КК Партизан — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 195.178.36.120 (разговор) на последњу измену корисника CrniBombarder!!!
Ред 110: Ред 110:
! bgcolor="#CCCCCC" | Датум рођења
! bgcolor="#CCCCCC" | Датум рођења
! bgcolor="#CCCCCC" | Место рођења
! bgcolor="#CCCCCC" | Место рођења

|-
|[[Бек (кошарка)|Бек]]
|align="right" |5
|{{ЗД|СРБ}}
|[[Стефан Синовец]]
|195 -{cm}-
|20.06.1988.
|Београд


|-
|-
Ред 128: Ред 119:
|06.11.1977.
|06.11.1977.
|Београд
|Београд

|-
|[[Крило (кошарка)|Крило]]
|align="right" |8
|{{ЗД|СРБ}}
|[[Страхиња Милошевић]]
|203 -{cm}-
|25.09.1985.
|Нови Сад


|-
|-
Ред 236: Ред 218:
|08.12.1980.
|08.12.1980.
|Крагујевац
|Крагујевац

|-
|[[Бек (кошарка)|Бек]]
|align="right" |
|{{ЗД|СРБ}}
|[[Немања Јарамаз]]
|201 -{cm}-
|10.07.1991.
|[[Никшић]]


|}
|}

Верзија на датум 12. август 2010. у 14:51

КК Партизан
ДворанаХала Пионир
ПредседникШаблон:ЗД Предраг Даниловић
ТренерШаблон:ЗД Владимир Јовановић

Кошаркашки клуб Партизан је најтрофејнији српски кошаркашки клуб, из Београда. Седамнаест пута је освајао национално првенство, једанаест пута национални куп, четири пута Јадранску лигу, а такође је освојио и Куп европских шампиона 1992, иако је те сезоне, због рата у Југославији, одиграо само једну утакмицу пред својим навијачима. Партизан је освојио и три Купа Радивоја Кораћа 1978, 1979. и 1989. године. КК Партизан је први кошаркашки клуб из Србије који је одиграо званичну утакмицу са НБА тимовима.

Историја

Настао је као кошаркашка секција Спортског друштва Централног дома Југословенске народне армије. Спортско друштво ЦДЈА Партизан основано је 4. октобра 1945. Кошаркашка секција ЦДЈА Партизан настала је од кошаркашке репрезентације Југословенске армије, која је 1945. године освојила првенство државе на турниру са репрезентацијама југословенских република. Под именом Партизан кошаркаши данашњег КК Партизан наступају од првог клупског шампионата Југославије, одржаног 1946. године. КК Партизан је 1953. године званично престао да буде клуб Југословенске народне армије и цело спортско друштво је добило назив Југословенско спортско друштво Партизан.

Иако веома јаког играчког састава, са доста кошаркаша који су наступали за репрезентацију Југославије, на прву титулу сениорског шампиона Југославије Партизан је чекао до 1976. године. У првих 30 година постојања клуба, за Партизан су играли асови као што су: Мирко Марјановић, Божа Мунћан, Радомир Шапер, Вилмош Лоци, Лајош Енглер, Чеда Стојичевић, Борислав Станковић, Борислав Ћурчић, Бранко Радовић, Радован Радовић, Милош Бојовић, Драгутин Чермак, Слободан Јелић и многи други. У овом периоду Партизан је пет пута био други у првенству Југославије, у два наврата имао је и исти број бодова као првопласирани тим, али није успео да стигне до титуле националног првака.

1970е

Успон КК Партизан је започео почетком 70-их година, када су клуб почели да воде бивши кошаркаши и када је стручни рад као селектор и као тренер у своје руке преузео Ранко Жеравица. Жеравица је извршио селекцију младих играча на челу са Драженом Далипагићем и Драганом Кићановићем. Пошто је као тренер државне репрезентације (до 1965. као помоћник Александра Николића, а затим као први тренер), више од десет година пратио развој светске кошарке, укључујући и америчку професионалну, Ранко Жеравица је у раду са младом екипом Партизана покушао да споји најбоље особине америчке и совјетске концепције кошаркашке игре.

Крајем 70-их година, када је Жеравица као тренер одлазио у иностранство, његови ранији сарадници, Борислав Ћорковић и Душан Ивковић, преузимали су екипу и настављали Жеравициним путем.

Овај период у историји клуба обележен је са неколико трофеја. Први је био титула шампиона Југославије у сезони 1975/1976, а затим су следила и два освојена Купа Радивоја Кораћа (у финалу 1978. у Бањалуци је побеђена Босна са 117:110, док је 1979. у Београду Партизан био бољи од италијанског АМГ Себастиани Аригонија 108:98), један Куп Југославије (1979) и још једна титула државног првака (1981). Осим тренеру Жеравици, Ћорковићу и Ивковићу, који су екипу водили до великих успеха, изузетне заслуге за стварање великана европске кошарке припадају играчима – пре свих Дражену Далипагићу и Драгану Кићановићу, али и Фарчићу, Тодорићу, Керкезу, Марићу, Петровићу, Пешићу, Беравсу, Савовићу и многим другима.

1980е

После затишја због смене генерација, крајем 80-их година, под вођством новог директора клуба Драгана Кићановића, који је у рад укључивао и младе стручњаке, попут Душана Вујошевића (тренери су средином 80-их били и Зоран Славнић, Борислав Џаковић, Владислав Лучић), поново је створен јак кошаркашки тим.

Генерација Александра Ђорђевића, Владе Дивца, Жарка Паспаља, Иве Накића, Мирослава Пецарског, која је, уз подршку старијих Жељка Обрадовића, Миленка Савовића и Горана Грбовића, предвођена младим тренером Душаном Вујошевићем, Партизан поново повела у сам врх југословенске и европске кошарке.

Та генерација је 1987. године освојила титулу првака Југославије, а 1988. после победа у Купу шампиона над најјачим европским клубовима (Барселона, Макаби, Арис, Филипс) обезбедила учешће на Фајнал фору у белгијском граду Гану. После пораза у полуфиналу од Макабија из Тел Авива (82:87), Партизан је победом над Арисом (105:93) освојио треће место у Европи.

Следеће, 1989. Партизан је, појачан Предрагом Даниловићем, по трећи пут освојио Куп Радивоја Кораћа, тријумфом над Вивом Визмаром из Кантуа. После пораза у првој утакмици у Италији (76:89), у београдском реваншу Партизан је славио са 101:82. Исте сезоне Партизан је освојио Куп Југославије победом над сплитском Југопластиком (87:74).

Владе Дивац и Жарко Паспаљ крајем 1989, заједно са Драженом Петровићем, постали су први играчи са простора Југославије који су отишли у NBA лигу.

1990е

После одласка генерације Дивца, Паспаља, Грбовића, Савовића и осталих носилаца игре у претходном периоду, Партизан је пред сезону 1991/1992. створио нови млади тим, чије су нове звезде били Александар Ђорђевић и Предраг Даниловић. Управа је за тренера изабрала дотадашњег капитена екипе и репрезентативца, Жељка Обрадовића, док је на место стручног саветника дошао је некадашњи тренер и играч Партизана Александар Николић. Такође, Партизан је променио и дворану у којој је играо своје домаче утакмице, прешавши из Хале спортова у Пионир.

Због рата у Хрватској, Партизан је те сезоне као домаћин морао да игра у иностранству. Управа клуба се определила да буду "домаћини" у мадридском предграђу Фуенлабради. Такмичење у Евролиги по групама, Партизан је завршио на четвртом месту уз девет победа и пет пораза, што је значило да ће Партизан у одлучујућим утакмицама за пласман на Фајнал фор, играти са болоњским Кнором). Кнор је у то време имао снажан тим предвођен бившим југословенским репрезентативцем Јуријем Здовцом, али је Партизан у три утакмице био бољи и, по други пут у историји Клуба, изборио пласман на Фајнал фор који се априла 1992. одржавао у Истанбулу.

На фајнал-фору у истанбулској дворани "Абди Ипекчи" Партизан је победио, у том тренутку два најјача европска састава у полуфиналу милански Филипс и у финалу Хувентуд из Бадалоне, тројком коју је постигао Александар Ђорђевић у последњим тренуцима финалне утакмице за коначни резултат (71:70). Најблиставија сезона у историји Партизана употпуњена је тријумфом у домаћем шампионату и купу. До наслова шампиона Европе је стигла екипа чији је просек година био 21,7 и која је од 17 утакмица у Евролиги до фајнал фора само једну одиграла у Београду (реванш четвртфинала против Кнора).

После освојеног Купа европских шампиона, најбољи бековски пар Европе Александар Ђорђевић и Предраг Даниловић су прешли у Филипс, односно Кнор. Титулу првака Европе, Партизан је изгубио без прилике да га брани. Због санкција које су искључиле југословенски спорт из свих европских и светских такмичења, Партизан није добио право да као европски првак учествује у Европској лиги.

У сезони 1993/94 освојен је Куп Југославије под вођством новог тренера Жељка Лукајића. Тим који је следеће сезоне водио Борислав Џаковић освојио је оба домаћа трофеја. Најбољи играчи Партизана из тог времена су били: Никола Лончар, Мирослав Берић, Харис Бркић, Жељко Ребрача, Предраг Дробњак, Александар Чубрило. Након што је 1995. југословенским клубовима поново омогућено да се такмиче у европским куповима, млади играчи Партизана, без искуства у Европи, нису прве сезоне остварили значајнији резултат у Европи, али су, под вођством искусног стручњака Ранка Жеравице, освојили титулу првака Југославије (1995/96) и обезбедили повратак у најјаче клупско европско такмичење – Европску лигу.

У сезони 1996/97 Партизан је предвођен новим тренером Мирославом Николићем, поново заузео место међу најјачим клубовима Европе. Појачан Дејаном Томашевићем, Дејаном Котуровићем, Драганом Луковским, Партизан се у осмину финала Евролиге, где је после велике борбе, са 2-1 у серији, елиминисан од каснијег првака Европе, Олимпијакоса. У домаћем првенству, Партизан је по трећи пут узастопно освојио титулу југословенског првака,

У сезони 1997/1998, две године од повратка у европска такмичења, тим Партизана је по трећи пут у историји клуба изборио учешће на Фајнал фору. После серије пораза у такмичењу по групама у Евролиги и оставке Мирослава Николића, кога је на месту тренера заменио Милован Богојевић, Партизан је у осмини финала елиминисао званичног првака Европе Олимпијакос, да би у четвртфиналу био бољи и од првака Русије ЦСКА. На фајнал фору у Барселони, тим из кога су годину дана раније отишли Берић и Котуровић, појачан новим бековским тандемом Мирослав РадошевићВладимир Ђокић, заузео је четврто место, након пораза од Киндера и Бенетона. У домаћем првенству Партизан је изгубио титулу државног првака, након што га је у плеј-офу избацио КК Железник.

Следеће сезоне клуб је напустио Предраг Дробњак, а на место тренера дошао је Владислав Лучић. У Купу Рајмонда Сапорте екипа је стигла до четвртфинала где је поражена од Бенетона, али је неуспешно завршено домаће првенство, које је због НАТО бомбардовања прекинуто пре плеј офа (Партизан је заузео треће место). Ипак, освојен је Куп Југославије, а финална утакмица у којој је Партизан победио КК ФМП Железник, одиграна је уз звуке сирена за ваздушну опасност.

По завршетку сезоне екипу су напустили најбољи играчи, Дејан Томашевић, Харис Бркић, Драган Луковски. Формиран је нови млади тим, а на место првог тренера пред сезону 1999/2000 дошао је млади стручњак Ненад Трајковић. Иако пред почетак сезоне Партизану нису даване реалне шансе да освоји неки од трофеја, екипа је предвођена Радошевићем, Чубрилом, Чанком, Вардом, Ђокићем, Марковићем и Петровићем освојила Куп Југославије и стигла до финала плеј офа, у ком је поражена од подгоричке Будућности.

Сезону 2000/2001 је обележио повратак великих асова, Владе Дивца, Предрага Даниловића и Жарка Паспаља, овај пут, на места председника и потпредседника клуба.

2000е

Партизан је сезону 2000/01 почео појачан повратницима Берићем, Булатовићем, Глинтићем, као и немачким репрезентативцем и сином Милована Богојевића Владимиром Богојевићем, а тиму се касније прикључио и Бранко Милисављевић. Тренер Ненад Трајковић је смењен после неколико утакмица, а на његово место дошао је Дарко Русо, бивши помоћник Жељка Обрадовића у репрезентацији Југославије.

У децембру 2000. убијен је Харис Бркић, који се неколико недеља пре тога вратио у Партизан. Сезону 2000/01 је обележио капитен Мирослав Берић, који је био најбољи стрелац Супролиге и ЈУБА лиге и пробио се на четврто место вечите клупске листе стрелаца. Ипак, Партизан је сезону завршио без трофеја. У Супролиги је елиминисан у осмини финала од француског Асвела, док је у плеј-офу и Купу Југославије поражен у финалу од Будућности.

Тим Партизана у сезони 2008/09

Повратак Душка Вујошевића у Партизан поклапа се са почетком доминације Партизана у првенству Југославије. Носиоци игре били су новопридошлице Владо Шћепановић, Милош Вујанић, Јово Станојевић и Ђуро Остојић, а велики допринос освајању трофеја дали су и капитен Веселин Петровић, Ненад Чанак, Вуле Авдаловић, Ненад Крстић, Предраг Матерић, Александар Глинтић, Стеван Нађфеји и Александар Гајић.

Летња пауза донела је велике промене у играчком саставу Партизана. Најбољи центар домаће лиге те сезоне Јово Станојевић је наставио каријеру у немачкој Алби, Владо Шћепановић прешао је у Фортитудо из Болоње, а отишао је и капитен Веселин Петровић. У Партизан је након почетка сезоне 2002/2003 стигао амерички кошаркаш Фредерик Хаус, који је својом пожртвованом игром у одбрани постао љубимац навијача Партизана. Партизан је те сезоне одбранио титулу савладавши КК ФМП Железник у финалу плеј-офа са 3:0.

Првенство Србије и Црне Горе се због учествовања ФМП Железника, Црвене звезде, Будућности и Ловћена у Јадранској лиги играло у две фазе: клубови који нису учествовали у Јадранској лиги су играли регуларно првенство, а 4 првопласиране екипе су ишле у Суперлигу у којој су играли са екипама које су играле Јадранску лигу. Партизан је био најбољи у првој фази испред Хемофарма и Војводине. У финалу плеј-офа Партизан савладао вршачки Хемофарм са 3:1, након коша повратника Владе Шћепановића у задњој секунди утакмице. Ипак, Партизан није освојио дуплу круну пошто је претходно поражен од КК Црвене звезде у четвртфиналу Купа Радивоја Кораћа у Новом Саду. Партизан су на крају сезоне напустили Ненад Крстић (Њу Џерзи Нетси) и Фредерик Хаус (Лијетувос Ритас).

Пред почетак сезоне 2004/2005. Владе Дивац и Предраг Даниловић су поднели оставке незадовољни стањем кошарке у Србији.[1] Партизан су у међувремену појачали најкориснији играч претходног првенства Дејан Милојевић из Будућности, Лука Богдановић из Црвене звезде, Предраг Шупут из Војводине, Американац Блејк Степ и Милан Гуровић из Хувентуда (који је због болести провео у клубу само три месеца). Клуб је те сезоне први пут учествовао у Јадранској лиги. Партизан је четврти пут заредом освојио национално првенство, опет победом над Хемофармом 3:1 у финалу плеј-офа.

Партизанови навијачи на утакици против Ефес Пилсена 2009

Клуб је на крају те сезоне напустили Вуле Авдаловић и Блејк Степ, а доведени су Никола Лончар и Американац Џералд Браун. Браун је клуб напустио 31. децембра 2005, уместо њега је доведен други Американац Вонтиго Камингс, док је Никола Лончар добио отказ. Партизан је те сезоне освојио пету узастопну титулу победом у финалу над Црвеном звездом од 3:0. На крају те сезоне Дејан Милојевић је напустио клуб и прешао у шпанску Памесу.

Пред сезону 2006/2007. у тим се вратили Душан Кецман и Предраг Дробњак, док је Миленко Тепић дошао из новосадске Војводине. Такође се, у клуб, на место председника вратио Предраг Даниловић. После 9 година, Партизан је успео да прође прву фазу Евролиге. У домаћем купу Партизан је у финалу изгубио од ФМП из Железника на завршном турниру у Крагујевцу. Партизан је освојио Јадранску лигу победом у финалу над ФМП Железником 2:0 и првенство Србије победом над Црвеном звездом 3:1. Партизан су на крају сезоне напустили Вонтиго Камингс, Коста Перовић, Лука Богдановић и Предраг Дробњак.

Партизан и КК Игокеа из Александровца су 17. августа 2007. озваничили фузију два клуба. Од тада се Партизан такмичи под именом Партизан Игокеа, док се Игокеа такмичи под именом Игокеа Партизан. У летњем прелазном року клуб су појачали Чедомир Витковац, Славко Вранеш и кошаркаш из Белизеа Милтон Паласио, а ове сезоне велику пажњу на себе су скренули млади кошаркаши Миленко Тепић, Новица Величковић и Никола Пековић, који је прву фазу Евролиге завршио као други играч по корисности. Млади тим Партизана је успео да понови прошлосезонски европски успех, остваривши 6 победа и 8 пораза. Партизан је у обе утакмице у првој фази намучио шампиона Панатинаикос, а истиче се победа над немачким Бамбергом резултатом 85:37 у Пиониру. Партизан је успео да освоји национални Куп, после шест сезона, победом над Хемофармом у финалу, резултатом 73:64. 19. марта 2008. Партизан је избацио актуелног Европског шампиона Панатинаикос из Атине и пласирао се у четврфинале Евролиге у групи у којој су били још и Монтепаски Сијена и Ефес Пилсен, постигавши тиме највећи успех клуба од 1998. Партизан је освојио седму уазстопну титулу првака Србије, савладавши у финалу вршачки Хемофарм. Клуб су на крају те сезоне напустили Паласио, који је прешао у руски Химки, док су Пековић и Кецман прешли у Панатинаикос.

У клуб су у прелазном року дошли Габонац Стефан Лазме, Александар Рашић, Вукашин Алексић, Жарко Ракочевић и Јан Весели. Упркос знатно подмлађеном тиму и очекивањима јавности, Партизан је успео да понови прошлосезонски успех и пласира се у четвртфинале Евролиге. У том такмичењу постављен је нови рекорд Евролиге по броју гледалаца на једној утакмици - 22567 гледалаца у Београдској арени. У домаћим такмичењима Партизан је одбранио Куп Радивоја Кораћа, завршио лигашки део Јадранске лиге на првом месту, потом је и освојио, а сезону је завршио победом у мајсторици над најљућим спортским ривалом, Црвеном звездом, и тако дошао до осме узастопне титуле.

Трофеји и достигнућа

Моменат са финала против Цибоне 2010.
  • Национално првенство (17):
    • 1975/76, 1978/79, 1980/81, 1986/87, 1991/92, 1994/95, 1995/96, 1996/97, 2001/02, 2002/03, 2003/04, 2004/05, 2005/06, 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10
  • Куп Србије (11):
    • 1978/79, 1988/89, 1991/92, 1993/94, 1994/95, 1998/99, 1999/00, 2001/02, 2007/08, 2008/09, 2009/10
  • Учешћа на Фајнал-фору (4):
    • 1987/88, 1991/92, 1997/98, 2009/10

Тренутни састав

Од 30. јула 2010.

Позиција Број Држава Играч Висина Датум рођења Место рођења
Бек/Крило 7 Шаблон:ЗД Душан Кецман 200 cm 06.11.1977. Београд
Плејмејкер 10 Шаблон:ЗД Александар Рашић 193 cm 16.03.1984. Шабац
Бек/Крило 11 Шаблон:ЗД Владимир Лучић 202 cm 17.06.1989. Београд
Крилни центар 16 Шаблон:ЗД Сава Лешић 204 cm 23.02.1988. Книн
Центар 18 Шаблон:ЗД Немања Бешовић 219 cm 08.06.1992. Нови Сад
Бек 19 Шаблон:ЗД Александар Митровић 201 cm 22.07.1990. Београд
Плејмејкер/Бек 20 Шаблон:ЗД Петар Божић 195 cm 06.12.1978. Београд
Крило 24 Јан Весели 210 cm 24.04.1990. Моравска Острава
Крилни центар 31 Шаблон:ЗД Бранислав Ђекић 206 cm 12.08.1991. Ћуприја
Бек Шаблон:ЗД Драган Милосављевић 198 cm 11.05.1989. Крушевац
Бек Шаблон:ЗД Јака Клобучар 198 cm 19.08.1987. Ново Место
Центар Шаблон:ЗД Рашко Катић 208 cm 08.12.1980. Крагујевац
Бек Шаблон:ЗД Немања Јарамаз 201 cm 10.07.1991. Никшић

Тренер:Шаблон:ЗД Владa Јовановић


Познати бивши играчи

Познати бивши тренери

Референце

Спољашње везе

Шаблон:Јадранска лига