Центромера — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: simple:Centromere
Нема описа измене
Ред 28: Ред 28:
* Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.
* Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.
==Спољашње везе==
==Спољашње везе==
*[http://www.bionet-skola.com BioNet škola]
*[http://www.bionet-skola.com/w/Centromera BioNet škola]
[[Категорија:Генетика]]
[[Категорија:Генетика]]
[[Категорија:Хромозом]]
[[Категорија:Хромозом]]

Верзија на датум 13. март 2010. у 13:15

Центромера је примарно сужење на хромозому које спаја сестринске хроматиде. На центромери се налази протеинска структура, кинетохор, која се формира на почетку митозе и има улогу да веже хромозом за деобно вретено. Она усмерава кретање хромозома за време деобе пошто се за њу везују конци деобног вретена.

У анафази митозе (мејозе II) се уздужно дели, чиме се сестринске хроматиде раздвајају (сада су то нови хромозоми) и одлазе на супротне полове ћелије. Захваљујући томе новонастале, кћерке ћелије добијају међусобно исте гене и истовремено и исте гене као мајка ћелија од које су деобом настале. Неправилна, попречна подела центромера доводи до дупликација и делеција (то су врсте структурних аберација хромозома).

Центромера дели хромозом на два крака:

  • кратки крак (обележава се према међународном договору са р) је део хромозома изнад центромере;
  • дуги крак (обележен са q) се налази испод центромере.

Типови хромозома

Према положају центромере разликују се типови хромозома:

  • метацентричан, ако се центромера налази на средини хромозома па су његови краци једнаке дужине р=q);
  • субметацентричан, код кога је центромера ближа једном крају хромозома (р < q).
  • акроцентричан, код кога је центромера сасвим близу једног краја хромозома,
  • телоцентричан код кога је центромера на самом крају хромозома тако да он има само један крак; не постоји у хуманом кариотипу.

Литература

  • Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
  • Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
  • Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
  • Матић, Гордана: основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
  • Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
  • Prentis S: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
  • Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
  • Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
  • Лазаревић, М: огледи из медицинске генетике, београд, 1986.
  • Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.

Спољашње везе