Фузиони језици — разлика између измена
Нова страница: '''Фузиони језици''' (познати и као '''флективни језици''') су синтетички језици код којих долаз... |
Нема описа измене |
||
Ред 45: | Ред 45: | ||
:'' Ich sah den kleinen Hamster'' "Видео сам (тог) малог хрчка" (слаба деклинација, акузатив) |
:'' Ich sah den kleinen Hamster'' "Видео сам (тог) малог хрчка" (слаба деклинација, акузатив) |
||
: ''Mit kleinem Hamster'' "са малим хрчком" (нема члана; јака деклинација, датив). |
: ''Mit kleinem Hamster'' "са малим хрчком" (нема члана; јака деклинација, датив). |
||
[[ar:لغات اشتقاقية]] |
|||
[[br:Yezh enteuzel]] |
|||
[[ca:Llengua fusional]] |
|||
[[cs:Flektivní jazyk]] |
|||
[[cy:Iaith ymasiadol]] |
|||
[[da:Flekterende sprog]] |
|||
[[de:Fusionaler Sprachbau]] |
|||
[[es:Lengua fusional]] |
|||
[[eo:Lingva tipologio#Aglutinaj kaj fandaj lingvoj]] |
|||
[[fr:Langue flexionnelle]] |
|||
[[lt:Fleksinė kalba]] |
|||
[[hu:Flektáló nyelv]] |
|||
[[id:Bahasa inflektif]] |
|||
[[ja:屈折語]] |
|||
[[no:Flekterende språk]] |
|||
[[pl:Języki fleksyjne]] |
|||
[[pt:Língua flexiva]] |
|||
[[qu:K'umukuq rimay]] |
|||
[[ru:Флективный язык]] |
|||
[[sv:Flekterande språk]] |
|||
[[uk:Синтетичні мови]] |
|||
[[zh:屈折语]] |
Верзија на датум 8. август 2010. у 16:10
Фузиони језици (познати и као флективни језици) су синтетички језици код којих долази до стапања (фузије) различитих морфема у целину коју је тешко поделити. Као резултат тога, један морфем може бити носилац више од једног значења, што фузионе језике контрастира са аглутинативним језицима.
У фузионим језицима присутне су и честе мутације фонема, а није редак ни суплетивизам.
Језици
Висок ниво фузије/флективности присутан је и у неким Сами језицима (нпр. Сколт Самију).
Примери
- Латински: -us (у, нпр. bonus, "добар") носи значења номинатива, мушког рода и једнине. Променом једне од категорија променио би се цео наставак (пр. уколико би се мушки род заменио женским, наставак не би био -us, него -a).
- Српски: -м (у, нпр. радим, спавам) носи значења садашњег времена, једнине и првог лица.
Историја
Већина лингвиста верује да су се фузиони језици развили од аглутинативних језика, али нема јасних доказа. Са друге стране, у фузионим језицима постоји тенденција да се током времена флективност губи - различитом брзином, тј, неки брже него други. Словенски и балтички језици (нарочито литвански језик), као и грчки језик и санскрит, а у великој мери и јерменски језик, сачували су највећи део флексија, док су енглески и африканс изгубили највећи део својих флексија.
Деклинација
У фузионим језицима придеви (као и друге врсте речи) конгруирају (слажу се) уз именице. Нпр, у немачком језику члан (одређени и неодређени) слажу се са именицама уз које стоје по роду именице, као и по падежу:
Падеж | Мушки род | Женски род | Средњи род | Множина |
---|---|---|---|---|
Номинатив | der | die | das | die |
Акузатив | den | die | das | die |
Датив | dem | der | dem | den |
Генитив | des | der | des | der |
Придеви се слажу са именицама по роду, броју и падежу, били иза неодређеног члана (мешана деклинација), одређеног члана (слаба деклинација) или ако члан није присутан (јака деклинација):
- Der Hamster (именица мушког рода, номинатив)
- Des Hamsters (именица мушког рода, генитив)
И додајући придев klein "мали":
- Ein kleiner Hamster "(један) мали хрчак" (мешана деклинација, номинатив)
- Der kleine Hamster "(тај) мали хрчак" (слаба деклинација, номинатив)
- Ich sah den kleinen Hamster "Видео сам (тог) малог хрчка" (слаба деклинација, акузатив)
- Mit kleinem Hamster "са малим хрчком" (нема члана; јака деклинација, датив).