Драга Гарашанин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 3. јул 2010. у 15:10

Драга Гарашанин (Париз, 6. април 1921. - Београд, 12. октобар 1997.) је била српски археолог.

Биографија

Рођена је 1921. године у Паризу. Школовала се у Београду, где је и поред прекида за време Светског рата, већ 1946. године завршила студије класичне филологије и археологије. На Универзитету у Љубљани одбранила је 1953. године докторску дисертацију "Старчевачка култура". 1942. године постаје асистент волонтер Музеја кнеза Павла, у коме сређује и класира необрађен материјал са бројних предратних ископавања. У краћем излету у Музеј града Београда постаје његов управник и поставља чврсте темеље рада на археологији, на којима и данас почива рад у овом Музеју. Повратком у Народни музеј 1950. године, стаје на чело Праисторијског одељења, коме је поставила основе и даље смернице раду на праисторији. Преминула је 1997. године у Београду. Њен супруг био је Милутин Гарашанин (археолог).

Види још

Спољашње везе

Драга Гарашанин In memoriam

Овај чланак везан за археологе је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 3: / Ред 3: @@
 == Биографија ==
-Рођена је [[1921]]. године у [[париз|Паризу]]. Школовала се у [[Београд|Београду]], где је и поред прекида за време Светског рата, већ [[1946]]. године завршила студије класичне филологије и [[археологија|археологије]]. На Универзитету у [[љубљана|Љубљани]] одбранила је [[1953]]. године докторску дисертацију ''"Старчевачка [[култура|култура]]"''. [[1942]]. године постаје асистент волонтер Музеја кнеза Павла, у коме сређује и класира необрађен материјал са бројних предратних ископавања. У краћем излету у Музеј града [[Београд|Београда]] постаје његов управник и поставља чврсте темеље рада на [[археологија|археологији]], на којима и данас почива рад у овом Музеју. Повратком у Народни музеј [[1950]]. године, стаје на чело [[праисторија|Праисторијског одељења]], коме је поставила основе и даље смернице раду на [[праисторија|праисторији]]. Преминула је [[1997]]. године у [[Београд|Београду]]. Њен супруг био је [[Милутин Гарашанин (археолог)]].
+Рођена је [[1921]]. године у [[париз|Паризу]]. Школовала се у [[Београд|Београду]], где је и поред прекида за време Светског рата, већ [[1946]]. године завршила студије класичне филологије и [[археологија|археологије]]. На Универзитету у [[љубљана|Љубљани]] одбранила је [[1953]]. године докторску дисертацију ''"[[Старчевачка култура]]"''. [[1942]]. године постаје асистент волонтер Музеја кнеза Павла, у коме сређује и класира необрађен материјал са бројних предратних ископавања. У краћем излету у Музеј града [[Београд|Београда]] постаје његов управник и поставља чврсте темеље рада на [[археологија|археологији]], на којима и данас почива рад у овом Музеју. Повратком у Народни музеј [[1950]]. године, стаје на чело [[праисторија|Праисторијског одељења]], коме је поставила основе и даље смернице раду на [[праисторија|праисторији]]. Преминула је [[1997]]. године у [[Београд|Београду]]. Њен супруг био је [[Милутин Гарашанин (археолог)]].
 == Види још ==