Јестива гљива

Јестиве гљиве су оне печурке, али и друге гљиве које се користе у људској исхрани.

Историјат

Људи су употребљавали гљиве у исхрани још у доба Вавилонаца, старих Египћана, али и Индијанаца. Такође су их користили и у Кини и Јапану пре неколико хиљада година, не само у кулинарству, већ и због лековитости појединих врста. Стари филозофи су јела спремљена од гљива називали „царском храном“, па чак и „храном богова“.

Хранљивост

Гљиве се користе готово у свим светским кухињама због пријатног укуса, али и богатства потребних супстанци. Попут других живих бића, гљиве се највећим делом састоје из воде (75-93%) и протеина (2,5-7%), али су значајни и њихови други састојци: угљени хидрати, неки минерали (посебно је значајно присуство фосфора), као и витамини A, C, B1, B2, а код неких врста и D и K. Такође, ароматични састојци чине да гљиве могу бити зачин јелима и значајно подићи њихов квалитет. Оно што се може замерити гљивама је то што су тешко сварљиве, па је препоручљиво сецкати их или чак самлети пре употребе.

Припрема

Гљиве се брзо кваре, посебно у топлим месецима, па њихова припрема почиње још на терену. Препорука је да се сакупљају у корпама од плетеног прућа баш зато да би се спречило кварење. Такође, лети их треба јести истог дана када су и убране.

Галерија јестивих гљива

• 
  Rozites caperata (Циганин)
• 
  Agaricus arvensis (Липка)
• 
  Agaricus augustus (Велика печурка)
• 
  Amanita caesarea (Благва)
• 
  Boletus aereus (Црни вргањ)
• 
  Boletus edulis (Летњи вргањ)
• 
  Calocybe gambosa (Ђурђевка)
• 
  Leccinum scabrum (Брезов дјед)