Колумбија

За друге употребе погледајте страницу Колумбија (вишезначна одредница).

Република Колумбија Republicà de Colombia
Застава Грб
Крилатица: „Слобода и ред“ (Libertad y Orden)
Химна: Oh Gloria Inmarcesible!
Главни град	Богота
Службени језик	шпански
Владавина
— Председник	Алваро Урибе
Историја
Независност	Од Шпаније 7. август 1819.
Географија
Површина	‍
— укупно	1,141,748 km2 (25)
— вода (%)	8.8
Становништво	‍
— 2008.	44.087.000 (29)
— густина	38.638.913,23 ст./km2
Економија
Валута	колумбијски песо
— стоти део валуте	‍100 сантавоса‍
Остале информације
Временска зона	UTC -1
Интернет домен	‍.co‍
Позивни број	+57¹

Република Колумбија је држава у северозападној Јужној Америци. На северу и северозападу излази на Карипско море, на истоку се граничи са Венецуелом и Бразилом, на југу са Еквадором и Перуом, а на западу са Панамом. На западу такође излази на Велики тихи океан. Главни град Колумбије је Богота.

Површина Колумбије је 1.138.914 km², а по процени из 1995. године, број становника је негде око 44.531.400. Главни град је Богота (око 6,8 милиона становника). Густина насељености износи 36 становника по km².

У своје данашње границе Колумбија је доспела отцепљењем Венецуеле и Еквадора 1830. године и Панаме 1903. године. Упркос великим територијалним губицима она се данас налази на другом месту по броју становника и на четвртом месту по величини своје земље у Јужној Америци.

Одликује се великом расном измешаношћу становништва као и великим бројем неписменог одраслог становништва.

Колумбија је унитарна република. Сачињена је од 31 административне целине (22 региона, 4 интенденсије и главни град).

Монета је колумбијски песо и износи 100 сантавоса.

Све гране привреде задовољавају потребе домаћег становништва али због лоших саобраћајних услова, лоших имовинских односа и примитивнох средстава за призводњу онемогућен је бржи развој.

Рељеф

Мапа Колумбије

У западном делу Колумбије рељеф је планински. Анди се овде деле на: Западне, Средишње и Источне Кордиљере. Највиши врх Колумбије је Пико Кристобал Колон на 5.800 m.

Анди затварају Колумбију дуж читаве њене пацифичке обале. Ту нема ни једне речне долине, тектонске удолине или било каквог улегнућа које би омогућавало комуницирање између спољних пацифичких и унутрашњих континенталних утицаја.

На истоку и југу простире се огромна низија у басенима Оринока и левих притока Амазона.

У приморју оба океана налазе се уске равнице.

Региони и њихови главни градови су:

• Amazonas (Leticia)
• Antioquia (Медељин)
• Араука (Араука)
• Atlántico (Баранкиља)
• Bolívar (Картагена)
• Boyacá (Tunja)
• Caldas (Manizales)
• Caquetá (Florencia)
• Casanare (Yopal)
• Каука (Popayán)
• Cesar (Valledupar)
• Chocó (Quibdó)
• Córdoba (Montería)
• Cundinamarca (Богота)
• Guainía (Puerto Inírida)
• Guajira (Riohacha)
• Guaviare (San José del Guaviare)
• Huila (Neiva)
• Магдалена (Санта Марта)
• Meta (Villavicencio)
• Nariño (Pasto)
• Norte de Santander (Cúcuta)
• Putumayo (Mocoa)
• Quindío (Armenia)
• Risaralda (Pereira)
• San Andrés and Providencia (San Andrés)
• Santander (Букараманга)
• Sucre (Sincelejo)
• Tolima (Ibagué)
• Valle del Cauca (Кали)
• Vaupés (Mitú)
• Vichada (Puerto Carreño)

Образовни систем

Већина колумбијске деце пре поласка у основну школу похађа "предшколску академију" (Educación preescolar), у коју креће са шест година. Након тога следи обавезно основно образовање које траје 9 година и састоји се из две фазе: Примарно основно образовање (Educación básica primaria) - обухвата узраст од 6 до 10 година старости тј. разреде од првог до петог и Секундарно основно образовање (Educación básica secundaria) које похађају деца узраста од 11 до 14 година старости тј. од шестог до деветог разреда. Након основног следи средње стручно образовање (Educación media vocacional) у трајању од две године - десети и једанаести разред. Слично као и у Србији оно се разликује од школе до школе у зависности од струке коју деца изаберу, па може бити опште - као Гимназија, економског, техничког, медицинског...усмерења. Међутим у већини малих места постоји проблем недовољног броја наставника тако да у тим местима постоји само примарно основно образовање. Школска година може да траје од фебруара до новембра или од августа до јуна, а предавања су подељена у две смене - преподневну и поподневну због недовољног капацитета учионица у школама које не могу да приме све ђаке у једну смену.

Након завршеног основног и средњег образовања добија се диплома средње школе. На крају завршне године, ученици полажу ICFES тест. У зависности од резултата на тесту тј. освојених бодова, стичу могућност наставка школовања односно уписа на Више студије, које трају од 5 до 7 година зависно од факултета.