Смедерево — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 21. април 2006. у 22:17

Смедерево
Датотека:Imagesmos.jpg
Округ	Подунавски
Градоначелник
Географска дужина и ширина	40° 39′ 14″ N 20° 57′ 24″ E / 40.65389° С; 20.95667° И / 40.65389; 20.95667
Становништво	77.808 (2002)
Позивни број	+ 381(0)26
Поштански број	СЦГ-11300
Регистарске таблице	СД
Званична презентација града

Датотека:Solid1.jpg

Поглед на највиши стамбени комплекс у граду

Датотека:Pogled velika.jpg

Поглед на најпрометнију улицу у Смедереву (Карађорђеву), тржни центар Данубиус и главну пошту. У позадини је Црква св. Георгија

Смедерево је велики индустријски центар на обалама Дунава у североисточном делу Србије и Црне Горе и седиште Подунавског округа. Први помен Смедерева наилазимо године 1019. када је овде успостављена једна од епископија новостворене Охридске архиепископије. Насеље добија на значају тек у XIV веку са повлачењем српске државе на север пред турским налетима. 1427, након смрти свог претходника Стефана, деспот Ђурађ Бранковић је по претходно утврђеном договору морао да угарском краљу врати Београд. Као град са традицијом престонице Смедерево се издвојило одмах по изградњи тврђаве 1430. године. Све до 1459. године град је био седиште Деспотовине на челу са деспотом Ђурђем Бранковићем. Након тога град потпада под власт Турака. Иако је разорен у сукобу 1459, Турци увиђају његов изузетно повољан положај на Дунаву и дограђују утврђење сада за своје потребе. Током дугог периода био је седиште Смедеревског санџака, све до доласка Аустроугара 1718. 1739. град је опет под Турцима. Међутим развој града за време Аустро-угара настављен је отварањем прве основне школе 1806. године, за време Првог српског устанка. У то време у граду је основан Правитељствујушчи совјет, на челу са Доситејем Обрадовићем и Смедерево је поново постало престоница. Са почетка 20. века град је бројао 7.000 становника, а данас према последњем попису из 2003 године има 62.900 становника у граду и 116.000 у селима убраја се у десет највећих градова у земљи. На ширем подручју града, рачунајући и седам приградских насеља, Смедерево броји 77.808 становника (по попису из 2002. године).

Прва помињања

Прво помињање Смедерева под овим називом забележено је у повељи византијског цара Василија II из 1019. године, у делу који говори о Браничевској епархији Охридске архиепископије. Први писани помен о Смедереву налази се и у повељи кнеза Лазара из 1381. године, у којој се спомиње манастир Раваница и села и имања која поклања “у Смедереву људини Богосаву с опћином и с баштином”.

Значење топонима

Постоје многа мишљења о значењу топонима Смедерево.

1. Италијански историчар Антонио Бонфини (1427–1503) у своме делу Rerum Hungaricarum decades IV cum dimidia наводи да име Смедерева потиче од Светог Андреје (Иначе, мађарски назив за Смедерево који се до данас задржао у овом језику је Szendrő).
2. У делу Охридска архиепископија у почетку XI века Стојан Новаковић је написао : Познато је поодавно да је Смедерево покварено EIS MONTE AUREO , јер је град подигнут на месту некадашњег римског града Mons Aurea , што у преводу значи Златно Брдо. Ова римска насеобина забележена је на Појтингеровој карти која потиче из IV века.
3. Постоји мишљење да је топоним Смедерево сложеница две речи : смет и древо због изразито густих храстових шума на овом подручју.
4. Топоним Смедерево по неким изворима вуче порекло од средњовековног мушког имена Смендер
5. Многи аутори сматрају да је порекло овог топонима иранско-хазарског порекла. У преводу са иранског Семендер значи крајња врата . Управо тако се звао и хазарски град који се налазио на југозападној обали Каспијског језера. Крајем X века Хазарско царство нестаје и многи становници Семендера, бежећи пред најездом освајача, упутили су се у наше крајеве, називајући своја нова насеља именима својих ранијих пребивалишта.

Географски положај

Смедерево се налази на 40о 39’ северна географске ширине и 20o 57’ источне географске дужине. Налази се у североисточном делу Републике Србије, на другој по величини европској реци Дунаву. Од престонице Београда удаљен је свега 46 километара.

Клима

Смедерево има више степско континенталну него умерено континенталну климу. Средња годишња температура у граду је 11,4 оC. Средња јануарска температура је тек нешто испод нуле (-0,6 oC), док јулска достиже просечних 21,9 оC. Током пролећних месеци (март,април и мај) просечна температура износи око 14 степени. Током јесени (септембар, октобар и новембар) просечна температура је 9,6 степени. Током године у Смедереву падне око 650 мм воденог талога годишње. Највише је падавина у мају (72 мм) и јуну (86 мм) а најмање у фебруару (38 мм).

Административна организација

градске месне заједнице
приградска насеља

Демографија

Данас на подручју општине Смедерево (рачунајући и расељена лица са Косова и Метохије) живи 117.134 становника, од чега у самом граду и приградским насељима 83.768 житеља. Густина насељености општине 2006 године је 243,27 становника по км2. Главни разлог наглом расту броја становника за период 2002-2006 је услед доласка око 7.500 расељених лица са Косова и Метохије, који су ово подручје интензивно населили у периоду од 1999 па све до данас. Стопа природног прираштаја је негативна, и износи -1,0 промила (2004.), док је 2003. године она била -1,4 промила. У општини Смедерево живи 28 различитих етничких група. По поису из 2002. најбројнији су Срби (104.222 - 94,91%), затим Роми (1.801 - 1,64%), следе Црногорци (533 - 0,49%), Македонци (354 - 0,32%), Југословени (296 - 0,27%), Хрвати (198 - 0,18%), Мађари (144 - 0,13%), а од осталих националности издвајају се Албанци, Бошњаци, Бугари, Власи, Буњевци, Муслимани, Немци, Румуни, Руси, Русини, Словаци, Словенци, Украјинци, Чеси и остали.

Број становника у општини Смедерево у периоду 1948-2006 година

Година	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2002	2006
Број становника	59.545	66.132	77.682	90.650	107.366	110.768	109.809	117.134*

Број становника у граду Смедереву у периоду 1948-2006 година

Година	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2002	2006
Број становника	24.761	29.663	39.793	54.257	69.814	76.984	77.808	83.768*

^* заједно са избеглим становништвом са Косова и Метохије

Извор:Републички завод за статистику Србије, попис 2002,књига пописа 9 (Упоредни преглед броја становника од 1948 до 2002 године-подаци по насељима и општинама

Види још

Спољашње повезнице

Званични сајт Општине Смедерево

Сајтови о Смедереву

Смедеревске институције

Остало

Ултра Семендриа - сајт навијача ФК Смедерево

@@ Ред 29: / Ред 29: @@
 |}
+[[Слика:Solid1.jpg|мини|Поглед на највиши стамбени комплекс у граду]]
 [[Слика:pogled_velika.jpg|мини|десно|Поглед на најпрометнију улицу у Смедереву (Карађорђеву), тржни центар Данубиус и главну пошту. У позадини је Црква св. Георгија]]
 '''Смедерево''' је велики индустријски центар на обалама [[Дунав|Дунава]] у североисточном делу [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]] и седиште [[Подунавски округ|Подунавског округа]]. Први помен Смедерева наилазимо године [[1019]]. када је овде успостављена једна од епископија новостворене Охридске архиепископије. Насеље добија на значају тек у XIV веку са повлачењем српске државе на север пред турским налетима. 1427, након смрти свог претходника Стефана, деспот [[Ђурађ Бранковић]] је по претходно утврђеном договору морао да угарском краљу врати Београд. Као град са традицијом престонице Смедерево се издвојило одмах по изградњи тврђаве [[1430]]. године. Све до [[1459]]. године град је био седиште Деспотовине на челу са деспотом Ђурђем Бранковићем. Након тога град потпада под власт [[Турци|Турака]]. Иако је разорен у сукобу [[1459]], Турци увиђају његов изузетно повољан положај на [[Дунав|Дунаву]] и дограђују утврђење сада за своје потребе. Током дугог периода био је седиште Смедеревског санџака, све до доласка [[Аустро-Угарска|Аустроугара]] [[1718]]. [[1739]]. град је опет под [[Турска|Турцима]]. Међутим развој града за време Аустро-угара настављен је отварањем прве основне школе [[1806]]. године, за време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. У то време у граду је основан [[Правитељствујушчи совјет]], на челу са [[Доситеј Обрадовић|Доситејем Обрадовићем]] и Смедерево је поново постало престоница. Са почетка [[20. век|20. века]] град је бројао 7.000 становника, а данас према последњем попису из 2003 године има 62.900 становника у [[град|граду]] и 116.000 у селима убраја се у десет највећих градова у земљи. На ширем подручју града, рачунајући и седам приградских насеља, Смедерево броји 77.808 становника (по попису из 2002. године).