Рона — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: lmo:Ròden
м Бот Додаје: sh:Rhone
Ред 77: Ред 77:
[[ru:Рона]]
[[ru:Рона]]
[[scn:Ròdanu]]
[[scn:Ròdanu]]
[[sh:Rhone]]
[[simple:Rhône]]
[[simple:Rhône]]
[[sk:Rhôna (rieka)]]
[[sk:Rhôna (rieka)]]

Верзија на датум 30. јануар 2010. у 17:49

Рона
Ушће Роне (сателитски снимак)
Опште информације
Дужина812 km
Пр. проток2.300 ​m3s
Пловностдо Лиона
Водоток
ИзворРонски глечер
УшћеСредоземно море
Географске карактеристике
Држава/еШвајцарска, Француска
НасељаСион, Женева, Лион, Валанс, Авињон, Арл
ПритокеЕн, Ардеш, Дром, Дуранс, Гардон, Изер, Увез, Саон
Река на Викимедијиној остави

Рона (франц. Le Rhône, грч. Ῥοδανός, лат. Rhodanus) је западноевропска река дуга 812 километара. Извире из Ронског глечера близу превоја Сент Готхард у швајцарским Алпима, а улива се у Медитеран делтом у области Камарг у јужној Француској. У свом току река увире и извире из Женевског језера. Река Рона је највећа европска притока Средоземног мора. Просечни проток реке је 2.300 m³/s.

Слив реке Рона

Велики градови на реци Рона су: Сион, Женева, Лион, Валанс, Авињон и Арл. Највећа притока реке Рона је река Саона, која се у њу улива у Лиону.

Била је позната као саобраћајница још у време старих Феничана, Грка и Римљана. Пловидба реком Роном је кроз историју била опасна због јаких матица и брзака. Године 1933. почела је регулација реке и изградња хидроцентрала. Пројекат је настављен после рата 1948. Данас ове хидроцентрале производе око 7% електичне енергије у Француској. Ту је и 5 нуклеарних централа које се хладе водом из реке Рона.

Спољашње везе