Бакрорез

Пример технике бакрореза Дирер, Меланхолија (1514)

Бакрорез изведен уз помоћ једне једине непрекидне урезане линије Клод Мелан, Вероникин убрус (1649)

Бакрорез (франц. burin, нем. kupferstich, енгл. engraving) је графичка техника дубоке штампе, код које се матрица израђује механичким путем.

Историјат

Урезивање у метал је било познато у Кини још у X веку, а у Европи касније, у XIII веку. Бакрорез је техника која се развила у оквиру златарског заната. Урезани орнаменти и украси су се отискивали делом ради контроле урађеног посла, делом ради сакупљања отисака. Доказано је да су први отисци у овој техници коришћени четрдесетих година XV века за илустровање текстова, као украси кутијама, молитвеницима, украшавани бојом и облагани златом. За најранији отисак се сматра рад анонимног немачког мајстора из 1446. године, "Бичевање".

Свакако највећи мајстор датог периода је Мартин Шонгауер (око 1435-1491), уз Дирера један од највећих немачких бакрорезаца. Осим ове двојице, споменимо још и Ханса Балдунга Грина (1484-1545) и Луку ван Лејдена (1494-1533), затим Луку Кранаха (1515-1586), Хенрика Голцијуса (1558-1617), Клод Мелана (1598-1688), а од модерних уметника Станли Вилијема Хајтера (1901-1988) и Жака Вилона (1865-1963).

Принцип

Настаје урезивањем линија оштрим алатом, гравирним иглама за бакрорез, у бакарну плочу бољих позитивних својстава, хладно ваљану тврђе сорте са повишеним металним звуком. Пре урезивања, метална плоча се темељно избруси и исполира до високог сјаја. Затим се приступа гравирању. За ту сврху се користе длета разних профила и намена, направљена од висококвалитетног челика. За време гравирања, плоча је положена на кожни јастучић, који омогућава окретање плоче при раду. Израђена матрица се набојава и штампа као и бакропис. Ипак, манипулација набојавања и брисања захтева нешто већу пажњу и педантност. Ова изузетно тешка графичка техника, коју данас практикује веома мали број уметника, карактеристична је по јасним и прецизним линијама. Данас се најчешће користи у штампи новчаница.

Бакрорез се разликује од технике бакрописа. Иако су ове две технике сродне и припадају обе техникама дубоке штампе, код бакрописа се цртеж добија хемијским путем, деловањем киселине на огољену бакарну плочу.

Литература

• Џевад Хозо, Умјетност мултиоригинала, Прва књижевна комуна Мостар, 1988.