Аденин — разлика између измена
м Бот Додаје: io:Adenino |
мНема описа измене |
||
Ред 12: | Ред 12: | ||
|- |
|- |
||
| [[Хемијска формула]] |
| [[Хемијска формула]] |
||
| C<sub>5</sub>H<sub>5</sub>N<sub>5</sub> |
| -{C<sub>5</sub>H<sub>5</sub>N<sub>5</sub>}- |
||
|- |
|- |
||
| [[Молекулска маса]] |
| [[Молекулска маса]] |
||
Ред 18: | Ред 18: | ||
|- |
|- |
||
| [[Тачка топљења]] |
| [[Тачка топљења]] |
||
| 360 - 365 °C |
| 360 - 365 °-{C}- |
||
|- |
|- |
||
| [[ЦАС регистарски број|ЦАС број]] |
| [[ЦАС регистарски број|ЦАС број]] |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
|- |
|- |
||
| [[СМИЛЕС]] |
| [[СМИЛЕС]] |
||
| NC1=NC=NC2=C1N=CN2 |
| -{NC1=NC=NC2=C1N=CN2}- |
||
|- |
|- |
||
| colspan="2" align="center" | [[Слика:Adenine_chemical_structure.png|116п|Хемијска структура аденина]] |
| colspan="2" align="center" | [[Слика:Adenine_chemical_structure.png|116п|Хемијска структура аденина]] |
Верзија на датум 14. мај 2010. у 08:01
Аденин | |
---|---|
Хемијско име | 9H-Пурин-6-амин |
Алтернативно име | 6-аминопурин |
Хемијска формула | C5H5N5 |
Молекулска маса | 135,13 g/mol |
Тачка топљења | 360 - 365 °C |
ЦАС број | 73-24-5 |
СМИЛЕС | NC1=NC=NC2=C1N=CN2 |
Аденин је једна од две пуринске нуклеобазе, које се користе у формирању нуклеотида нуклеинских киселина ДНК и РНК. У ДНК, аденин (A) се везује за тимин (T) помоћу две водоничне везе, како би помогао у стабилизацији структуре нуклеинске киселине. У РНК се аденин везује за урацил (U).
Аденин формира аденозин, нуклеозид, када се причврсти за рибозу, и дезоксиаденозин када се причврсти за дезоксирибозу, и гради аденозин трифосфат (АТП), нуклеотид, када му се додају три фосфатне групе. Аденозин трифосфат је изузетно значајан јер се у ћелијском метаболизму користи као једна од основних метода за трансфер хемијске енергије између реакција.
У старијој литератури, аденин се некад назива именом Витамин Б4. Међутим, више се не сматра правим витамином (види Витамин Б).
Комплементарност
У молекулима нуклеинских киселина аденин се везује двоструком водоничном везом за пиримидинске базе:
Та особина назива се комплементарност и на њој се заснива секундарна структура нуклеинских мкиселина.
Пар аденин-тимин кога одржавају две водоничне везе има облик који је исти као пар гуанин-цитозин кога одржавају најмање две водоничне везе. Од свих азотних база се могу направити парови (два аденина, аденин и гуанин, гуанин и цитозин, два цитозина, тимин и гуанин) али само за парове А-Т и Г-Ц кажемо да су комплементарни зато што само та два пара база имају потпуно истоветан просторни облик, и само они могу да се сложе у двоструку спиралу тако да дају савршено стабилну структуру.