Receptor (biohemija)

Receptor je molekul proteina, ugrađen u bilo membranu ili citoplazmu ćelije, za koji se jedan ili više specifičnih vrsta signalnih molekula može vezati. Molekul se vezuje za receptor se zove ligand, i to može biti peptid (kratki protein) ili mali molekul, kao što je neurotransmiter, hormon, farmaceutski lek, ili toksin. Svaki tip receptora može vezati samo ligande određenog oblika. Svaka ćelija tipično ima mnoge receptore, iz mnogo različitih vrsta.

Vezivanje liganda stabilizuje određenu konformaciju receptora (tre-dimenzionalni oblik receptor proteina, bez promene u sekvenci). To je često povezano sa dobitkom ili gubitkom proteinske aktivnosti, što obično dovodi do neke vrste celularnog responsa. Neki ligandi (npr. antagonisti) samo blokiraju receptore bez izazivanja odgovora. Ligand-indukovane promene u receptorima rezultiraju u ćelijskim promenama koje predstavljaju biološku aktivnost liganda. Mnoge funkcije ljudskog tela su regulisane jedinstvenim odgovorima receptora na specifične molekule.

Pregled

Oblik i akcije receptora se studiraju koristeći X-kristalografiju, dualnu polarizacionu interferometriju, računarsko modelovanje, i strukturno-funkcionalne studije, čime se poboljšava razumevanje interakcije lekova sa mestima njihovog vezivanja za receptore. Odnosi strukture i aktivnosti opisuju korelaciju između indukovanih konformacionih promena i aktivnosti biomolekula. Oni se studiraju koristeći dinamičke tehnike kao što je cirkularni dihroizam i dualna polarizaciona interferometrija.

Transmembranski receptor: E = ekstracelularni prostor; I = intracelularni prostor; P = plazma membrane

U zavisnosti od njihove funkcije i liganda, nekoliko tipova receptora može biti identifikovano:

• Veliki broj receptorskih proteina su periferni membranski proteini.
• Mnogi hormonski i neurotransmiterski receptori su transmembranski proteini: transmembranski receptori su smešteni u fosfolipidni bisloj ćelijske membrane, što omogućava aktivaciju puteva za transdukciju signala u responsu na aktivaciju vezivanjem molekula, ili liganda.
  • Metabotropni receptori u sprezi sa G proteinima utiču na ćelije indirektno preko enzima koji kontrolišu jonske kanale.
  • Jonotropni receptori (takođe poznati kao ligand-kontrolisani jonski kanali) sadrže centralnu poru koja se otvara u odgovoru na vezivanje liganda.
• Još jedna velika klasa receptora su intracelularni proteini, kao što su steroidni i intrakrinski peptidni hormonski receptori. Ovi receptori često imaju sposobnost ulaska u ćelijski nukleus gde moduliraju ekspresiju gena u odgovoru na aktivaciju ligandom.

Membranski receptori se mogu izolovati iz ćelijskih membrana kompleksnim ekstrakcionim postupcima koristeći rastvarače, deterdžente, i/ili afinitetnu hromatografiju.

Vezivanje i aktivacija

Vezivanje liganda je ekvilibrijumski proces. Ligandi se vezuju za receptore i disociraju od njih po principu zakona o dejstvu masa.

:$\left[\mathrm {Ligand} \right]\cdot \left[\mathrm {Receptor} \right]\;\;{\overset {K_{d}}{\rightleftharpoons }}\;\;\left[{\mbox{Ligand-receptor complex}}\right]$

(zagrade označavaju koncentracije)

Spoljašnje veze

• IUPHAR GPCR baza podataka i kompendijum jonkih kanala
• Receptom ljudske plasma membrane
• Cell+surface+receptors на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)