Дуж — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: eo, es, ru, sv, uk Брише: fa
Autobot (разговор | доприноси)
м Правопис и/или генералне преправке
Ред 29: Ред 29:
Дужина дужи је растојање између тачака -{A}- и -{B}-. У еуклидским просторима се одређује на следећи начин:
Дужина дужи је растојање између тачака -{A}- и -{B}-. У еуклидским просторима се одређује на следећи начин:


<math>d \left ( \overline{AB} \right ) = d \left ( A,B \right ) = d \left ( B,A \right ) = \sqrt{{\sum_{k=1}^n { \left ( B_i - A_i \right )^2 }}}</math>
<math>d \left (\overline{AB} \right) = d \left (A,B \right) = d \left (B,A \right) = \sqrt{{\sum_{k=1}^n { \left (B_i - A_i \right )^2 }}}</math>


Конкретно у дводимензионом простору, где су <math>A = \left ( A_x,A_y \right )</math> и <math>B = \left ( B_x,B_y \right )</math>:
Конкретно у дводимензионом простору, где су <math>A = \left (A_x,A_y \right )</math> и <math>B = \left (B_x,B_y \right )</math>:


<math>d \left ( \overline{AB} \right ) = \sqrt{ \left ( B_x - A_x \right )^2 + \left ( B_y - A_y \right )^2 }</math>
<math>d \left (\overline{AB} \right) = \sqrt{ \left (B_x - A_x \right )^2 + \left (B_y - A_y \right )^2 }</math>


Конкретно у тродимензионом простору, где су <math>A = \left ( A_x,A_y,A_z \right )</math> и <math>B = \left ( B_x,B_y,B_z \right )</math>:
Конкретно у тродимензионом простору, где су <math>A = \left (A_x,A_y,A_z \right )</math> и <math>B = \left (B_x,B_y,B_z \right )</math>:


<math>d \left ( \overline{AB} \right ) = \sqrt{ \left ( B_x - A_x \right )^2 + \left ( B_y - A_y \right )^2 + \left ( B_z - A_z \right )^2 }</math>
<math>d \left (\overline{AB} \right) = \sqrt{ \left (B_x - A_x \right )^2 + \left (B_y - A_y \right )^2 + \left (B_z - A_z \right )^2 }</math>


[[Категорија:геометрија]]
[[Категорија:геометрија]]

Верзија на датум 29. децембар 2009. у 20:51

Дуж се може дефинисати као скуп тачака једне праве између две њене различите тачке заједно са тим тачкама. Такође може се и посматрати као пресек две полуправе, које припадају истој правој, који није полуправа.

У принципу, сама дуж је једнозначно одређена са:

  • Две тачке, које престављају њене крајеве.
  • Једном тачком, и вектором са коефицијентом који одређују другу тачку дужи

Дуж коју чине тачке A и B се обележава са и идентична је дужи .

Пример

Рецимо да је дата дуж . Потребно је дати релацију која описује све њене тачке. Узмимо тачку A за референцу. Тада ће тачка B моћи бити изражена преко ње на следећи начин:

Ако нам је жеља да на исти начин изразимо тачку A, релација ће изгледати овако:

Све тачке између A и B, укључујући и њих саме ће бити одређене следећом релацијом:

Ако постоји потреба да буде употребљен јединични вектор, запис ће изгледати овако:

Тиме је одређена и дуж.

Дужина дужи

Дужина дужи је растојање између тачака A и B. У еуклидским просторима се одређује на следећи начин:

Конкретно у дводимензионом простору, где су и :

Конкретно у тродимензионом простору, где су и :