Законодавна власт

Законодавна власт или легислативна власт је једна од три основне гране власти.

Главни задатак законодавне власти јесте доношење закона. Законе доноси парламент. У либералним демократијама грађани бирају своје представнике у парламенту (на изборима) и тиме им дају ауторитет да гласају за законе у њихово име. Процес изгласавања закона зависи од тога какво је парламентарно уређење неке државе. У либералним демократијама имамо дводомне (бикамерализам) и једнодомне парламенте. У дводомне парламенте спадају амерички Конгрес и британски Парламент.

Примери

Конгрес Сједињених Америчких Држава се састоји из Представничког дома и Сената.

Парламент Уједињеног Краљевства се састоји из Дома комуна (енгл. House of Commons) и Дома лордова (енгл. The House of Lords). За разлику од САД-а, Велика Британија је у дилеми са својом демократијом. Наиме, Велика Британија се често узима за пример демократичности, међутим, ако анализирамо британски политички систем видећемо да Британија има много тога недемократског. Једна од тих многих ствари је и дио законодавне власти — Дом лордова. Дом лордова, као што само име каже је аристократско удружење, ту заседају лордови - племићи у Великој Британији. Проблем је био у томе што су лордови могли да уложе вето на било који закон који би донео Дом комуна. Закон који се предлаже у Дому комуна мора проћи велику процедуру пре него што се прихвати (предлог, прво читање, друго читање, треће читање...). Дом лордова улагањем вета је могао за неколико секунди заувек скинути тај закон са дневног реда. Наравно, ово није имало никакве везе са демократијом (представници у Дому комуна су изабрани на изборима, док место у Дому лордова је наследно), тако да је дошло до измена у британском парламентарном систему. Вето је изузет. Сада када закон дође у Дом лордова (то је једна од тачака у оној процедури), лордови могу закон вратити у Дом комуна са предлозима за неке исправке. Закон могу враћати три пута у Дом комуна (сва три пута Дом комуна те захтеве може одбити, иако већином се предлози прихвате и закон се мало измени), али након та три пута закон иде директно монарху на потписивање. Монарх у овом свему има симболичну улогу а то је само потписивање донесеног закона. Монарх не може тај закон одбити. Последња краљица која је то учинила била је краљица Ана средином 18. века.

На доношење закона многи могу утицати поред самих представника у парламенту. То су тзв. лобисти. Наиме, у политичком животу сваке либералне демократије групе за притисак) имају велики утицај на доношење закона.

Види још

• Извршна власт
• Судска власт