Драго Кекановић

Драго Кекановић (Братуљевци, 1947), је хрватски књижевник српског порекла. Школовао се у Пожеги и Осијеку, где је завршио средњу техничку школу архитектонско-грађевинског смера, и Загребу, где је дипломирао на Филозофском факултету, групе Југославенски језици и књижевност и Компаративна књижевност.

Један је од најистакнутијих српских писаца који већ више од три деценије делује у Хрватској. Приповедач, романописац, драмски писац и неоспорни интелектуалац (тематски опсег његове прозе везан је за простор завичајне Славоније и Загреб, у највећем делу рефлектира судбину српских, али и хрватских протагониста у другој половини двадесетог века) који је свестан поменутих околности и, рекло би се, да те околности уграђује с високом свешћу у своју литературу. Добитник је књижевне награде Владимир Назор у категорији годишње награде.

Досад објавио књиге прозе:

• Вечера на веранди, приче, Напријед, Загреб, 1975.
• Ледена шума и друге кратке приче, ЦДД, Загреб, 1975.
• Потомак сјена, роман, Напријед, Загреб, 1978.
• Заглада, приче, на пољском, Краков, 1985.
• Ивањска ноћ, роман, БИГЗ, Београд, 1985.
• Панонски диптих, две приповести, Аугуст Цесарец, Загреб, 1989.
• Амерички сладолед, роман, Српско културно друштво Просвјета, Загреб, 1997.
• Рибља стаза, роман, Каирос, Сремски Карловци, 1997.
• На небу и друге приче, Каирос, Сремски Карловци, 2002. (Савршена дадиља, Пупуљци за рајске птице, Свуда даље сам био ја, Ђела, жена са рупом на глави, Пастув на крају приче, На небу, Недодирљивост, Пасторала 2000., За дарове има времена)