Звоник — разлика између измена
мНема описа измене |
м Бот Додаје: bat-smg:Varpėnė, zh:鐘樓 (東亞) Брише: it:Campanario |
||
Ред 28: | Ред 28: | ||
[[af:Kloktoring]] |
[[af:Kloktoring]] |
||
[[bat-smg:Varpėnė]] |
|||
[[bg:Камбанария]] |
[[bg:Камбанария]] |
||
[[cs:Zvonice]] |
[[cs:Zvonice]] |
||
Ред 37: | Ред 38: | ||
[[ga:Cloigtheach]] |
[[ga:Cloigtheach]] |
||
[[he:מגדל פעמונים]] |
[[he:מגדל פעמונים]] |
||
[[it:Campanario]] |
|||
[[ja:鐘楼]] |
[[ja:鐘楼]] |
||
[[la:Campanarium]] |
[[la:Campanarium]] |
||
Ред 49: | Ред 49: | ||
[[uk:Дзвіниця]] |
[[uk:Дзвіниця]] |
||
[[vec:Canpanil]] |
[[vec:Canpanil]] |
||
[[zh:鐘樓 (東亞)]] |
Верзија на датум 20. јануар 2010. у 21:24
Звоник (или звонара)[1] је самостална грађевина или део грађевине (нпр. цркве) на коме се налази звоно. Ако је уз грађевину, може имати засебан улаз, или се у њега улази из ње.
Звоник мора бити висок, да би се звук звона што даље чуо; стога су звоници често најупечатљивија обележја (енг. landmark) старих градова. На звонику се често налази и сат. У зависности од поднебља, звоници су се правили од различитих материјала: камена, опеке или дрвета, а у новије време и од армираног бетона или челика.
На подручју Шумадије, али и другде, се уз цркве брвнаре јављају звоници од дрвета, једноставне решеткасте конструкције, са кровним покривачем најчешће од шиндре (као и саме цркве).
У јужнословенском приморју су звоници код мањих цркава најчешће на прочељу, а код великих се граде као засебне грађевине. Наравно, и од овог „правила“ постоје бројни изузеци.
Слике
-
Звоник уз цркву - Прањани
-
Дрвени звоник у Прањанима
-
Необичан звоник цркве у Борчу
-
Необарокни звоник цркве у сремском селу Дивош
-
приморски звоник "на преслицу" - Влашка Црква, Цетиње
Референце
- ^ Илустровани речник израза у народној архитектури, Слободан Ненадовић, Просвета 2002, ISBN 86-07-01362-9, стр. 347