Гојник — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Гојник''' је био [[Срби|српски]] [[кнез]] из друге половине [[IX век]]а који је припадао династији [[Властимировић|Властимировића]] и био је најмлађи син њеног родоначелника, кнеза [[Властимир]]а. После очеве смрти (око [[851]].године), он је са старијом браћом ([[Мутимир]]ом и [[Стројимир]]ом) преузео власт у [[Србија|Србији]]. Они су заједничким снагама одбили напад суседних [[Бугари|Бугара]],али је касније дошло до сукоба међу њима из којих је Мутимир изашао као победник,док су млађа браћа заробљена и послата у [[Бугарска|Бугарску]] као заробљеници. Гојников син [[Петар Гојниковић|Петар]],рођен почетком осме деценије [[IX век]]а,спада међу прве српске принчеве који носе [[хришћанска имена]],због чега се сматра да су Гојник и његова браћа у то доба примила [[хришћанство]]. Сам Петар је касније преузео власт у Србији (око [[892]].године) и владао њоме више од две деценије. |
'''Гојник''' је био [[Срби|српски]] [[кнез]] из друге половине [[IX век]]а који је припадао династији [[Властимировић|Властимировића]] и био је најмлађи син њеног родоначелника, кнеза [[Властимир]]а. После очеве смрти (око [[851]].године), он је са старијом браћом ([[Мутимир]]ом и [[Стројимир]]ом) преузео власт у [[Србија|Србији]]. Они су заједничким снагама одбили напад суседних [[Бугари|Бугара]], али је касније дошло до сукоба међу њима из којих је Мутимир изашао као победник, док су млађа браћа заробљена и послата у [[Бугарска|Бугарску]] као заробљеници. Гојников син [[Петар Гојниковић|Петар]], рођен почетком осме деценије [[IX век]]а, спада међу прве српске принчеве који носе [[хришћанска имена]], због чега се сматра да су Гојник и његова браћа у то доба примила [[хришћанство]]. Сам Петар је касније преузео власт у Србији (око [[892]]. године) и владао њоме више од две деценије. |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
Верзија на датум 7. април 2010. у 00:41
Гојник је био српски кнез из друге половине IX века који је припадао династији Властимировића и био је најмлађи син њеног родоначелника, кнеза Властимира. После очеве смрти (око 851.године), он је са старијом браћом (Мутимиром и Стројимиром) преузео власт у Србији. Они су заједничким снагама одбили напад суседних Бугара, али је касније дошло до сукоба међу њима из којих је Мутимир изашао као победник, док су млађа браћа заробљена и послата у Бугарску као заробљеници. Гојников син Петар, рођен почетком осме деценије IX века, спада међу прве српске принчеве који носе хришћанска имена, због чега се сматра да су Гојник и његова браћа у то доба примила хришћанство. Сам Петар је касније преузео власт у Србији (око 892. године) и владао њоме више од две деценије.
