Ирвинг Лангмјур — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravka zapisa godina
Autobot (разговор | доприноси)
м чишћење
Ред 1: Ред 1:
{{Биографија |
{{Биографија
име=Ирвинг |
| име =Ирвинг
презиме=Лангмир |
| презиме =Лангмир
слика=Irving Langmuir.jpg |
| слика =Irving Langmuir.jpg
ширина_слике=200 |
| ширина_слике =200
текст_уз_слику=Ирвинг Лангмјур, амерички физикохемичар |
| текст_уз_слику =Ирвинг Лангмјур, амерички физикохемичар
дан_рођења=31 |
| дан_рођења =31
месец_рођења=јануар |
| месец_рођења =јануар
година_рођења=1881. |
| година_рођења =1881.
место_рођења=Њујорк |
| место_рођења=Њујорк
држава_рођења=САД |
| држава_рођења =САД
дан_смрти=16 |
| дан_смрти =16
месец_смрти=август |
| месец_смрти =август
година_смрти=1957. |
| година_смрти =1957.
место_смрти=Вудсхол |
| место_смрти =Вудсхол
држава_смрти=САД |
| држава_смрти =САД
женски_пол=
| женски_пол =
}}
}}
'''Ирвинг Лангмјур''' ([[31. јануар]], [[1881]], [[Бруклин]], [[Њујорк]] – [[16. август]], [[1957]], [[Вудсхол]], [[Масачусетс]]) је био амерички [[физичка хемија|физикохемичар]]. Док је радио у Џенерал електрику, у периоду 1909-1950, направио је неколико значајних открића, између осталог пронашао сијалицу пуњену гасом (већина данашњих обичних сијалица је таква) и технику заваривања водоником. Године 1932. добио је [[Нобелова награда за хемију |Нобелову награду за хемију]] за открића у [[хемија површина|површинској хемији]].
'''Ирвинг Лангмјур''' ([[31. јануар]], [[1881]], [[Бруклин]], [[Њујорк]] – [[16. август]], [[1957]], [[Вудсхол]], [[Масачусетс]]) је био амерички [[физичка хемија|физикохемичар]]. Док је радио у Џенерал електрику, у периоду 1909-1950, направио је неколико значајних открића, између осталог пронашао сијалицу пуњену гасом (већина данашњих обичних сијалица је таква) и технику заваривања водоником. Године 1932. добио је [[Нобелова награда за хемију |Нобелову награду за хемију]] за открића у [[хемија површина|површинској хемији]].

Верзија на датум 8. април 2010. у 14:11

Ирвинг Лангмир
Ирвинг Лангмјур, амерички физикохемичар
Датум рођења(1881-01-31)31. јануар 1881.
Место рођењаЊујорк
 САД
Датум смрти16. август 1957.(1957-08-16) (76 год.)
Место смртиВудсхол
 САД

Ирвинг Лангмјур (31. јануар, 1881, Бруклин, Њујорк16. август, 1957, Вудсхол, Масачусетс) је био амерички физикохемичар. Док је радио у Џенерал електрику, у периоду 1909-1950, направио је неколико значајних открића, између осталог пронашао сијалицу пуњену гасом (већина данашњих обичних сијалица је таква) и технику заваривања водоником. Године 1932. добио је Нобелову награду за хемију за открића у површинској хемији.

Школовање

Дипломирао је рударство на Колумбији 1903. године, а докторирао је у Гетингену код главног физикохемичара, и самог добитинка Нобелове награде Валтера Нернста 1906. године.

Научни рад

У наставку свог докторског рада испитивао је ефикасност сијалице што је резултирало проналаском високовакуумске цеви. Затим је са сарадницима пронашао да живот сијаличног влакна може знатно да се продужи испуњавањем сијаличног балона инертним гасом, рецимо аргоном, што представља важан елемент данашње технологије израде сијалица.

Затим је испитивао емисију честица са усијаног влакна, термојонску емисију, а био је први који је јонизовани гас назвао плазмом. С тиме у вези увео је концепт електронске температуре и 1924. пронашао методу за мерење електронске температуре и густине плазме (Лангмјурова проба).

Датотека:Langmuirtime.jpeg
Лангмјур на насловној страни Time Magazine, August 28, 1950. очигледно у вези са изазивањем вештачке кише.

У истраживањима везаним за атомску теорију материје дефинисао је модерни концепт валентне љуске и изотопа.

Заједно са Катарином Блаџет испитивао је танке филмове и адсорпцију на површинама. Они су увели концепт мономолекулског слоја.

У току Другог светског рата бавио се развојем димних завеса за војне сврхе и методама за одлеђивање авионских крила што га је довело до открића да киша може да се изазове засејавањем облака, сувим ледом и различитим јодидима. На тим се принципима заснива данашња противградна одбрана.

Године 1953. Лангмјур је одржао предавање о патолошкој науци.

Патенти

Спољашње везе