Протосеваст — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м па постоји "Види још", а Душан од 46 цар
ваистину, али је био прениско, Види још иде до главног текста, алвејз
Ред 6: Ред 6:


Током [[XII век]]а, ова титула је додељивана блиским сродницима самог цара, а понекад и синовима [[севастократор]]а, док је касније њен значај опао и она се у [[XIV век]]у помиње између титула [[Велики логотет|великог логотета]] и [[панкирн]]а.
Током [[XII век]]а, ова титула је додељивана блиским сродницима самог цара, а понекад и синовима [[севастократор]]а, док је касније њен значај опао и она се у [[XIV век]]у помиње између титула [[Велики логотет|великог логотета]] и [[панкирн]]а.

== Види још ==
*[[Византијске титуле]]
*[[Хреља]], протосеваст краља Душана Силног


== Напомене ==
== Напомене ==
Ред 16: Ред 20:
*{{ODB}}
*{{ODB}}



== Види још ==
*[[Византијске титуле]]
*[[Хреља]], протосеваст краља Душана Силног


__БЕЗСАДРЖАЈА__
__БЕЗСАДРЖАЈА__

Верзија на датум 4. август 2010. у 16:20

Протосеваст (грч. πρωτοσέβαστος) је била висока византијска титула, настала у XI веку.

Титула протосеваста

Сматра се да је титула протосеваста, првог (прото) међу севастима, настала у доба цара Алексија I Комнина (10811118), иако се помиње и у једном документу из времена пре његове владавине[а]Он је ову титулу доделио мужу своје сестре,Михајлу Тарониту, који је, касније, добио још вишу титулу,паниперсеваста, као и свом млађем брату Хадријану[б]. Поред тога, титула протосеваста је, у отприлике исто време, додељена Сергију VI и његовом сину, Јовану VI време[1].

Током XII века, ова титула је додељивана блиским сродницима самог цара, а понекад и синовима севастократора, док је касније њен значај опао и она се у XIV веку помиње између титула великог логотета и панкирна.

Види још

Напомене

  1. ^ У једном документу из 1049.године, млетачки дужд Доменико Контарини се назива царским патриком и протосевастом.
  2. ^ За свог старијег брата Исака, Алексије је створио титулу севастократора, која се налазила одмах испод царске.

Референце

  1. ^ Vera von Falkenhausen (2007), "The South Italian Sources," Proceedings of the British Academy, 132, 107.

Литература