Краљево

За друге употребе, погледајте Краљево (вишезначна одредница).

Краљево је град у Србији у Рашком округу. Према попису из 2002. било је 57414 становника (према попису из 1991. било је 57926 становника).

Краљево се налази на трима рекама: Ибар, Западна Морава и Рибница. Општина има 121.707 становника. Градско подручје Краљева чини насеље Краљево и још 15 насеља : Адрани, Чибуковац, Грдица, Јарчујак, Конарево, Матаруге, Матарушка Бања, Метикош, Ратина, Рибница, Витановац, Врба, Заклопача и Жича.

Градски грб се састоји од седам круна, што симболизује крунисање седам краљева у Манастиру Жича, који се налази на 5 km од центра града. Краљево је административни, привредни, спортски и културни центар уже Србије. Такође и раскрсница важних магистралних праваца.

Географија

Град Краљево има 57.414 становника, а шире општинско подручје ома 122.000. Налази се у централном делу Србије, на 43°43' сгш и 20°41' шгд, на ушћу Ибра у Мораву, у котлини између питомих шумадијских и суровијих старовлашких и копаоничких планинских масива, на надморској висини од просечних 206 метара.

Географску особеност Краљева употпуњују и делови речних токова Ибра и Западне Мораве са притокама. Краљевачки део Запане Мораве има благе падине испресецане потоцима и речицама, које су у вишим деловима обрасле листопадном шумом, а у нижим су засађени воћњаци и виногради. Поред саме реке простиру се водоплавне, плодне равнице погодне за гајење пољопривреднох култура. Највећа притока Западне Мораве је река Гружа. Река Ибар се одликује буковима и слаповима, великим бројем притока и богатим рибљим фондом. Атрактивност Ибарске клисуре, чије су падине стрме, често огољене и расечене споредним поточним и речним клисурама, огледа се, пре свега, у кривудавом току реке. Највеће десне притоке Ибра су Гвоздачка река и Магласица, а са леве у Ибар утичу Студеница, Дубочица, Пивница и Лопатница. Све су бистре планинске реке, прозирно зеленкасте боје, пуне брзака и мањих водопада. Пар километара пре Краљева, Ибар излази из клисуре и постепено се смирује, све до ушћа у Мораву. Треба поменути и планине које се налазе у околини Краљева: Гоч (1.124 m), Столови (1.325m), Троглав (1.177 m), Чемерно (1.579 m), Радочело (1.643 m) и друге. Обрасле су шумом (на низим наднорским висинама буква, јела, липа, јасен, а на вишим четинари) а обилују пашњацима и разноврсним планинским биљем.

Клима

Клима у Краљеву је умерено континентална, тако да се климатски фактори мењају у зависности од годишњег доба. Оваква клима а и географски положај условљава и инсолацију - у летњем периоду просечно 8,5 сунчаних сати дневно, а годишњи просек је 5,5. Средња годишња температура у самом граду је 11 °C, лети око 22 °C а зими око 0°C (највећа летња, забелезена 22. јула 1939, била је 44,3 °C, а најнижа зимска, 13. фебруара 1935. године -25,4°C). Јак ветар (кошава) је одлика позне јесени, зиме и раног пролећа а у остало доба године дувају блажи западни и северозападни ветрови.

Месец	Јан	Феб	Март	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец
Просечне температуре (°C)		2	7	11	16	19	21	21	17	12	5	1
Просечне високе температуре (°C)	3	6	11	16	21	23	26	26	23	17	8	4
Просечне ниске температуре (°C)	-3	-1	2	6	11	13	15	15	11	7	1	-1
Број дана са падавинама	14	13	15	15	16	14	11	10	10	11	13	14
Просечне месечне падавине (mm)	6,2	5,5	5,7	7,2	10,3	10,3	9,5	7,7	8,2	7,6	8	6,9
Извор: Weatherbase

Историја

Главни чланак: Историја Краљева

Далека историја околине Краљева, али геоградфски положај и појединачна археолошка открића указују на постојање насеобине и 2000 година пре нове ере. На досадашњих истраживања најстарији трагови материјалне културе потичу са неолитских локалитета Дивље поље у Ратини и Лађариште у селу Врњци.

Могуће је да је грчки утицај стигао до ових крајева још у 4. веку пре нове ере, што показују грчки шлем, златни и ћилибарски накит, керамичко посуђе пронађени на чувеним археолошким налазиштима са ширег подручја Ибра и Западне Мораве.

Сматра се да је Ибарска долина, као природна саобраћајница, довела и Римско царство. Стварањем римских провинција на Балкану територија данашњег града и околине постаје гранична зона између Горње Мезије и Далмације. Ови крајеви били значајни за Римљан због рудног богатства и постојања геотермалних извора. Из античког периода потиче и вотивна ара посвећена Јупитеру, пронађена у горњем Лашцу, као и цигларска пећ откривена у Чибуковцу.

Средњи век

Средњовековни град Маглич 20 km јужно од Краљева

Према неким претпоставкама, доњи Ибар је „првобитна српска област“, најстарије језгро привредног, друштвеног и политичког живота код Срба. Српска држава Рашка настала је у 11. веку, а малобројни подаци говоре да је област Краљева у најактивнијем делу српске државе. О томе сведоче и бројни манастири: Студеница (1188) - задужбина и маузолеј Стефана Немање; Жича - од 1219. године седиште српске аутокефалне архиепископије и место крунисања српских краљева; затим Љубостиња, Градац, Стара Павлица и средњевековни град Маглич.

Село Рудо Поље, из ког је настало Краљево, основано је у другој половини 14. века. Овај крај пао је под турску власт коначним падом Српске деспотовине 1458-59. године.

Турска владавина

Током турске владавине насеље Рудо Поље је постало познато под именом Карановац. Бржи развој Карановца отпочео је у доба аустријске окупације северне Србије од 1718. до 1739. године. Пожаревачким миром 1718. године установљена је граница на Западној Морави између Аустрије и Турске. Карановац постаје важно погранично насеље и стечиште одбеглих Турака из Чачка, Крагујевца и других насеља која су припадала Аустрији.

Преко ове паланке одвијала се трговина караванским саобраћајем. У Карановцу се налазио караван-серај, који је изгорео у аустро-турском рату 1737-1739. године када је и само насеље порушено и попаљено. Сем тога, у Карановцу је поред земљорадње било развијено и занатство. Тако је ова паланка 40-тих година 18. века постала једно од највецих турских насеља у овом делу Србије.

Модерно доба

Српски устаници су 1805. освојили Карановац и спалили га. Друштвено-економски живот Карановца у време устаничких година био је жив. На рушевинама старе турске вароши израстао је нови српски Карановац, који постаје живо трговачко и занатско место, значајна војна база, саобраћајни чвор и административно-судски центар нахије. После паљења и рушења Карановца 1805. године протерано је муслиманско становништо. Почели су да пристужу Срби занатлије и трговци који су заменили Муслимане.

Карановац је до 1819. био седиште пожешке нахије. Карановац постаје 1838. године седиште истоимене општине и среза у саставу Чачанског округа. Значај Карановца је порастао премештањем Окружног начелства и Окружног суда из Чачка 1853. године, а 1854. године у њега је пресељено и седиште епископа жичког, где се и данас налази. Карановац није дуго остао седиште округа јер су окружна начелства већ 1859. године враћена у Чачак.

Демографија

У насељу Краљево живи 45870 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 19360 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 11.200 1953. 15.152 1961. 20.490 1971. 27.839 1981. 52.485 1991. 57.926 56.831 2002. 57.411 59.424

Етнички састав према попису из 2002.‍ Срби    54.429 94,80% Роми    860 1,49% Црногорци    713 1,24% Македонци    193 0,33% Југословени    179 0,31% Хрвати    149 0,25% Муслимани    49 0,08% Бугари    47 0,08% Мађари    30 0,05% Словенци    27 0,04% Албанци    21 0,03% Горанци    14 0,02% Немци    8 0,01% Руси    7 0,01% Румуни    6 0,01% Словаци    5 0,00% Украјинци    4 0,00% Русини    4 0,00% Бошњаци    4 0,00% Чеси    2 0,00% Буњевци    2 0,00% непознато    400 0,69%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	201			212
80+	254			392
75—79	642			838
70—74	1.128			1.302
65—69	1.571			1.793
60—64	1.576			1.773
55—59	1.330			1.551
50—54	2.149			2.372
45—49	2.353			2.673
40—44	1.922			2.207
35—39	1.735			1.923
30—34	1.825			1.950
25—29	2.093			2.125
20—24	2.119			2.204
15—19	1.978			1.931
10—14	1.729			1.640
5—9	1.618			1.506
0—4	1.458			1.338
Просек :	37,9			39,7

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 4.260 4.946 6.611 9.160 16.993 18.585 19.360

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 3.414 4.586 4.093 4.909 1.558 595 145 29 14 17 2,97

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	22.876	6.720	14.467	881	656	152
Женски	25.246	5.503	14.720	3.424	1.464	135
УКУПНО	48.122	12.223	29.187	4.305	2.120	287

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	10.635	166	0	12	2.967
Женски	8.754	103	0	2	2.240
УКУПНО	19.389	269	0	14	5.207
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	259	789	1.466	269	1.276
Женски	126	241	1.600	345	405
УКУПНО	385	1.030	3.066	614	1.681
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	128	221	1.569	356	446
Женски	189	204	614	750	1.459
УКУПНО	317	425	2.183	1.106	1.905
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	377	3	4	327
Женски	301	6	0	169
УКУПНО	678	9	4	496

Привреда

Туризам

Хотел у Матарушкој Бањи

У околини Краљева има много бањских лечилишта: Врњачка, Матарушка, Богутовачка и Сирчанска Бања.

Током целе године се одржавају туристичко-културне манифестације, Краљевачко културно лето, пасуљијада, разни сајмови, концерти, а највећа је и најпознатија манифестација Весели спуст низ Ибар од Маглича до Краљева.

Саобраћај

Захваљујући свом повољном географском положају, Краљево је постао и велика саобрачајна раскрсница Србије. Кроз овај град пролазе значајне друмске саобрацајнице. Ибарска магистрала је пут који следи природни ток реке Ибар, пролази кроз Краљево и, преко Горњег Милановца и Љига спаја северне делове Србије са Косовом и Метохијом и Црном Гором. Током реке Мораве пролази пут који се пружа правцем исток - запад земље, па се њиме из Републике Српске и Црне Горе, преко Краљева, најбрже путује до Крагујевца, Крушевца и даље до Ниша и границе са Бугарском. Железнички саобраћај је важан фактор привредног развоја једног краја, јер је то најјефтинији вид транспорта робе за потребе индустрије и трговине, и људи . Краљево је и ту на раскрсници магистралног правца Пожега - Сталаћ, који повезује пруге Београд - Бар и Београд - Ниш, са правцем Београд - Лапово - Крагујевац - Косово Поље и даље преко Македоније за Солун.

Војни аеродром Лађевци би ускоро требало да постане цивилно-војни аеродром, чиме би Краљево добило и везу са светом.

Култура

У Краљеву и околини има много културно-историјских споменика: Господар-Васин конак (тренуто у поседу СПЦ), манастири Жича и Студеница и средњовековни град Маглич.

Спорт

Краљево је град дуге спортске традиције. Успешан рад више спортских клубова, организација и асоцијација чине значајан сегмент укупног друштвеног живота. Успеси краљевачких спортиста побуђују пажњу, не само домаће, већ и светске јавности. Почетак организованих активности најуспешнијих спортских клубова Краљева везан је за период после Другог светског рата. Тако је 1954. године основан, данас најуспешнији спортски колектив, одбојкашки клуб Рибница. Краљево је један од ретких градова где је одбојка спорт број један, а Рибница је после првих корака на европској сцени 1979. године, данас једини краљевачки прволигаш који се такмичио у Купу Европске одбојкашке конфедерације. Фудбал је најпопуларнији и најмасовнији спорт којим се у Краљеву организовано бави око хиљаду фудбалера у педесетак клубова које се такмиче у више лига. Најуспеснији фудбалски клуб, Слога, после више сезона проведених у Српској лиги, успешно представља град и у савезном рангу такмичења, Другој лиги. Успеси краљевачке кошарке везују се за клубове Слога и Машинац. Сретен Драгојловић, Драган Тодорић, Љубодраг Симоновић и Владе Дивац само су нека од познатих кошаркашких имена која су поникла у хали крај Ибра. 1998. године се навршава педесет година постојања Слоге која се неколико година такмичила у Првој савезној лиги бивше Југославије, тада најјачем европском националном шампионату. Моментално, Слога игра у Првој лиги. Кошаркаски клуб Машинац је за врло кратак временски период прошао пут од оснивања до Прве лиге.

Од 1984. године до данас популарни "Студенти" су били најуспешнији у Регионалној, Другој Српској, Јединственој Српској и Другој лиги, да би две године били чланови Прве лиге. Поред ових, најпопуларнијих спортова, у граду егзистира и велики број других спортских колектива који не само да не заостају, већ су неки од њих по успешности у самом врху спорта Србије и Југославије. Тако карате клуб "Слога" већ годинама у Краљево доноси медаље са такмичења широм света. То је стабилан прволигаш у коме тренира и неколико репрезентативаца Србије, а посебну пажњу заслужује Иван Матић, светски шампион и један од најбољих каратиста у земљи. Слично је и са џудо клубом "Машинац". чланица овог клуба, Марија Драговић постала је светска првакиња у самбоу на недавно одржаном Првенству света у Новом Саду. Својим радом истичу се и чланови кајак клуба "Ибар" који су недавно прославили 50-то годишњицу успешног рада. Кајакаш "Ибра", Горан Јовановић најуспешнији је спортиста Краљева за 1997. годину. Солидне резултате бележе и кик боксери "Краљева", једног од најперспективнијих клубова у земљи, а боје града успешно бране и шаховски клуб "Слога", рукометни клуб "Металац", кугласки клуб "Ибар", атлетски клуб "Металац", бициклистички клуб "Металац", клуб екстремних спортова "Баунти", боксерски клуб "Металац", смучарски клуб "Гоц", ауто-мото клуб "Награда Краљева", стонотениски клуб "Металац", аеро клуб "Михајло Петровић", параглајдинг клуб "Еол" ... Тениски клуб "Краљево"је забележио добре резултате...

Градови побратими

• Sainte Foy-lès-Lyon (Rhône), Француска
• Sendenhorst, Немачка
• Ahlen, Немачка
• Zielona Góra, Пољска

Познати Краљевчани

• Предраг Живковић Тозовац, певач и композитор.
• Љубодраг Симоновић, кошаркашки репрезентативац
• Лепа Лукић, певачица рођена у Милочају поред Краљева.
• Горан Петровић, писац.
• Марко Николић, глумац рођен у Краљеву.
• Лидија Вукићевић, глумица
• Небојша Дугалић, глумац
• Александар Срећковић, глумац
• Лаза Ристовски, рок музичар (почетак школовања и почетак каријере у Краљеву).
• Драги и Жика Јелић, рок музичари
• Слободан Стојановић Кепа, рок музичар
• Петар Луковић, новинар
• Весна Змијанац, певачица
• Снежана Ђуришић, певачица
• Миша Мијатовић, композитор
• Драган Тодорић, кошаркаш Слоге и Партизана, касније дугогодишњи директор клуба КК Партизан
• Александар Трифуновић, фудбалер Слоге и Партизана.
• Александар Луковић, фудбалски репрезентативац и бивши фудбалер Црвене звезде
• Драган Младеновић, бивши фудбалер Црвене звезде и репрезентације
• Ненад Ковачевић, бивши фудбалер Црвене звезде
• Иван и Милан Дудић, бивши фудбалери Црвене звезде
• Владимир Богдановић, фудбалер Црвене звезде
• Дејан Лекић, фудбалер Црвене звезде
• Љубиша Милојевић, фудбалер Слоге и Црвене звезде.
• Дејан Брђовић, српски одбојкаш и репрезентативац Југославије
• Никола Ковачевић, одбојкашки репрезентативац
• Владо Петковић, одбојкашки репрезентативац
• Ненад Крстић, српски кошаркаш

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• kraljevo.com
• kraljevo.org