Теодор Шван — разлика између измена
м Бот Додаје: jv:Theodor Schwann |
мНема описа измене |
||
| Ред 13: | Ред 13: | ||
| познат по = развио [[ћелијска теорија|теорију ћелија]], открио [[пепсин]], дао термин [[метаболизам]] |
| познат по = развио [[ћелијска теорија|теорију ћелија]], открио [[пепсин]], дао термин [[метаболизам]] |
||
}} |
}} |
||
'''Теодор Шван''' ({{јез-нем|Theodor Schwann}}, [[1810]] − [[1882]]) је [[немачка|немачки]] [[цитологија|цитолог]], [[хистологија|хистолог]], [[физиологија|физиолог]] и [[зоологија|зоолог]]. Највеће заслуге Теодора Швана су заснивање [[ћелијска теорија|ћелијске теорије]] и откриће ћелија [[мијелински омотач|мијелинског омотача]] нерава. Био је професор [[анатомија|анатомије]], физиологије и [[ембриологија|ембриологије]] на [[Лајден]]ском и [[Лијеж|Лијешком]] универзитету, као и члан лондонског [[Краљевско друштво|Краљевског друштва]], [[Француска академија наука|Француске академије наука]] и [[Бриселска академија наука|Бриселске академије наука]]. |
'''Теодор Шван''' ({{јез-нем|Theodor Schwann}}, [[1810]] − [[1882]]) је [[немачка|немачки]] [[цитологија|цитолог]], [[хистологија|хистолог]], [[физиологија|физиолог]] и [[зоологија|зоолог]]. Највеће заслуге Теодора Швана су заснивање [[ћелијска теорија|ћелијске теорије]] и откриће ћелија [[мијелински омотач|мијелинског омотача]] нерава. Био је професор [[анатомија|анатомије]], [[физиологијa|физиологије]] и [[ембриологија|ембриологије]] на [[Лајден]]ском и [[Лијеж|Лијешком]] универзитету, као и члан лондонског [[Краљевско друштво|Краљевског друштва]], [[Француска академија наука|Француске академије наука]] и [[Бриселска академија наука|Бриселске академије наука]]. |
||
== Открића == |
== Открића == |
||
Верзија на датум 6. јул 2010. у 06:58
| Теодор Шван | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пребивалиште |  Немачка |
| Националност | Немачка |
| Научни рад | |
| Поље | цитологија, хистологија, физиологија |
Теодор Шван (нем. Theodor Schwann, 1810 − 1882) је немачки цитолог, хистолог, физиолог и зоолог. Највеће заслуге Теодора Швана су заснивање ћелијске теорије и откриће ћелија мијелинског омотача нерава. Био је професор анатомије, физиологије и ембриологије на Лајденском и Лијешком универзитету, као и члан лондонског Краљевског друштва, Француске академије наука и Бриселске академије наука.
Открића
У разговору са колегом ботаничарем Матијасом Шлајденом, 1839. године, Шван је успоставио основе ћелијске теорије, коју је исте године објавио у чувеном раду „Микроскопска истраживања слагања структура и раста код биљака и животиња" (Microscopic Investigations on the Accordance in the Structure and Growth of Plants and Animals). Према овој теорији су сва ткива и сви живи организми састављени из ћелија. Ћелијска теорија је основно (фундаментално) откриће у биологији.
Бавећи се цитолошким и хистолошким изучавањима нерава и мишића, Шван је открио ћелије које у периферном нервном систему кичмењака око аксона образују мијелински омотач. Ове ћелије су по њему добиле назив Шванове ћелије и неопходне су за функционисање нервног система. Још један допринос развоју хистологије дао је у откривању ћелијског порекла глеђи, ноката и пера.
На пољу физиологије, Шван је открио и изучавао пепсин, ензим за варење протеина. Такође, дао је термин метаболизам, који је данас централни у биохемијским и физиолошким истраживањима, као и објашњење биолошке природе квасца.
Спољашње везе
- Кратка биографија и библиографија Теодора Швана
- BioNet škola
