Александар Радишчев — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м чишћење
Ред 1: Ред 1:
{{Биографија
{{Биографија
|име=Александар
| име =Александар
|презиме=Николајевич Радишчев
| презиме =Николајевич Радишчев
|слика=Radishchev color.jpg
| слика =Radishchev color.jpg
|ширина_слике=200
| ширина_слике =200
|текст_уз_слику=Пре 1790, непознат сликар
| текст_уз_слику =Пре 1790, непознат сликар
|дан_рођења=31
| дан_рођења =31
|месец_рођења=август
| месец_рођења =август
|година_рођења=1749.
| година_рођења =1749.
|место_рођења=Москва
| место_рођења=Москва
|држава_рођења=Русија
| држава_рођења =Русија
|дан_смрти=24.
| дан_смрти =24.
|месец_смрти=септембар
| месец_смрти =септембар
|година_смрти=1802.
| година_смрти =1802.
|место_смрти=Санкт Петербург
| место_смрти =Санкт Петербург
|држава_смрти=Русија
| држава_смрти =Русија
|женски_пол=
| женски_пол =
}}
}}



Верзија на датум 8. април 2010. у 15:26

Александар Николајевич Радишчев
Пре 1790, непознат сликар
Датум рођења(1749-08-31)31. август 1749.
Место рођењаМосква
 Русија
Датум смрти24. септембар 1802.(1802-09-24) (53 год.)
Место смртиСанкт Петербург
 Русија

Александар Николајевич Радишчев (рус. Александр Николаевич Радищев) (31. август 174924. септембар 1802) је био руски књижевник, песник и социјални критичар, који је био ухапшен и протеран у време руске царице Катарине Велике. Увео је радикализам у руску књижевност 1790, објављивањем дела "Путовања од Санкт Петербурга до Москве". Због описа социјално-економског стања Русије протеран је 1797. у Сибир.

Рођен је у породици добро образованих и богатих нижих племића. Због страног образовања замрзио је Русију, какву је видео око себе. Хвалио је Француску револуцију и револуционара какав је био Џорџ Вашингтон. У свом најпознатијем делу критикује кметство и аутократска ограничења личних слобода.

Катарина Велика је прочитала његову књигу и забринула се да се његове реформе не би спроводиле. Био је ухапшен и осуђен на смрт. Касније му је казна преиначена на протеривање у Сибир. Цар Павле I од Русије га је касније ослободио. Касније је био позван у законодавну комисију, где се залагао за једнакост свих пред законом. Међутим није успео у својим намерама. Било је и претњи, па се 1802. отровао.

Спољашње везе