Нестероидни антиинфламаторни лек — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Нестероидни антиинфламаторни лек''', (скраћено '''НСАИЛ''' или '''НСАИД''') су [[лек]]ови са [[аналгетик|аналгетичким]], [[антипиретик|антипиретичким]] (смањују повишену телесну температуру и ублажавају бол без деловања на стање свести) и, у већим дозама, са анти-инфламаторним ефектима (ублажавају [[запаљење|запаљења]]).<ref name="Foye">{{FoyePrinciplesMedChem6th}}</ref> Израз ''нестероидни'' се користи како би разликовао ове лекове од [[глукокортикоид|стероида]], који (у свом широком спектру дејстава) имају слично [[еикосаноид]]-депресирајуће антиинфламаторно дејство. Као аналгетици, НСАИЛ су необични по томе што нису [[наркотик|наркотични]]. |
'''Нестероидни антиинфламаторни лек''', (скраћено '''НСАИЛ''' или '''НСАИД''') су [[лек]]ови са [[аналгетик|аналгетичким]], [[антипиретик|антипиретичким]] (смањују повишену телесну температуру и ублажавају бол без деловања на стање свести) и, у већим дозама, са анти-инфламаторним ефектима (ублажавају [[запаљење|запаљења]]).<ref name="Foye">{{FoyePrinciplesMedChem6th}}</ref> Израз ''нестероидни'' се користи како би разликовао ове лекове од [[глукокортикоид|стероида]], који (у свом широком спектру дејстава) имају слично [[еикосаноид]]-депресирајуће антиинфламаторно дејство. Као аналгетици, НСАИЛ су необични по томе што нису [[наркотик|наркотични]].<ref name="Goodman_Gilman">{{GoodmanGilman10th}}</ref> |
||
Најпознатији лекови из ове групе су [[аспирин]], [[ибупрофен]], и [[напроксен]] које је у многим деловима света могуће купити без рецепта. Међутим, и многи други НСАИЛ су познати и у широкој употреби. |
Најпознатији лекови из ове групе су [[аспирин]], [[ибупрофен]], и [[напроксен]] које је у многим деловима света могуће купити без рецепта. Међутим, и многи други НСАИЛ су познати и у широкој употреби. |
||
Верзија на датум 31. мај 2010. у 05:37
Нестероидни антиинфламаторни лек, (скраћено НСАИЛ или НСАИД) су лекови са аналгетичким, антипиретичким (смањују повишену телесну температуру и ублажавају бол без деловања на стање свести) и, у већим дозама, са анти-инфламаторним ефектима (ублажавају запаљења).[1] Израз нестероидни се користи како би разликовао ове лекове од стероида, који (у свом широком спектру дејстава) имају слично еикосаноид-депресирајуће антиинфламаторно дејство. Као аналгетици, НСАИЛ су необични по томе што нису наркотични.[2]
Најпознатији лекови из ове групе су аспирин, ибупрофен, и напроксен које је у многим деловима света могуће купити без рецепта. Међутим, и многи други НСАИЛ су познати и у широкој употреби.
Механизам дејства
Већина нестероидних антиинфламаторних лекова делују као неселективни инхибитори ензима циклооксигеназе који инхибирају изоензиме циклооксигеназу-1 (COX-1) и циклооксигеназу-2 (COX-2). Циклооксигеназа катализе формирање простагландина и тромбоксана од арахидоничке киселине (која је добијена из ћелијског фосфолипидног двослоја фосфолипазом A2). Простагландини делују (између осталог) као молекули гласници у процесу инфламације. Овај механизам деловања је расветлио Џон Р. Вејн, који је касније за свој рад награђен Нобеловом наградом. Могуће је да новооткривени COX-3 има исту улогу.
Литература
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
- ^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.