Разговор:Масакр у Сребреници

Не мењајте делове чланка пре претходног разговора о томе.

Расправа о овом чланку подељена је на више целина. Молим вас да коментаре додајете на одговарајућа места. У случају да не нађете одговарајуће место, коментар додајте у општу расправу. --Милош Ранчић (разговор) 05:09, 18 август 2005 (CEST)

Отворена питања

• општа расправа (о свему што није одељено у посебну целину)
• расправа о неутралности чланка (о свему у вези са одговарајућом категоризацијом чланка док се не дође до ваљаног/стабилног чланка)
• злочинци (о томе ко су људи који су направили масакр у Сребреници)
• број мртвих (о броју мртвих)
• садржај (о садржају и структури чланка)
• линкови (везе према сајтовима на Интернету који се баве овом темом; додајте релевантне линкове које би требало обрадити)

(Условно) решена питања

• геноцид (о термину "геноцид")
  • На основу опсежне расправе (која укључује и неке друге потчланке овог чланка) и не тако опсежног (али концезусног) гласања, донет је закључак да се користи термин масакр, а не геноцид. Ипак, тај се закључак у будућности може променити. За детаље погледајте чланак.

Рез

Пошто чланак није био одговарајућег квалитета и радна мотивација присутних "дискутаната" није била на завидном нивоу, направљен је "рез" ;-) и умјесто старог, гломазног, оспореног и лошег чланка убачен је чист превод њемачке верзије истог чланка (стање од 16. новембра 2005.).

Пошто се очекују вандалски напади и необјективне промјене чланак је закључан (заштићен) на неодређено вријеме. Све оправдане сугестије са "решених питања" (види горе) ће бити од стране неког администратора убачене. После одређеног времена ће администратори преиспитати моју одлуку о закључавању и чланак ће евентуално бити откључан (незаштићен).

--Kaster 18:16, 16 новембар 2005 (CET)

Od Srba se nista drugo nije ni ocekivalo. Izbrisati cijeli raniji clanak?! E svaka vam cast. Prikrivanje istine. Samo zlocinacki um moze podrzavati ili opravdavati zlocin. Stari clanak nije ni los, ni osporen, nego je preuzet s engleske Wikipedije i baziran je na zvanicnim podacima. Jos jedan pad srpske nacionalisticke Wikipedije. Trebali biste uvesti spomenicu Ratka Mladica na vasoj Wikipediji, kao sto je Marakana skandirala Noz, zica, Srebrenica. Kreteni, zaludjeni! Nije ni cudo sto vas cijeli svijet mrzi!

Комична ми је та ваша мантра... Nije ni cudo sto vas cijeli svijet mrzi! Шта бре вас брига ко нас мрзи, и откуд вам уопште таква идеја.. оно што стоји је да нас ви мрзите за цео свет :) (нема везе, ко мрзи - зло не мисли, зар не ;) -- Обрадовић Горан (разговор) 18:21, 22 новембар 2005 (CET)

Објективно, немачки превод је много боље решење од оне прљаве пропаганде. ХМ, ... "Samo zlocinacki um moze podrzavati ili opravdavati zlocin. Stari clanak nije ni los, ni osporen, ..." & "Kreteni, zaludjeni! Nije ni cudo sto vas cijeli svijet mrzi!" ... ово је сигурно неки шум на линијама! --JustUser 19:03, 22 новембар 2005 (CET)

Хммм...

Горане, ово не ваља. Ако је Светлана превела (наново) цео чланак са енглеске Википедије (или бар његов већи део; а чланак на енглеској Википедији је опширнији), треба радити на њему, а не враћати претходно. ... Да не поредим твој однос према овом чланку са твојим односом према чланку о карикатурама Мухамеда. (Притом, само сам рекао да треба радити на опширнијем чланку који је Светлана направила.) --Милош Ранчић (разговор) 12:39, 7. фебруар 2006. (CET)

Сребреница

У својој реченици коју сам написао на чланку Масакр о Сребреници ја нисам тврдио да је у Сребреници био геноцид већ да је Хашки трибунал донио ту одлуку. Своју допуну сам подкријепио извором. Молим вас да ми објасните зашто и даље уклјањате ту реченицу. Ваше оптужбе које сте оставили на мојој страници за разговор да вандализирам страницу су неосноване а ваше пријетње да ће те ме блокирати, уколико се наставе, ћу пријавити мети. Молим вас да ми конструктивно одговорите. --69.22.235.186 17:08, 5. март 2006. (CET)

Ако ипак немате шта да кажете или немате ваљан разлог зашто ми оспоравате додатак на чланак у питању предпоставићу да је мој аргумент исправан и вратити реченинцу. --69.22.235.186 19:51, 5. март 2006. (CET)

То ти не би саветовао. Био би то екстреман потез. Добио си наиме релевантно објашњење. Погледај сопствени разговор. Немој тврдити да ниси добио објашњење, уколико јеси. То се зове неистина. Желим ти пријатно послеподне, --Манојло 19:58, 5. март 2006. (CET)

За то да ли је ово био геноцид надлежни су историчари. То се подразумева и не треба додатно напомињати у чланку (звучи смешно). Пише само да је Крстић проглашен кривим за геноцид за дејства на подручју Сребренице. То је чињеница и не треба је релативизовати. Историја још није донела свој суд (за то ће свакако бити од интереса пресуде у случајевима Милошевић ет ал и Младић, као и пресуда МСП БиХ против СЦГ) па зато о томе не треба бити никаквих исказа у чланку. --Dzordzm 20:33, 5. март 2006. (CET)

Манојло, немој брисати чињенице из чланка. --Dzordzm 20:34, 5. март 2006. (CET)

Da ali takva forumulacija podrazumeva da je genocida bilo. To medjutim nije dokazano, niti se time moze baviti sudsko vece nadlezno za krivicu gen. Krstica. Dakle, informacija postaje relevantna ukoliko je donese Haski tribunal, i to vece koje postupa po tuzbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije za Genocid. Ovako, informacija je misleading bez objasnjenja kojeg si izbrisao. --Манојло 20:36, 5. март 2006. (CET)

I jos nesto. Jedno od uslovno resenih pitanja je pitanje da li se radi o masakru ili o genocidu. Poznat ti je ishod te rasprave. Ukoliko mislis da treba promeniti odluku, mozes pokrenuti tu temu na odgovarajucem mestu. Ovako izgleda da se nesto zeli ubaciti na brzinu i bez znanja svih koji bi o takvoj odluci zeleli diskutovati ili u njoj ucestvovati.--Манојло 20:41, 5. март 2006. (CET)

Не, тиме се бави Међународни суд правде у Хагу у тужби Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је одвојено ад хок тело које доноси појединачне пресуде. Једна таква пресуда је наведена и, свиђало се то теби или не, биће коришћена као правни преседан како у појединачним суђењима Милошевићу, Младићу и осталима, тако и у најрелевантнијој тужби Бих против СЦГ, односно, СЦГ ће морати да докаже или да ова пресуда није ваљана или да није релевантна за тај случај, док ће у супротном налази ове пресуде бити узимани за утврђене, као што је увек случај у судској пракси. Ја сам једино навео да је Хашки трибунал донео појединачну пресуду генералу Крстићу. Свакоме мора бити јасно да та пресуда не карактерише нужно цео догађај а посебно не учешће неке од суседних држава у томе што се догодило. Таквом објашњењу није место у уводу јер се на тај начин релативизује пресуда генералу Крстићу. --Dzordzm 20:46, 5. март 2006. (CET)

Ми смо само гласали о томе како ће се звати чланак. Ми не можемо гласати о томе шта се тамо догодило нити можемо гласати о томе да ли је Хашки трибунал нешто пресудио или није. По мени је ова расправа потпуно непотребна. Ја сам унео једну релевантну чињеницу коју неки покушавају да уклоне или релативизују. Ја чланак сада нећу више враћати на своју верзију због правила о 3 враћања али и даље мислим да је тој реченици место у чланку. --Dzordzm 20:46, 5. март 2006. (CET)

Мислим да Џорџм може бити задовољан после треће измене Орловића. Није заташкана чињеница да је Крстић осуђен за геноцид, али није ни прећутано то да је судско веће које је донело ту одлуку било надлежно за оцењивање Крстићеве кривице (лично мислим да је пресуда блага) а не за питање да ли је било геноцида или не. --Манојло 21:02, 5. март 2006. (CET)

Хтио сам само да поновим да у реченици коју сам додао нисам имао намјеру нити да оптужујем икога за геноцид нити да говорим да ли је било геноцида или не. Оно што сам допринијео је информације о томе какву је одлуку донио Хашки трибунал. Ко год чита чланак може ту информацију протумачити како год већ жели.

Додани дио иако је значајан напредак, ипак више служи да се заоколиша случај. Наиме случај Крстић није и једини случај по којем је оптуженик осуђен за геноцид. Случај Видоје Благојевића је такођер потврдио да се у Сребреници догодио геноцид тако да се неради о једној особи како сегмент имплицира. Погледајте ПДФ формат пресуде, страна 286 члан 787. [1] Слажем се са мишљењем Dzordzm-а. Мислим да се ствар треба поједноставнити и вратити реченица.--69.22.235.186 21:52, 5. март 2006. (CET)

Па, убаци конкретне примере за оцену тог чина као геноцида унутар новог пасуса и наведи изворе. Успут, могао би да радиш пријављен. Не видим разлог што си непријављен; нико те никад није блокирао. --Милош Ранчић (разговор) 11:28, 6. март 2006. (CET)

Нови пасус

Говорим о следећем пасусу: --Милош Ранчић (разговор)

Хашки трибунал је, у пресуди за дејства на подручју Сребренице, генерала ВРС Крстића прогласио кривим по тачки оптужнице која га је теретила за геноцид. Надлежност судског већа за случај генерала Крстића већина не спори, али његова надлежност за питање геноцида у Сребреници не долази у питање: судско веће је било формирано искључиво ради утврђивања кривице или невиности ген. Крстића, а не ради утврђивања истине у питању постојања или не геноцида у Сребреници.

Констатација да "његова надлежност за питање геноцида у Сребреници не долази у питање" је изричита тврдња иза које стоји Википедија. А ја овде не видим ниједног релевантног правника који то може да тврди. (Појма немам шта ту може да се тврди.) Остатку полемике са Хашким трибуналом није место овде нити се ма у ком чланку може на тај начин срочити. Ако констатујете "да је суд ту због овог а не због оног", онда се морате позивати на релевантне изворе, а не на лично мишљење. (НПОВ и остало...) --Милош Ранчић (разговор) 22:48, 5. март 2006. (CET)

Сматрам да део који се тиче Хашког трибунала треба да констатује које су пресуде биле везане за овај догађај. Полемика око пресуда и релевантности Хашког трибунала (лично не сматрам релевантним ниједан суд на овој планети; анархиста сам) треба да иде у чланак о Хашком трибуналу, а не овде. Евентуално, може се констатовати на почетку нешто у смислу "Хашки трибунал, коме неки споре легитимитет и релевантност, у пресуди за дејства на..." и, наравно, избацити полемику која почиње од друге реченице. --Милош Ранчић (разговор) 22:48, 5. март 2006. (CET)

наслов

Zashto se i dalje chlanak naziva masakr kad je rech o genocidu? S obzirom da je ovo srpska enciklopedija, a chlanak govori o chemu vec govori, zvuchi malo nastrano zvati ga pogreshnim nazivom... Prema reshenju apelacionog postupka u Hagu vezanog za sluchaj Krstic, IT-98-33, donesena je odluka da je zlochin pochinjen u Srebrenici genocid, a ne masakr. Shto znachi da ako se neko od vas i dalje razmishlja, ovo valjda mozhe da vam pomogne da skontate (priznavali sud ili ne) da je u pitnaju genocid, te mislim da bi naslov trebao da bude korektan..

Ako neko misli da izmishljam, transkript nakon definitivnog reshenja i izrichenja presude Krsmanovicu se mozhe naci na ovoj adresi [2], a odluka o tome da je pitnaju genocid a ne masakr, s emozhe naci na istoj stranici u pasusu pod brojem 96.

Svetlana Miljkovic 17:28, 16. април 2006. (CEST)

ти признајеш хашки суд???--Орловић 17:45, 16. април 2006. (CEST)

hm.. ja sam mislila da ovaj chlanak opisuje dogadjaj u Srebrenici, a ne da li Svetlana Miljkovic priznaje ili ne priznaje sud... ajde onda da ga promenimo u moje ime, pa cu ti onda odgovoriti.. I da, verujem da je zemlja okrugla!

Svetlana Miljkovic 17:57, 16. април 2006. (CEST)

pa opisuje događaj u srebrenici a ne šta o njemu misli haški sud, odnosno to je samo manji deo članka. To što HS kaže da je bio genocid nemora značiti da je stvarno bio. Tvoja preporuka a i replika padaju u vodu. Pozdrav, --Орловић 18:10, 16. април 2006. (CEST)

Opisuje dogadjaj sa omalovazhanjem koristeci pogreshan naziv. A shto se tiche hashkog suda, mislim da cu radije prihvatiti njihovu odluku, jer su cheshljali hiljade dokaza nego shta ti mislish, koji verovatno nisi ni bio u Srebrenici.. Da si Nemac verovatno bi osporavao sve odluke Nuremberga i nazvao proterivanje Jevreja masakrom a ne genocidom. A verovatno ima i na stotine ljudi iz Ruande koji smartaju Haski sud anti-ruandskim.. Kad tad, morash prihvatiti chinjenicu da se nakon svakog velikog sukoba uspostavljaju medjunarodni sudovi, jer lokalni nisu spremni da sude (shto mozhemo videti iz tvog stava, koje oslikava stav vece drushtvene zajednice).

Svetlana Miljkovic 18:23, 16. април 2006. (CEST)

ХАХАХАХА, ова је добра.. Претпостављам да кад Хашки суд ослободи оптужбе Рамуша Харадинаја, то ће значити да он није силовао, мучио и убио ону младу кад је отео српске сватове? Ако пратимо логику да оно шта Хашки суд пресуди - је истина, онда ћемо морати да пратимо то у сваком случају. Наравно, треба да стоји у чланку, да је Хашки суд прогласио Масакр у Сребреници за геноцид... то треба да стоји и на чланку о Хашком суду.. пошто је тиме Хашки суд сам себе компромитовао пред историјом као озбиљан суд. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:30, 16. април 2006. (CEST)

Знаш, Светлана, на Википедији гледамо чињенице, а не мишљења судова... Немачки судови су осудили Јевреје (групно) за Кристалну ноћ.. `ајмо да ставимо ПОВ таг на мој чланак о Кристалној ноћи... пошто се у чланку не каже да су Јевреји криви за погром. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:30, 16. април 2006. (CEST)

Значи, идемо по чињеницама. Према тренутно најприхваћенијој верзији, у Сребреници је извршен масакр над мушким муслиманским становништвом, способним за војну службу. Ако узмемо да је то оно шта се десило (не кажем да није), онда то не може да буде геноцид, већ масакр, ратни злочин, и етничко чишћење. Геноцид - сама реч ти каже је када неко покуша да истреби одређену групацију људи, а ако ти пустиш жене и децу да оду, онда ти то није била намера.. већ ти је намера била да добијеш етнички чисту територију, да умањиш непријатељеву борбену моћ, и да се осветиш (не кажем да су ови мотиви били исправни). -- Обрадовић Горан (разговор) 18:30, 16. април 2006. (CEST)

Видиш, ако ти кажеш да је Масакр у Сребреници, или Масакр у Катинској шуми (исти принцип, само што је Катински масакр био мнооого већи), онда дезавуишеш смисао речи геноцид.. Онда доводиш Катинску шуму/Сребреницу у исти ниво са Геноцидом над Јерменима, или Холокаустом. Ако ти свако убиство назовеш свирепим, онда се губи разлика између било ког убиства.. и оног које стварно јесте свирепо. Ако се ти гадиш Масакра у Сребреници (што је потпуно разумно), то никако није разлог да своју моралну индигнацију исказујеш тако што ћеш да примењујеш изразе који једноставно нису на месту. Да дам пример.. неки психопата убије неко дете.. само убије (упуца рецимо). Сви осећамо велику мржњу према њему.. али да ли ћемо рећи да је он силовао дете (што у нашем хипотетичком случају није био случај) .. нећемо! Зато што се то није десило! -- Обрадовић Горан (разговор) 18:30, 16. април 2006. (CEST)

Jesi li ti nekad chitao trankripte Drazhena Erdemovica? Drazhen Erdemovic je optuzhen za ubistvo izmedju 70-100 ljudi. On je pochinio masakr. 100 % se slazhem. On je priznao shta je uradio. Kao bosanski Hrvat radio je u sluzhbi Srbije... Ali on je ubio izmejdu 70-100 ljudi. U Srebrenici je stradalo izmedju 7000-8000!! U transkriptima on navodi nachin ubistava, od streljanja, koje je pokrajac pomenuo, do zguzhvanja 500 ljudi u restoran i ubacivanje granata (jer kako je on naveo bili su gladni, te nisu imali vremena da ih streljaju u grupama od po 10, vec je ovo ishlo brzhe). Veruj mi Gorane, nije isto, kako ti i ja sad sedimo, svak ou svojim sobama, pred kompom i pisati o ovome. Ne zaboravi da sam ja tamo bila, radeci upravo na identifikaciji. Ti ne mozhesh nikada, dok ne odesh naravno i ispljaesh ruke pri kopanjima, ni zamisliti shta znachi videti na hiljade (??!!) kostiju, koje su nekada bili ljudi.. Dakle ja ne osporavam masakr nad 200 ljudi, ali ubiti 7000 je vishi stepen od masakra..

Da sam kojim sluchajem bila poslata na Kosovo, i videla kosti srpskog naroda, u ovom broju koje sam videla kosti Bosanaca, veruj mi da bih bila PRVA koja bi insistirala na svemu u mojoj moci, da se to ZNA. Ali nisam, te necu da ispadam debil i uopshte pominjem neke stvari na koje mogu samo da se oslonim na 'rekla-kazala'.

Svetlana Miljkovic 18:46, 16. април 2006. (CEST) Svetlana Miljkovic 18:46, 16. април 2006. (CEST)

мислим да име "масакр" је прикладно за овај чланак. Сама реч већ пуно говори--Орловић 18:52, 16. април 2006. (CEST)

"Рекла казала" су колико ја знам 6 (словима ШЕСТ) метара папира који представљају доказе против неког човека (тотално off topic). -- Обрадовић Горан (разговор) 19:07, 16. април 2006. (CEST)

Ако то што си била тамо смањује твоју способност да анализираш ситуацију, онда то није добро (судија никад не суди у случају у који је емотивно врло умешан). Исто тако, да си отишла у Катинску шуму, и да си пребирала по костима 20.000 Пољака, да ли би онда тврдила да је то геноцид? А ипак, чланак се на енглеској Википедији зове Катински масакр, а реч геноцид се у првоих неколико пасуса и не спомиње (спомиње се касније у дебати да ли то јесте био геноцид). Пољска вики-заједница је врло велика, и једна је од најутицајнијих.. тако да се не може рећи да су их Руси надгласали.. затим Американци не воле претерано Русе, па опет, ситуација је таква каква је... како објашњаваш ово? -- Обрадовић Горан (разговор) 19:07, 16. април 2006. (CEST)

Не познајем тему тако детаљно, али моје мишљење је да требамо заштитити своје интересе, као што то раде и друге википедије. И на њима има нетачности у вези сличних тема, али их нико не дира. Има довољно људи који данас оптужују Србе (некад основано, некад неосновано), не морамо им се и придружити.--др Влада 19:15, 16. април 2006. (CEST)

Не сматрам да у интересу Срба може бити да лажу. Кад бих веровао у то да је тамо било геноцида, први бих захтевао да се чланак преименује. Наше интересе ћемо најбоље штитити ако се против лажи будемо борили истином и аргументима. Википедија омогућава солидан степен могућности да се изнесу своји аргументи, а за неким Википедијама, где се фабрикују историје зарад храњења комплекса се не требамо поводити, да ни српска Википедија не би добила наводнике као неке Википедије -- Обрадовић Горан (разговор) 19:19, 16. април 2006. (CEST)

Промена назива чланка

Прво ћу се надовезати на ово (не)признавање суда. Будући да сам држављанин земље која је чланица Уједињених нација, онда не могу рећи да не признајем Трибунал за бившу Југославију, али ни Међународни суд правде у Хагу. Хаг је реалност, као што је и наше чланство у УН реалност. --Поки |разговор| 18:18, 16. април 2006. (CEST)

Ово је први пут да се укључујем у расправу поводом овог чланка. Желео бих да предложим промену назива чланка, како би он изгледао што неутралније будући да је ова Вики заједница, као и српско душтво, подељена по питању чињеница, па тако и правилног називања догађања у Сребреници средином 1995. Несумњиво је да се ради о геноциду у ком је страдало преко 7000 људи, махом напрасно (читај: стрељањем) у једној хали Сребренице. Тренутни назив делимично тачно описује догађај(е), али ако ћемо поштовати правду и објективност геноцид је права реч. Геноцид не описује само систематско убијање током једне или више година, већ убијање као што је оно у Сребреници. --Поки |разговор| 18:18, 16. април 2006. (CEST)

Е сад, пошто би ова промена некима моментално преврнула стомачни садржај, онда би требали наћи треће решење. Ја сад предлажем да назив чланка буде Догађаји у Сребреници јула 1995. године и да се на његовом почетку отприлике напише: Под догађајима у Сребреници јула 1995. године се подразумева систематско убијање преко 7000 људи у Сребреници од стране Војске РС. Овај догађај се назива и Геноцид у Сребреници или Масакр у Сребреници. --Поки |разговор| 18:18, 16. април 2006. (CEST)

To da li se nekim momentalno prevrce stomak je njihov problem.. i meni se prevrtao pri boravku u bosni kada sam kao student mol. biologije poslata na uchenju tehnika pri masovnim identifikacijama morala da prevcem po nechijim kostima i gledala njihove slike na kojima su bili ljudi a ne gomila kosaka izbushenih tu i tamo metkom.. ne razumem shto je tako teshko priznati neshto shto je tako ochigledno.. kako meni kao nekom rodjenom u srbiji nije.. ne razumem.. koliko ljudi je potrebno ubiti da bismo rekli da je genocid?

p.s. ja na ovu tematiku ne gledam kao srpkinja, vec kao osoba, tako da bilo kakve politichke insinuacije padaju u vodu..

Svetlana Miljkovic 18:30, 16. април 2006. (CEST)

Уопште није питање да ли се некоме нешта свиђа или не... исто тако није питање да ли си превртала по костима или ниси... то је ПОВ друге стране. Овде је питање шта је геноцид? Ајмо на за нас неутралне примере. Ако ми неко докаже да је оно шта су досељеници урадили Индијанцима еквивалентно ономе шта су Руси урадили Пољацима у Катинској шуми, онда се у Сребреници догодио геноцид. Ако постоји суштинска разлика између два догађаја, онда се у Сребреници догодио масакр. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:34, 16. април 2006. (CEST)

Ali ovaj chlanak nema veze sa Indijancima i Rusima i Poljacima i Afganistanom i Zalivskim ratom i Folklandskim ostrvima i Irakom i Iranom i Libanskim gradjanskim ratom.. Ovaj chlanak je u vezi Srebrenice. Ono shto sam ja pitala je, dakle - shto se ovaj chlanak zove i dalje Masakr u Srebrenici, a ne Genocid u Srebrenici ako je dokazano da je bio genocid? Chitajuci istoriju razgovora, pre postavljanja mog pitanja, videla sam da si izmedju ostalih i ti, rekao da je sa tobom OK da se chlanak preimenuje u Genocid u Srebrenici ako se to dokazhe. Pa poshto se to dokazalo, ja sam postavila pitanje zashto se onda chlanak ne preimenuje.

Moje lichno mishljenje o Hashkom tribunalu cu zadrzhati za sebe. Kao i sama Justicija, pravda je slepa.. Ali to su sve apstraktne teme, dok ja govorim konkretno o jednom chlanku na srpskoj vikipediji..

Svetlana Miljkovic 18:56, 16. април 2006. (CEST)

Пресуда Крстићу је била већ донесена кад сам ја то био рекао. Пресуда значи да су три човека рекла да они сматрају да се десило то и то. Не желим да улазим у то да ли су они имали неке мотиве, да ли су били под притисцима, да ли су јурили каријеру - тек, шеријатски суд је осудио данске карикатуристе на смрт... `ајмо до Копенхагена да извршавамо правду. Како овај чланак нема везе са Индијанцима, Русима? Па јел ти хоћеш да примењујеш двоструке стандарде, или да иста мерила важе за сваки догађај из исте класе. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:12, 16. април 2006. (CEST)

Ako ne priznajesh hashki sud, ja bih te onda posavetovala da pishesh Koshtunici i Tadicu i zahtevash od njih da se ispishemo iz UN-a i svih ostalih medjunarodnih organizacija kojih je Hashki tribunal deo.. jer ja da mislim kao ti, za mene bi bilo besmisleno zhiveti u drzhavi koja je deo necheg u shta ja ne verujem.. Ja nikad nisam bila od onih koji sede na strani, i ja bih zvonila na sva vrata, u tom pokushaju.

razlog mog dolaska na srpsku vikipediju je bio taj misleci da nece biti ovoga shto ima.. ja nikad necu moci pisati o nechemu chega nisam bila deo, tj. ne bih se nikada ni usudila, te se sa tobom ni ne usudjujem komentarisati o Indijancima i Rusima i tamo nekoj shumi. Niti sam rusknjinja, niti Poljakinja, te me to ne pogadja toliko.. Ako tebe ta nepravda toliko potresa, mogu misliti koliko si noci proveo budan brinuci o americhkoj okupaciji Iraka i koliko pratish svakodnevna deshavanja u Basri i Bagdadu. Ove digresije shto ti pravish su tipichne nacionalistichke.. Ove digresije su iste kao kad ja odem u Beograd (na svu srecu retko) i kazhem "U bosni mi smo radili to i to" a meni neko krene da kazhe "A znash li ti shta su 1400 i neke Turci radili Srbima" potpuno neshto o chemu ja ne pricham. Ja sad tebi pricham o Srebrenici (ne neshto shto zhelim da bude upotrebljeno protiv Srba, shto ovaj Vlada pominje, vec chinjenicu) a ti meni krenesh da prichash o Poljskoj i Rusima.. tom logikom, ja tebi svaki put kad pomenem Srebrenicu, ti meni mozhesh krenuti da prichash i o Krstashima i svim drugim sukobima..

ja sam vrlo konkretna, shto se ovaj chlanak ne zove Genocid u Srebrenici? Mozhesh li ti meni konkrento odgovoriti: "Zato shto....", ali pritom ne odgovarati neshto poput vishevekovne zavere protiv srba, Srbije, i sve srpskoga.

• Jel' ubijeno i do sada zakopano oko 2.500 ljudi? Jeste
• Jel' Mladic na prikazanim video zapisima kazhe da je "srebrenica poklon Srbiji"? Jeste
• Jel' Drazhen Erdemovic kazhe da su njegovi iz jedinice slati u PAnchevo na obuku i odatle donosili naoruzhanje za ubijanja? Jeste
• Jel' Drazhen Erdemovic kazhe da je on ubio ljude koji su bili bez oruzhja i u civilnoj odeci? Jeste

Ovo su chinjenice vezane za OVAJ chlanak o Srebrenici, a ne za Poljsku, Ruse i Indijance! Gorane, pritom ne zaboravi kad uzimash termin "vojno sposoban". Ti da dodjesh na moj prag moje kuce sa oruzhjem u ruci, ja cu uraditi sve u mojoj moci da tebe likvidiram pre ti mene, te sam u tom smisli i ja vojno sposobna. Ako je neko i bio pucao iz Srebrenice, ne zaboravi da smo MI doshli u NJIHOV grad iz PANCHEVA i BEOGRADA, te da oni imaju svako pravo da se BRANE - fair game shto bi rekli ameri.. Ne mozhesh gaziti tudje!

Svetlana Miljkovic 20:07, 16. април 2006. (CEST)

Не покушавам да направим дигресије него паралеле, постији разлика. Аналогија, уколико се пажљиво користи је легитимно оруђе у логичком доказивању (а то је оно шта ја овде покушавам, да направим логичку анализу, и да избегнем емотивно уплитање). Добродошла си да нађеш суштинску разлику између наше теме и примера које сам навео, и уколико то учиниш, онда моја аналогија пада у воду. У супротном, не можеш валидне логичке доказе одбацити у фазону.. ма шта ме брига шта су Руси и Пољаци радили. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:23, 17. април 2006. (CEST)

Можда си приметила да ја нисам причао ни о томе шта је неко нама радио пре петсто година, нити о некаквој завери против Срба.. теорије завере ме гадно нервирају. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:23, 17. април 2006. (CEST)

Експлицитно си ме питала, зашто се овај догађај не назове геноцидом. Експлицитан одговор: зато што по подацима које си ти навела то се не да класификовати као геноцид. Јел било довољно експлицитно? Fair game?? Fair game?? Па просто не могу да верујем!! Да се разумемо... Освајање Сребренице је била исправна одлука, и морални императив. Па Орићеви су пролазили кроз села, и нису ништа живо остављали, све су клали... под тим не подразумевам само жене, децу, старце, бебе, већ и псе, мачке и пилиће... Значи, зулум се једноставно морао зауставити. Е, сад, друго је питање шта је учињено након што је Сребреница заузета, за то не тражим оправдања (Ово је одговор на твоје изјаве како је то био њихов град...). -- Обрадовић Горан (разговор) 15:23, 17. април 2006. (CEST)

На крају крајева, твој једини аргумент (осим излива емоција) је био да је Хашки суд доказао геноцид. Апстраховаћу на тренутак проблематичност њихових пресуда, узмимо да су потпуно валидне. Значи, они су човека оптужили за геноцид, он је (не улазимо сад у разлоге) одлучио да се нагоди, и проглашен је кривим.. значи, без доказног поступка. Ерго, Хашки суд није докаао геноцид у Сребреници QED, case closed! -- Обрадовић Горан (разговор) 15:23, 17. април 2006. (CEST)

П.С. Врло ме је повредило што су Американци фосфором живе спалили богтепита колико жена и деце у Фалуџи, међутим, ја подржавам Америку у том рату (наравно, осуђујем злочине). Ово је потпуно небитна прича, али пошто си имплицирала неке ставове који су иначе уобичајени, али их ја не делим (да су Американци зли окупатори у Ираку) - чисто да не буде неспоразума. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:23, 17. април 2006. (CEST)

Налазим да је назив чланка сасвим прихватљив. Ако погледаш интервики везе, једине две Википедије на којима се овај догађај обележава као "геноцид" су хрватска и бошњачка. Да сам на твом месту, замислио бих се да није можда баш такво одређење ПОВ. --Dzordzm 20:51, 16. април 2006. (CEST)

Геноцид је страшно јака реч. У ствари, до ове горе пресуде Хашког трибунала мени није познато да је некада раније као геноцид означен било који догађај у којем је ликвидирано 0.3% неког етноса. Звучи страшно кад се овако лицитира процентима и овим не желим да негирам да се геноцид можда догодио (све је тако ровито), него да нагласим да је потребна суздржаност у лепљењу ове етикете. Даље, као што знаш како то овде у Америци функционише са адвокатима, у праву није баш све црно-бело. И много угледнији Међународни суд правде је мртав 'ладан у једном спору (БиХ против СРЈ) одлучио да СРЈ јесте била чланиица УН у периоду x а онда у другом (СРЈ против НАТО) да СРЈ није била чланица УН у периоду x. Па да те видим шта ћеш да напишеш у чланку о СРЈ: јел' била чланица УН у периоду x или није? Историју не пишу судови него победници а незгода је да у овом рату у Босни победника нема. Изгубили су сви, шта ја знам Срби можда више, али сви су се дебело прерачунали кад су пушке узели у руке. --Dzordzm 20:51, 16. април 2006. (CEST)

У начелу, правило да свако треба да осуди своје злочине звучи фино, али је проблематично када се "онај други" прави блесав. Ја рецимо још нисам чуо да је неки албански политичар или жена у црном или ко год рекао да нпр. у Клечки није баш требало оне људе (Србе, 1998. мислим) закопати живим кречом. Гаде ми се због заслепљености својим заједничким политичким циљем и не осећам потребу да се таквима за било шта извињавам или удобравам. --Dzordzm 20:51, 16. април 2006. (CEST)

Ja opet ne govorim o drugim enciklopedijama i drugim chlankovima i drugima tuzhbama i majkama u crnom, i Klechki.. Ja govorim samo o jednom chlanku konkretno. Ako znash o takvim sluchajevima, iza tebe sam prva, i insisitiram da napishesh chlanak o njima. Ko zna, mozhda jedan takav chlanak neko prochita i upravo taj chlanak mozhda bude i pochetak za novu parnicu. Ali ja govorim konkretno o ovom chlanku, vezanog za Srebrenicu. Masakr je po definiciji ubistvo velike grupe ljudi, dok je genocid istrebljenje kako ljudi tako i kulture. To se i desilo u Srebrenici, jer je Srebrenica bila procentualno gledano muslimanski grad pre rata, dok je sad maltene srpski grad. Znachi potpuni preokret u demografici stanovnishtva se desio. Ta demografska promena se nije desila usled prirodnih nepogoda, vec usled ratnog sukoba u kojem je demografika grada namerno promenjena. To su elementi genocida.

Mislim da je Hashki tribunal veoma operezan u stavljanju etikete genocida. Koliko je meni poznato (molim ikoga da me ispravi u suprotnom!) za genocid je optuzhen samo Krstic usled deshavanja u Srebrenici, dok su svi ostali osudjeni za nizhi stepen, kao masakr, i sve ostalo shto ide uz to (kreshenje Zhenevske konv., obichaje rata, itd. ). Zarad srpskog integriteta, smatram da je suochavanje sa chinjenicama neophodno, ali shto je najbitnije ne samo neophodno vec neizbezhno.

Kao shto rekoh i gore Goranu, nemoj samo stajati sa strane i prichati kako ovo kako ono. Ako ti je stvarno stalno do nekih stvari - PROMENI IH! uzmi INICIJATIVU! Kreni sa pisanjem, telefoniranjem, slanjem faksova, emailova, zvanjem.. Kazhi svima o dokazima nad Srbima, kazhi imena, datume, gde su im grobovi, kosti, lociraj chlanove porodicam intervjuishe, uzmi stvar u svoje ruke.. Otkrivanje zlochina u Srebrenici se desilo sa intervjuima, faksovima, pisanjima, trazhenjem, kopanjem.. Ja samo mogu da zamislim koliko ima neobelezhenih srpskih grobnica na Kosovu. Ali takvih kao ti je pun Beograd, a niko nije spreman da ode sa ashovom na Kosovo i krene da kopa i trazhi. Ja nisam sprema, niti zhelim, te i o tome ne govorim.. Ja govorim samo o onome shto mene interesuje i spremna sa da ih promenim..

Smatram da chlanak treba da nosi naziv Genocid u Srebrenici! Kad me neko od vas uputi na mesto u Kosovskoj Mitrovici gde je ubijeno 8.000 Srba, napisacu chlanak Genocid u Kosovskoj Mitrovici i prva smarati Fond za Humanitarno Pravo o tome. Vi svi ovde govorite kako je bosanska wikipedija nacionalistichka, a ne vidite da ste po stavovima kao i oni.

Svetlana Miljkovic 21:38, 16. април 2006. (CEST)

Слажем се Џорџовим коментаром и такође сматрам да нема потребе да мјењамо име чланка. --Славен Косановић {разговор} 21:22, 16. април 2006. (CEST)

Ја живим исто на Западу, али постоје очигледно различита схватања уопште око рата/ова у бившој Југославији. Када упознам неког новог шпанца и кажем му одакле сам, 99% људи ми каже: Штета што се десило то што се десило у твојој земљи! Онако лијепа земља... Када упознам неког енглеза, американца, па чак и холанђанина, прво што ми каже (када му кажем одакле сам), је: Је ли, да ли си ти био у рату тамо?, другим ријечима, Јеси ли ти можда "ратни злочинац"? Мислим да нема потребе да даље коментаришем. --Славен Косановић {разговор} 21:38, 16. април 2006. (CEST)

Опет ови политички активисти. Што не направите неку партијицу, или постанете неки председници општинског одбора у некој од постојећих странака, па ћете онда имати више прилике (и више слушалаца него овде читалаца) да без икакве задршке паламудите о геноциду у Сребреници, доказујући притом сопствену хуманост, потресеност над судбинама других, згражавајући се над равнодушношћу овог света. Да будете, брате, на своме: исто како су ваши духовни очеви у Комунистичкој Партији били савест овога света, згражавајући се над капитализмом, неоколонијализмом, великосрпском хегемонијом, да ви можете да наставите њихово бесмртно дело откривајући истину о српском злочину, чистоћи Хашког трибунала, геноциду, а све притом да будете на победничкој страни, са свим привилегијама које успут иду.

Али, свега тога нема. Странке нисте основали, нису вас изабрали ни на једно месташце у већ постојећим да би вас ико слушао, ни у НВО нису склони да деле своје хонораре са вама, па сте нашли овде.

Шта има да се прича о геноциду? Геноцид је извршен над Јеврејима у Другом светском рату и над Русима у истом. Ко назива геноцидом убиство 7000 људи, директно омаловажава жртве стварног геноцида.--Манојло 21:31, 16. април 2006. (CEST)

Besmisleno je raspravljati se sa vama (kad delite mishljenje sa nekim tipa Manojla koji kazhe da se ja zgrazhavam nad kapitalizmom ;) i shiri ravnogorske ideje). Ti Manojlo uzhivaj u svojoj shto bi ti rekao hegemonistichkoj Srbiji, chak do Tokija, dok cu ja uzhivati u kapitalizmu na koji mislish da se gadim. A ostatak viki zajednice mozhe samo da sanja o tome da ce imati enciklopediju evropskih standarda (poshto je ochigledno opsednuta u poredjenju sebe sa drugim, narochito hrvatskom i bosanskom).

Svetlana Miljkovic 22:00, 16. април 2006. (CEST)

Да то нису можда они Европски стандарди који се примјењују само онда када бране интересе земаља чланица Европске заједнице. Ако је тако морамо сачекати да Србија и Црна Гора уђу у ту Европску заједницу. Што се тиче национализма, све земље Европске заједнице су на овај или онај начин националистичке. Чак се у многим говори да је то позитивно, јер служи очувању националног и културног идентитета. Прошетај се мало по тим Европским земљама и упознај их довољно, па онда причај о Европским стандардима. Француска, Шпанија, Њемачка, Италија, Енглеска, итд. Треба их прво обићи и провести неко вријеме у њима...--Славен Косановић {разговор} 22:14, 16. април 2006. (CEST)

• • • Ja mislim da je to razlog vishevekovne zavere protiv Srba, u scenariji Amerike, kako bi se dokopali nafte na Kosovu i MEtohiji o kojoj je Sheshelj nekad prichao. Nije on prichao zabadava.. Zna on da su agenti CIA dolazili josh 80tih i polagano pokrenuli celu mashineriju u rad u stvaranju atmosfere za rat i razbijanju srpske drzhave na mini drzhavice, kako bi je oslabili i iskoristili. Ali ih je u tome uspeshno sprechio Ilija Chovorovic i otkrio zaveru svetske razmere koju mozhemo i dan danas osetiti na spostvenoj kozhi, a koju shire pripadnici americhkog, engleskog i holandskog naroda. Nazhalost deca tipa mene, izmanipulisana MTV generacija, odrasla na pishtaljci, pendreku i pod vodenim topom, trujuci se zapadnom propagandom putem radijskih talasa B92 i radio Indexa, sile mraka, haosa i bezumlja, i produzhene ruke UCK terorista, je previshe slepa da vidi ono shto joj je pred nosem. A to je da su Srbi oduvek patili i bili zhrtve medijske propagande koja se ispoljava josh od 1389. godine kada smo teritorijalno izgubili ali moralno i duhovno pobedili i pokazali svetu od chega smo napravljeni!YES!!! Hvala Slavenu Kosanovicu shto mi je otvorio ochi!! Sad kad budem otishla do Wal-Marta (auto koji punim arapskom naftom, jer smo mi zajebali amere i nismo im dali nashu) da kupim ranac na koji sam bacila oko, reci cu sebi "Ne Americhko! Nikad Jugoslavija - Uvek Srbija!!"

Svetlana Miljkovic 22:29, 16. април 2006. (CEST)

Ја не причам овдје о "завјерама", него о интересима. Завјере су приче за малу дјецу. И ја сам одрастао под "пендрецима", како ти кажеш, само су то били комунистички пендреци Титове Југославије и оних српских комуњара који су наставили његов пут, "Титовим стазама револуције". Да, и ја живим и уживам у капитализму, али је то "национални капитализам", који је ипак мало "хуманији", од империјалистичког капитализма. --Славен Косановић {разговор} 22:52, 16. април 2006. (CEST)

Ne, ne drugarice Svetlana, nisam napisao da se ti zgrazavas nad kapitalizmom. Cvrsto verujem da ga iskreno podrzavas, kao i sve sto je politicki korektno, ukljuciv i _genocid_ u Srebrenici. Napisao sam samo da su se tvoji duhovni prethodnici, zgrazavali nad kapitalizmom, zato sto je to tada bilo politicki korektno. Zato ste i u duhovnoj vezi: uvek ste na pravoj strani. Vidim da si me strogo osudila zbog ravnogorskih ideja i Srbije do Tokija. To ste vi, komunjare. Bez ikakvog argumenta, etiketa. Bam. Nema cetnika ni Tokija na vidiku, ali instikt iskusnog partijskog radnika ne napusta nasu drugaricu ni dok se bori za _genocid_. Kome ti da nema genocida? E, sad si cetnik zbog toga i oces Srbiju do Tokija. --Манојло 22:50, 16. април 2006. (CEST)

• • Uprkos svim mojim pokushajima da sakrijem svoje politichko pripadanje, nazhalost je Манојло pred ochima javnosti otkrio da sam ja obozhavalac komunizma koja iskreno podrzhava kapitalizam! Od malena sam, deklamujuci Pionirsku zakletvu, pod jednom rukom drzhala Marksov manifest a pod drugom Adam Smitov ekonomski liberalizam i osnove modernog kapitalizma, i kao takva predstavljala Petu kolonu na svojim pionirskim sastancima, na kojim smo svi skupa '87 kao 10-godishnji pioniri raspravljali ulogu nacionalnih interesa na podruchju BiH, u vremenu haosa, koji ce tek da nastupi, ali za koje smo mi vec unapred znali da cemo biti optuzheni, jer Historia Magistra Vitae Est, a ona nas je nauchila da smo mi osudjeni gubitnici svetske propagande. Svako ko je mislio da komunizam nije prihvatio kapitalizam shirom otvorenih ruku u obliku 10-dishnjeg pionira, neka pita Manojla. Druzhe Manojlo, otkrio si neshto senzacionalno, i moj poraz je ochigledan. Pobedio si u ovoj partiji verbalnog shaha, i ostavljam ti poslednji potez i priliku da josh jednom pokazhesh svoju intelektualnu i moralnu superiornost. Tvoja drugarica Svetlana Miljkovic 23:19, 16. април 2006. (CEST)

Светлана, то што живиш у Сједињеним државама не значи да си повукла Бога за браду. --Dzordzm 23:06, 16. април 2006. (CEST)

• ovde zhivim silom prilika, ne voljom... zahvaljujuci jednom velikom heroju, koji se sheta slobodno mojim gradom, dok ja moram da zhivim u tudjoj zemlji i vidjam svoju porodicu jednom u sto godina.. Bash sam povukla boga za bradu shto bi ti reko.. Svetlana Miljkovic 23:19, 16. април 2006. (CEST)

Што се тиче наслова чланка — и ово је последње што ћу на ову тему рећи — мислим да ова енциклопедија има разлога за задовољство тиме да се наш консензус поклапа са стањем на свим не-локалним (импарцијалним) Википедијама. Чињеница да је Хашки трибунал масакр окарактерисао као геноцид треба да стоји у уводном параграфу, за шта сам се ја раније залагао (можеш да провериш) али то за сада није прихваћено. Онима који су били против тога поручујем да сада они слушају Светлану и остале којима овакав уводни паграф наравно смета. --Dzordzm 23:06, 16. април 2006. (CEST)

Џорџ већ стоји горе на почетку "геноцид", само у облику "злочин против човјечности", то му дође као нека модерна форма за тај појам. Барем га тако интерпретирају овдје на Западу, (мислим на Европу, конкретније Шпанију а за САД не знам). --Славен Косановић {разговор} 00:55, 17. април 2006. (CEST)

Геноцид и злочин против човечности су потпуно другачије ствари, које носе различиту тежину. Хашки трибунал суди по три врсте злочина: геноцид, злочин против човечности и кршење закона и обичаја ратовања. Геноцид је најтежа карактеризација злочина. --Dzordzm 01:18, 17. април 2006. (CEST)

Џорџ, слажем се ја с тобом, али само кажем да се у Западној Европи, прави врло мала или често скоро никаква разлика између једног и другог појма. Остало је ствар судске интерпретације у корист одрицања што дуже затворске казне. Барем је таква интерпретација распрострањено овдје у медијима што не значи да је 100% исправна. А ми овдје не радимо судски процес него правимо енциклопедијски чланак. Уосталом ствар је само "у интерпретацији у нашим главама", друге боли... шта ће овдје писати. И сама хронологија догађаја: Ваљда је прво логично описати нешто па онда изрицати суд о томе. А не прво изрећи суд па онда описивати. --Славен Косановић {разговор} 01:34, 17. април 2006. (CEST)

Светлана, сви ми имамо наше разлоге зашто смо отишли, само су нам кривци различити. Теби су вјероватно криви српски националисти, а мени сигурно муслимански и хрватски. У томе је поента. --Славен Косановић {разговор} 00:55, 17. април 2006. (CEST)

---

Бићу слободан да цитирам Ђуса,овом приликом,с` надом да ми неће замерити и да ће остатак заједнице с`ватити поенту,када се ујутру(или кад год) свеж као јутарња роса врати својим активностима овде(пошто иначе немам шта паметно додати на ову тему):

НАПОМЕНА Боље написати нови чланак него узалуд трошити речи на овој страни !!

Црни Бомбардер!!! (†) 01:12, 17. април 2006. (CEST)

---

Црни, ;DDD!!! --Славен Косановић {разговор} 01:21, 17. април 2006. (CEST)

---

Јах, кажу да ће сутра можда бит' кише....--Бановић 01:47, 17. април 2006. (CEST)

Именовање

Могао бих мало дуже да разглабам о овоме, али мислим да смо ово решили тако што смо отприлике рекли да ће овај чланак носити оно име какво већина истих чланака на другим језицима носи. Осим код Хрвата и Бошњака, нигде није термин геноцид, већ масакр, односно термини у смислу "покољ" (термин "геноцид" је интернационализам, па би био на свим језицима; ето, једино не знам шта значи оно на хебрејском). --Милош Ранчић (разговор) 07:24, 17. април 2006. (CEST)

Жртве рата су жртве рата ма чије да су и треба да буду поштоване, али исто тако треба избјегавати политички активизам и не дозвољавати нечије лијечење комплекса на овим темама, ма какав циљ био, добронамјеран или злонамјеран. Једно је констатовати један догађај, а сасвим друго вршити неку пропаганду или подилазити неким струјама, по којима наводно прво треба да признаш и да тражиш опроштај па ће ти онда "Бог" опростити. Као што Папа јуче рече: "Израел има право да постоји, али и Палестинци имају право на своју државу." Сишао "Бог" с неба, па сад одлучује нашта ко има право, а нашта нема. --Славен Косановић {разговор} 08:05, 17. април 2006. (CEST)

Можда је време за Разговор:Масакр о Сребреници/ЧПП :)) --Dzordzm 08:22, 17. април 2006. (CEST)

Е, да. Чланак треба да расте и да буде садржајнији, али би требало дати смернице о томе како радити и на који начин давати иницијативе. --Милош Ранчић (разговор) 09:25, 17. април 2006. (CEST)

Ма какав геноцид, само зато што је убијено пар хиљада људи не чини масакр геноцидом. Људи у Сребреници нису убијани због тога што су Муслимани, већ што нису поштовали правила демилитаризоване зоне, упадали на српску територију и враћали се у "сејф хаус". Наравно, убијени су и недужни, али баш ће неко у рату пазити који непријатељ је починио злочин, а који није. Дакле, геноцид не долази у обзир. --Борис Малагурски ₪ 08:28, 17. април 2006. (CEST)

Нема говора о геноциду, ради се о неколико хиљада убијених заробљених Муслимана. То је злочин, али намера злочина није била уклањање муслимана, него уклањање опасности од непрекидних упада по српским селима око Сребренице. Циљ је чисто војни, јер би иначе убијали остале а не само војно способне.--195.252.85.95 10:05, 17. април 2006. (CEST)

Према дефиницијама које постоје на нашој и осталим Википедијама ово није геноцид. --  JustUser   JustTalk 12:16, 17. април 2006. (CEST)

Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида

Ова конвенција усвојена је резолуцијом 260 (III) А, коју је 9. децембра 1948. год. усвојила Генерална скупштина УН. Конвенција је ступила на снагу 12. јануара 1951. год.

За нас је битан чл. 2 конвенције који гласи: (слободан превод) "Овом конвенцијом геноцид се дефинише као било које од наведених дела почињено са намером да се уништи, у целини или делимично, национална, етничка, расна или религијска група као таква: а)Убијање чланова групе; б)Наношење физичког или психичког бола члановима групе; в)Намерно изазивање лоших животних услова у циљу физичког уништења групе; г)Наметање мера усмерених на спречавање рађања унутар групе; д)Присилно премештање деце из групе у другу групу.

У члану 3 наведено је да ће следећа дела бити кажњива: а)Геноцид б)Завера да се изврши геноцид в)Директно и јавно подстрекавање на злочин геноцида г)Покушај да се изврши геноцид д)Саучесништво у геноциду

Да не гушим. Правни стручњаци сматрају да је дефиниција геноцида (највероватније у страху од његовог могућег понављања), исувише прешироко постављена. Код дефиниције геноцида, акценат је на намери да се он почини. То значи да би убиство макар и једне особе, као припадниака националне, етничке, расне или религијске групе, могло бити окарактерисано као геноцид, уколико иза овог убиства стоји намера делимичног или потпуног физичког уништења групе. Прихвативши ову дефиницију могло би се рећи и да је против српског народа у Хрватској, БиХ и Косову извршен геноцид.

Такође, пресуда за геноцид, коју је донео Хашки трибунал, донета је у поступку против генерала босанских срба (заборавио име) који се нагодио са тужилаштвом, због чега постојање геноцида није утврђено у судском поступку. Због свих ових аргумената, нисам за олако именовање злочина у Сребреници геноцидом. --Краљевић Марко 09:47, 17. април 2006. (CEST)

Претње или уцене типа да ћеш о Бикипедији писати негативно су ствар културе онога тко се уценама бави, а потпуно су ван википедијиних стандарда.--Verlor 19:55, 17. април 2006. (CEST)

kakva grupa nacionalista.. najtuzhnije je to shto je ova enciklopedija internet izdanje, pa samim tim neko ce jednim jednostavnim klikom biti u stanju da vidi da je srbija bila i ostala uporishte nacionalizma (od kojih neki ne razlikuju termine nacionalista i patriota - pitanje je da li ce se prepoznati i u ovoj rechenici). Svim rodoljubima Srbije van iste, jedino shto imam posavetovati je da se vrate u istu i uzhivaju u plodovima ratno hushkachke Srbije koja iz godine u godinu ostaje manja. Usled ovakvog razmishljanja i nespremnosti da se suochite sa chinjenicom, nemojte se previshe iznenaditi kada sledece godine nastane i Wiki enciklopedija nezavisne drzhave Kosova.. umesto da sagnete glavu i priznate greshke uradjene u nashe ime, i sachuvate kulturno, istorijski i lingvistichki najbitniji deo teritorije Serbije, vi se i dalje prsate u grudi. Kad i bude doshlo do otcepljenja Kosova, ja verujem da ce od vas jedan od najglasnijih biti Boris iz Kanade, ali ce verovatno to isto Kosovo braniti iz Vankuvera. I ja mogu srbovati na 6000 km, ali necu... Ima neshto shto me u tome sprechava - integritet. Bice mi zhao kad krenem da pishem negativne chlanke po Vremenu i NIN-u o Wikipediji... prvih pet minuta..

S' poshtovanjem, donedavni saradnik..

Svetlana Miljkovic 19:14, 17. април 2006. (CEST)

Не би кише данас. ...Еее ћери моја, шта ти све ово треба?--Бановић 19:43, 17. април 2006. (CEST)

Википедија није место за искаливање политичких страсти. Мислим да би ви то Светлана требали знати. Ни на енглеској енцикопедији наслов не стоји геноцид. Ви сте овим вашим текстом само показали право политичко лице, какво је непожељно на википедији.--Verlor 19:47, 17. април 2006. (CEST)

mozhda zato shto na engleskoj svako prochita smao naslov, a ne chak ni prvi paragraf u kome pishe:

The Srebrenica massacre was the July 1995 killing of an estimated 8,100 Bosniak males, ranging in age from teenagers to the elderly, in the region of Srebrenica in Bosnia and Herzegovina by a Serb Army of Republika Srpska under general Ratko Mladić including Serbian state special forces "Scorpions". The Srebrenica massacre is considered one of the largest mass murders in Europe since World War II and one of the most horrific events in recent European history. Mladić and other Serb army officers have since been indicted for various war crimes, including genocide, at the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia (ICTY). The ICTY's final ruling was that the massacre was indeed an act of genocide.[1]

Kako niko ne primeti link ni poslednju rechenicu? Selektivno chitanje?

Svetlana Miljkovic 19:51, 17. април 2006. (CEST)

Уопште не видим како то мења чињеницу да се тај чланак и даље зове Масакр у Сребреници. Ти си Светлана овде покренула расправу о наслову а не о садржају чланка. Друга ствар, та последња реченица је полуистина, уз то тенденциозно позиционирана након реченице о оптужници против Р.М. У питању јесте коначна одлука Жалбеног већа али не видим како то може бити "коначна одлука МКСЈ" када тај суд уопште није почео да суди Младићу и друштву. То је, дакле, била коначна одлука Жалбеног већа у поступку против генерала Крстића. Зашто људи имају проблема са чињеницама? --Dzordzm 22:01, 17. април 2006. (CEST)

ПС. Смета ти национализам а читаш Нин? Чудна комбинација --Dzordzm 22:01, 17. април 2006. (CEST)

Претње или уцене типа да ћеш о Бикипедији писати негативно су ствар културе онога тко се уценама бави, а потпуно су ван википедијиних стандарда.--Verlor 19:55, 17. април 2006. (CEST)

---

Немој да заборавиш да додаш у твојим чланцима за Време и НИН, да Википедију на српском уређују српски ратни злочинци, геноциде и ратни профитери. И дај богати не сери више са тим твојим интегритетом супериорније расе. --Славен Косановић {разговор} 20:09, 17. април 2006. (CEST)

И шта тебе боли уво колика ће Србија бити, кад ти живиш 6.000 km далеко у "империјалистичким комотностима". Уосталом шта ће писати у овом Виртуелном свијету нема и неможе имати никаквог утјецаја на то. Боли неког... да ли су Срби националисти или не, све дотле док се ти нечији интереси не косе са српским интересима. Дјевојко иди бре уживај у животу и пусти се "политичких идеологија". --Славен Косановић {разговор} 20:09, 17. април 2006. (CEST)

Да треба приказати српски народ као највеће фашисте, злочинце и геноциде у Историји човјечанства, како би други себи скинули поене на "фашистометру". --Славен Косановић {разговор} 20:48, 17. април 2006. (CEST)

Википедија није бојиште

Од сваког корисника се очекује да са другима сарађује учтиво, смирено и у духу сарадње. Немојте вређати, узнемиравати нити застрашивати оне са којима се не слажете. Уместо тога, приступите ствари на интелигентан начин и започните уљудну расправу. Немојте стварати или мењати чланке само да би нешто доказали. Немојте правити законске или друге претње према Википедији, Википедијанцима или Задужбини Викимедија ³. Претње се неће толерисати и могу да резултују забраном. Такође погледајте Википедија:Решавање сукоба.--Бановић 20:12, 17. април 2006. (CEST)

Став

Мислим да је став чланова Википедије према Хашком трибуналу јасан. Alexzr88 21:40, 17. април 2006. (CEST)

Ajde ga onda pojasnite meni.Kakav je to stav?