Рибе дводихалице — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: lij:Dipnoi
м Бот Додаје: gl:Dipnoi
Ред 54: Ред 54:
[[eo:Pulmofiŝoj]]
[[eo:Pulmofiŝoj]]
[[fr:Dipnoi]]
[[fr:Dipnoi]]
[[gl:Dipnoi]]
[[he:דגי ריאות]]
[[he:דגי ריאות]]
[[is:Lungnafiskar]]
[[is:Lungnafiskar]]

Верзија на датум 18. јун 2010. у 10:56

рибе дводихалице
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Поткласа:
Ред:

Рибе дводихалице или плућашице (Dipnoi) представљају реликте, последње остатке једне прастаре групе пореклом још из девона које имају способност да, осим дисања на шкрге, удишу и атмосферски ваздух (грч. pnoe = дах; pneustes = онај који дише). Живе у слатким водама тропских крајева које у одређено доба године пресушују. Тада ове рибе прелазе на удисање атмосферског ваздуха помоћу рибљег мехура који је богато снабдевен мрежом крвних судова и функционише као плућа.

Имају велики број примитивних особина као што су:

  • добро очувана хорда
  • хрскавичав скелет
  • имају само елементе кожних костију које штите лобању и др.

Рибе дводихалице су сродне шакоперкама и данас су заступљене са само три реликтна рода распоређена на три различита континента и сврстана у два подреда:

1. монопнеумонес (Monopneumones) коме данас припада једна једина врста цератодус (Ceratodus forsteri или Neoceratodus forsteri); цератодус има један, непаран рибљи мехур (по томе су добили име) и живи у водама Аустралије;

2. дипнеумонес (Dipneumones) има два рибља мехура, веома танке крљушти, а парна пераја у облику пипака; припадају му два рода:

  • лепидозирен са врстом Lepidosiren paradoxa, која живи у Јужној Америци у којој је ова врста код домородаца позната као карамуру; може да проведе ван воде скоро месец дана;
  • протоптерус, заступљен са три врсте које живе у Африци и од којих је најпознатија Protopterus annectens

Спољашње везе

Литература

  • Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
  • Калезић,М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
  • Microsoft Encarta Encyclopedia 2002
  • Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.