Власинско блато — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 1. фебруар 2010. у 01:57

Власинско блато је некадашња тресава на месту данашњег Власинског језера, у котлини испод Чемерника, на надморској висини од 1.150 m.

Пре изградње бране на реци Власини, 1947 - 1951. године, на месту данашњег Власинског језера било је велико тресетиште, површине 10 km², са бројним подземним водама, обрасло трском и шеваром. У народу Власине и Црне Траве тресава се назива "потресуља", а места са житким блатом у њој где кључа вода "глобило". Та тресава са великим бројем места на којима је просто кључала вода, и чија се дубина није знала, била je извориште реке Власине. У тресаву су се уливале и бројне речице и потоци са Чемерника, Колунице и Плане. На тресави је била развијена тресетна биљна заједница коју су чиниле: маховина тресетница, раставић, барски љутић, барска орхидеја, ветрогон (памучина), водени дубац, трава оштрица (острика) и росуља, а од дрвећа маљава бреза и патуљаста врба. Око тресаве и на власинским падинама расле су ливадске траве и биље, које су кошене.

Како је дужина тресаве била преко пет километара, на њеном најужем делу, испод Власине Рида према Власини Стојковићевој био је саграђен дрвени мост преко кога се прелазило и воловском запрегом. Њиме је скраћен пут између четрдесетак власинских заселака. Мост је срушен када је почела да се пуни власинска акумулација.

Нестанском Власинског блата, власинском акумулацијом нарушен је биљни и животињски свет испод Чемерника. Нестало је биљака тресетница, нестало патака, дивљих гусака, рода... Неке од биљних врста одржале су се низводно од бране, на равном приобалном земљишту, и на тресетним острвима која плутају језером. Променила се и клима, постала је оштрија него што је била. Појединих зима леда на језеру био је и до једног метра дебљине. Данас се, понекад, у једном дану, на Власини смене три годишња доба.

У нешто мањем обиму од Власинског блата данас је тресава Блато, између заселака села Млачишта, у црнотравској општини, где извире речица Блато, да би се као Ракицка река улила у Голему реку.

У време Првог светског рата, 1917. године, при ослобођењу ових крајева, Власинско блато је прогутало готово целу једну бугарску коњичку јединицу, коју су српски ослободиоци потукли на чемерничкој висоравни Шанци и нагнали је у бег низ чемерничке падине. Ти војници нису знали да је зараван, која се указује пред њима, у ствари тресава.

Литература

Д. Ђикановић: Клима среза Лесковац, Београд, 1969,
Д. Кулић: Власинско језеро, Београд, 1979,
Т. Д. Марјановић: Слив Власине, Власотинце, 2000,
Т. Д. Марјановић: Власинска читанка, Власотинце, 2005.

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 '''Власинско блато''' је некадашња [[тресава]] на месту данашњег [[Власинско језеро|Власинског језера]], у котлини испод [[Чемерник]]а, на надморској висини од 1.150 -{m}-.
-Пре изградње бране на реци [[Власина|Власини]], 1947 - 1951. године, на месту данашњег [[Власинско језеро|Власинског језера]] било је велико тресетиште, површине 10 -{km²}-, са бројним подземним водама, обрасло трском и шеваром. У народу [[Власина|Власине]] и [[Црна Трава|Црне Траве]] тресава се назива "потресуља", а места са житким блатом у њој где кључа вода "глобило". Та тресава са великим бројем места на којима је просто кључала вода, и чија се дубина није знала, била je [[извориште]] реке Власине. У тресаву су се уливале и бројне речице и потоци са [[Чемерник]]а, [[Колуница|Колунице]] и [[Плана|Плане]]. На тресави је била развијена [[тресет]]на биљна заједница коју су чиниле: маховина [[тресетница]], [[раставић]], барски љутић, барска орхидеја, [[ветрогон]] ([[памучина]]), водени дубац, трава оштрица ([[острика]]) и росуља, а од дрвећа маљава бреза и патуљаста врба. Око тресаве и на власинским падинама расле су ливадске траве и биље, које су кошене.
+Пре изградње бране на реци [[Власина|Власини]], 1947 - 1951. године, на месту данашњег [[Власинско језеро|Власинског језера]] било је велико тресетиште, површине 10 -{km²}-, са бројним подземним водама, обрасло трском и шеваром. У народу [[Власина|Власине]] и [[Црна Трава|Црне Траве]] тресава се назива "потресуља", а места са житким блатом у њој где кључа вода "глобило". Та тресава са великим бројем места на којима је просто кључала вода, и чија се дубина није знала, била je [[извориште]] реке Власине. У тресаву су се уливале и бројне речице и потоци са [[Чемерник]]а, [[Колуница|Колунице]] и [[Плана|Плане]]. На тресави је била развијена [[тресет]]на биљна заједница коју су чиниле: маховина [[тресетница]], [[раставић]], барски љутић, барска орхидеја, [[ветрогон]] ([[памучина]]), водени дубац, трава оштрица ([[острика]]) и [[росуља]], а од дрвећа маљава [[бреза]] и патуљаста [[врба]]. Око тресаве и на власинским падинама расле су ливадске траве и биље, које су кошене.
 Како је дужина тресаве била преко пет километара, на њеном најужем делу, испод [[Власина Рид|Власине Рида]] према [[Власина Стојковићева|Власини Стојковићевој]] био је саграђен дрвени мост преко кога се прелазило и воловском запрегом. Њиме је скраћен пут између четрдесетак власинских заселака. Мост је срушен када је почела да се пуни власинска акумулација.