypage=biografije/gavril_b/bioGavrilB.jsp}}
-'''Богдан Гавриловић''' ([[Нови Сад]], 1. јануар 1864. - [[Београд]], 5. август 1947), '''математичар'''.
 У Новом Саду завршио је гимназију као ђак генерације. Након гимназије одлази да студира на Универзитету у Будимпешти ка
- стипендиста српског добротвора [[Сава Текелија|Саве Текелије]]. 1887. године добија титулу доктора наука из математике. Исте године почиње да ради као професор на Великој школи у Београду. У Београду остаје до смрти 1947, а активан је као редован професор математике на Техничком факултету до 1941. године.
+ стипендиста српског добротвора [[Сава Текелија|Саве Текелије]]. [[1887]]. године добија титулу доктора наука из математике. Исте године почиње да ради као професор на Великој школи у Београду. У Београду остаје до смрти 1947, а активан је као редован професор математике на Техничком факултету до 1941. године.
 Пред крај деветнестог века, објављује два обимна универзитетска уџбеника, који имају и монографски карактер: