Фузиони језици — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: en:Fusional language
Нема описа измене
Ред 45: Ред 45:
:'' Ich sah den kleinen Hamster'' "Видео сам (тог) малог хрчка" (слаба деклинација, акузатив)
:'' Ich sah den kleinen Hamster'' "Видео сам (тог) малог хрчка" (слаба деклинација, акузатив)
: ''Mit kleinem Hamster'' "са малим хрчком" (нема члана; јака деклинација, датив).
: ''Mit kleinem Hamster'' "са малим хрчком" (нема члана; јака деклинација, датив).

[[Категорија:Лингвистика]]
[[Категорија:Језици]]


[[ar:لغات اشتقاقية]]
[[ar:لغات اشتقاقية]]

Верзија на датум 8. август 2010. у 22:08

Фузиони језици (познати и као флективни језици) су синтетички језици код којих долази до стапања (фузије) различитих морфема у целину коју је тешко поделити. Као резултат тога, један морфем може бити носилац више од једног значења, што фузионе језике контрастира са аглутинативним језицима.

У фузионим језицима присутне су и честе мутације фонема, а није редак ни суплетивизам.

Језици

Висок ниво фузије/флективности присутан је и у неким Сами језицима (нпр. Сколт Самију).

Примери

  • Латински: -us (у, нпр. bonus, "добар") носи значења номинатива, мушког рода и једнине. Променом једне од категорија променио би се цео наставак (пр. уколико би се мушки род заменио женским, наставак не би био -us, него -a).
  • Српски: -м (у, нпр. радим, спавам) носи значења садашњег времена, једнине и првог лица.

Историја

Већина лингвиста верује да су се фузиони језици развили од аглутинативних језика, али нема јасних доказа. Са друге стране, у фузионим језицима постоји тенденција да се током времена флективност губи - различитом брзином, тј, неки брже него други. Словенски и балтички језици (нарочито литвански језик), као и грчки језик и санскрит, а у великој мери и јерменски језик, сачували су највећи део флексија, док су енглески и африканс изгубили највећи део својих флексија.

Деклинација

У фузионим језицима придеви (као и друге врсте речи) конгруирају (слажу се) уз именице. Нпр, у немачком језику члан (одређени и неодређени) слажу се са именицама уз које стоје по роду именице, као и по падежу:

Падеж Мушки род Женски род Средњи род Множина
Номинатив der die das die
Акузатив den die das die
Датив dem der dem den
Генитив des der des der

Придеви се слажу са именицама по роду, броју и падежу, били иза неодређеног члана (мешана деклинација), одређеног члана (слаба деклинација) или ако члан није присутан (јака деклинација):

Der Hamster (именица мушког рода, номинатив)
Des Hamsters (именица мушког рода, генитив)

И додајући придев klein "мали":

Ein kleiner Hamster "(један) мали хрчак" (мешана деклинација, номинатив)
Der kleine Hamster "(тај) мали хрчак" (слаба деклинација, номинатив)
Ich sah den kleinen Hamster "Видео сам (тог) малог хрчка" (слаба деклинација, акузатив)
Mit kleinem Hamster "са малим хрчком" (нема члана; јака деклинација, датив).