Чиопе

Чиопе
Афричка чиопа (Apus Barbatus)
Научна класификација
Царство:	Животиње (Animalia)
Тип:	Хордати (Chordata)
Класа:	Птице (Aves)
Ред:	Чиопе (Apodiformes) Петерс, 1940.
фамилије
(Apodidae) - Чиопе (породица),  (Hemiprocnidae),  (Trochilidae) - Колибрији,  (Aegialornithidae) †,  (Jungornithidae ) †.

Чиопе (Apodiformes) су ред птица. Састоје се од две породице: Праве чиопе (Apodidae) и Ћубасте чиопе (Hemiprocinidae). У овај ред је након скорашњих истраживања сврстана и породица колибрија (Trochilidae), коју поједини аутори издвајају у сопствени ред Trochilifomres. Ред чиопе имаја око 450 врста, и има велику улогу у култури индијанских народа.

Опис

Назив Apodiformes потиче од грчке речи „a pous“, што значи „без ногу“. Чиопе имају малена стопала, а и ноге су им кратке. Многе птице у овом реду не могу ходати, и не могу брзо побећи ходањем од грабљивица. Иако су им стопала слаба, снажни су летачи. Због вратних мишића ове птице могу брзо окретати главу. Неке физичке разлике и разлике у понашању раздвајају ред у две породице.

Птице породице Чиопа (Apodidae) се хране, паре и спавају у ваздуху. Ове птице имају дуга, оштра крила. Дужина од главе до тела варира од 9 до 25 cm. Тежина враира од 5 до 205 g. Имају кратак кљун и широка уста за хватање инсеката у ваздуху. Боја перја је смеђа или црна, са белим шарама код неких врста. Мужјаци и женке су слични.

Ћубасте чиопе припадају породици Hemiprocnidae. Тако се зову јер имају ћубу на глави. За разлику од чиопа, ове птице се могу хватати ногама за гране. Дужина им варира од 15 до 30 cm, а тежина од 21 до 79 g. Имају бркове око кљуна. Крила су дуга, а реп рачваст. Боја перја је смеђа, светлосива, са мало плаве, зелене и беле. Мужјаци и женке се разликују.

Колибрији породице Trochilidae су најмање птице на свијету. Посебни су по томе што могу лебети на једном месту, јер изузетно брзо машу крилима, чак 80 пута у секунди. Хране се нектаром, али исхрану допуњују и инсектима. Врло су упадљивих и светлих боја, најчешће са металним одсјајем.

Гнезде се под крововима, на литицама и у пећинама, док ћубасте чиопе граде гнездо од коре и других материјала залепљених за грану. Све врсте полажу 2-3 бела јаја.

Класификација

Породица праве чиопе (Apodidae) има 2 потпородице (укупно 92 врсте у 19 родова.):

• Apodinae
• Cypseloidinae

Породица ћубастих чиопа (Hemiprocnidae) нема потпородице и има само један род Hemiprocne. Четири врсте:

• Hemiprocne longipennis
• Hemiprocne cornata
• Hemiprocne mystacea
• Hemiprocne comata

Породица колибрији (Trochilidae) има 2 потпородице (више од 100 родова и око 330-340 врста):

• Phaethornithinae
• Trochilinae

Вероватне родбинске везе између фамилија, које се најчешће издвајају у оквиру реда Чиопа су представљене на следећем дијаграму:

	(Apodinae)       (Cypseloidinae)         Ћубасте чиопе (Hemiprocnidae)           (Phaethornithinae)       (Trochilinae)          Aegialornithidae †     Jungornithidae †

Врсте

На списку су наведене неке најпознатије врсте из фамилије Чиопа (Apodidae):

Врста, стручни назив	Врста, српски назив
Apus apus	Црна чиопа
Apus affinis	Мала чиопа
Apus caffer	Афричка чиопа
Apus melba	Велика чиопа
Apus pallidus	Сива чиопа, Бледа чиопа
Apus unicolor	Канарска чиопа
Tachymarptis melba	Бела чиопа

Галерија

• 
• 
• 
• 

Види још

• Црна чиопа