Центромера — разлика између измена
м Бот Додаје: simple:Centromere |
Нема описа измене |
||
Ред 28: | Ред 28: | ||
* Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990. |
* Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990. |
||
==Спољашње везе== |
==Спољашње везе== |
||
*[http://www.bionet-skola.com BioNet škola] |
*[http://www.bionet-skola.com/w/Centromera BioNet škola] |
||
[[Категорија:Генетика]] |
[[Категорија:Генетика]] |
||
[[Категорија:Хромозом]] |
[[Категорија:Хромозом]] |
Верзија на датум 13. март 2010. у 13:15
Центромера је примарно сужење на хромозому које спаја сестринске хроматиде. На центромери се налази протеинска структура, кинетохор, која се формира на почетку митозе и има улогу да веже хромозом за деобно вретено. Она усмерава кретање хромозома за време деобе пошто се за њу везују конци деобног вретена.
У анафази митозе (мејозе II) се уздужно дели, чиме се сестринске хроматиде раздвајају (сада су то нови хромозоми) и одлазе на супротне полове ћелије. Захваљујући томе новонастале, кћерке ћелије добијају међусобно исте гене и истовремено и исте гене као мајка ћелија од које су деобом настале. Неправилна, попречна подела центромера доводи до дупликација и делеција (то су врсте структурних аберација хромозома).
Центромера дели хромозом на два крака:
- кратки крак (обележава се према међународном договору са р) је део хромозома изнад центромере;
- дуги крак (обележен са q) се налази испод центромере.
Типови хромозома
Према положају центромере разликују се типови хромозома:
- метацентричан, ако се центромера налази на средини хромозома па су његови краци једнаке дужине р=q);
- субметацентричан, код кога је центромера ближа једном крају хромозома (р < q).
- акроцентричан, код кога је центромера сасвим близу једног краја хромозома,
- телоцентричан код кога је центромера на самом крају хромозома тако да он има само један крак; не постоји у хуманом кариотипу.
Литература
- Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
- Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
- Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
- Матић, Гордана: основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
- Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
- Prentis S: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
- Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
- Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
- Лазаревић, М: огледи из медицинске генетике, београд, 1986.
- Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.