Рона — разлика између измена
м Бот Додаје: be:Рака Рона |
м Бот Додаје: bo:ལུའོ་ནེའུ་གཙང་པོ། |
||
Ред 38: | Ред 38: | ||
[[be:Рака Рона]] |
[[be:Рака Рона]] |
||
[[be-x-old:Рона]] |
[[be-x-old:Рона]] |
||
[[bo:ལུའོ་ནེའུ་གཙང་པོ།]] |
|||
[[br:Ron]] |
[[br:Ron]] |
||
[[ca:Roine]] |
[[ca:Roine]] |
Верзија на датум 8. јун 2010. у 06:23
Рона | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 812 km |
Пр. проток | 2.300 m3⁄s |
Пловност | до Лиона |
Водоток | |
Извор | Ронски глечер |
Ушће | Средоземно море |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Швајцарска, Француска |
Насеља | Сион, Женева, Лион, Валанс, Авињон, Арл |
Притоке | Ен, Ардеш, Дром, Дуранс, Гардон, Изер, Увез, Саон |
Река на Викимедијиној остави |
Рона (франц. Le Rhône, грч. Ῥοδανός, лат. Rhodanus) је западноевропска река дуга 812 километара. Извире из Ронског глечера близу превоја Сент Готхард у швајцарским Алпима, а улива се у Медитеран делтом у области Камарг у јужној Француској. У свом току река увире и извире из Женевског језера. Река Рона је највећа европска притока Средоземног мора. Просечни проток реке је 2.300 m³/s.
Велики градови на реци Рона су: Сион, Женева, Лион, Валанс, Авињон и Арл. Највећа притока реке Рона је река Саона, која се у њу улива у Лиону.
Била је позната као саобраћајница још у време старих Феничана, Грка и Римљана. Пловидба реком Роном је кроз историју била опасна због јаких матица и брзака. Године 1933. почела је регулација реке и изградња хидроцентрала. Пројекат је настављен после рата 1948. Данас ове хидроцентрале производе око 7% електичне енергије у Француској. Ту је и 5 нуклеарних централа које се хладе водом из реке Рона.